Pitko zdravlje iz dubina

„Kada je otkrivena, više se koristila kao sama voda u medicinsko-komercijalne svrhe. Postojao je mali hotel koji je radio nekih 30 godina. Onda se desio Drugi svetski rat i sve je ostalo zapušteno“, objašnjava dr Kostić.

Peloid i „blatni bazeni“ 

Prvi zavod za medicinu i rehabilitaciju osnovan je 1974. godine i tada kreće ozbiljna eksploatacija ove termomineralne vode. Napravljene su dve bušotine. Voda je nađena na dubini od 836 metara na prvoj bušotini, a na drugoj na više od 1.000 metara. Temperatura vode iznosi 52 Celzijusova stepena, a na česmi u krugu lečilišta nešto manje, 40 stepeni. Ova termomineralna voda spada u grupu najlekovitijih prirodnih mineralnih voda.

Najveći zamah u razvoju banja Selters doživljava 1975. godine, kada je Zavod za medicinu rada i rehabilitaciju otkupio i renovirao celokupni kompleks. Banja je pretvorena u moderno lečilište sa specijalizovanim stručnim kadrom, savremenim dijagnostičkim kabinetima i opremom, što uz prirodan faktor, u lečenju daje izuzetne rezultate.

„Ono što nas najviše razlikuje od rehabilitacije koju možete da obavite u nekom drugom centru, jeste da imamo prirodan lekoviti činilac ‒ to je selters voda, zahvaljujući kojoj je nastala banja Selters. Osim što imamo sve moguće agense fizikalne terapije kao što su elektroterapija, magnet, laser, ultrazvuk, toplotna terapija, imamo sale za kineziterapiju, radnu terapiju, ali i naše bazene sa mineralnom vodom, kade za podvodnu masažu s mineralnom vodom. Imamo peloid koji sami proizvodimo dozrevanjem lekovite gline iz obližnjih mesta s našom mineralnom vodom“, kaže dr Snežana Kostić. Dodaje da je ovog leta otvoren i bazen sa niskomineralizovanom vodom i da nameravaju da u tom kompleksu izgrade još bazena ‒ koji će biti „blatni bazeni i bazeni sa visokomineralizovanom vodom, jer je voda tog kvaliteta retka na našim prostorima“.

Zdravstveni turizam je mlada kategorija, ali se pokazalo da je veoma smislena. „Mi smo i tercijalna ustanova i nastavna baza Medicinskog fakulteta. Imamo visoko specijalizovan kadar za lečenje neuroloških, pulmoloških, kardiovaskularnih, ortopedsko-traumatoloških i reumatoloških pacijenata, kao i za dečju rehabilitaciju. Ali smo i u stalnoj obavezi da se usavršavamo“ ‒ ističe dr Kostić. Smatra da su, kada je u pitanju zdravstveni turizam, banje Mađarske i Slovenije mnogo razvijenije u ovom momentu od naših i napominje: „Ali zašto bi naši ljudi putovali daleko, ako već takve uslove mogu imati u svojoj zemlji?“

Stranci sve više zinteresovani 

Pacijenti i gosti mogu koristiti konsultativne preglede lekara specijalista: interniste, kao i stručnih saradnika, psihologa, logopeda i defektologa. Osim korisnika preventivnog zdravstvenog turizma, u banju Selters najviše dolaze pacijenti po uputu RZZO-a. Za lepotu banjskog turizma u našoj zemlji, ali i prevenciju, kao i rehabilitaciju, sve više su zainteresovani i stranci.

„U poslednjih nekoliko meseci imali smo posete grupe iz Arapskih Emirata, zatim delegacije iz Teherana, kao i pregovore sa Australijskim fondom da ovamo na oporavak šalju grupacije naših ljudi koji rade i žive u inostranstvu. Procenili su da bi im ovde oporavak bio brži i uspešniji jer bi bili rehabilitovani na maternjem jeziku“, navodi dr Kostić. Kaže da ti posetioci dođu oduševljeni okolinom i izgledom iako su navikli na bolje smeštajne kapacitete. Zato će se u budućnosti raditi upravo na što boljim uslovima. Na primer, da prepisanu terapiju pacijenti mogu da dobiju u potpunosti u jednoj prostoriji. Naša sagovornica smatra da su na dobrom putu i napominje da stranci odlaze zadovoljni, naročito medicinskim pristupom.

Osim usavršavanja stručnog kadra i stvaranja boljih uslova za pacijente, cilj im je da angažuju stručnjake za pronalazak novog izvora vode, jer kako kažu, svaki izvor ima svoj vek, zato ovoj vodi treba na vreme obezbediti dugovečnost.