petak, 05.01.2018, 10:15 -> 10:24
Izvor: RTS
Jefimijina „Pohvala knezu Lazaruˮ
„U krasotama ovog sveta vaspitavao si se od mladosti svoje, o novi mučeniče kneže Lazare, i krepka ruka Gospodnja među svom zemaljskom gospodom krepkog i slavnog pokaza te.ˮ
Pohvala knezu Lazaru
Pre zamonašenja, Jefimija je nosila ime Jelena i bila je udata za despota Uglješu Mrnjavčevića. Posle pogibije muža u Maričkoj bici 1371. godine, zamonašila se u manastiru Županja i uzela ime Jefimija. Tada i odlazi u Kruševac na dvor kneza Lazara, gde je zajedno sa kneginjom Milicom učila Lazarevu decu književnosti, filozofiji, teologiji i vezu.
Pohvala je rađena zlatnim nitima na crvenoj atlas svili. Reči Pohvale knezu Lazaru, kao svetom, i molitve upućene svetim Hristovim ratnicima, izvezene su u 26 redova. U poslednjem redu poeme, u sredini, pesnikinja je ostavila i svoj autograf.
Osim slova, jedini ukras na ovom vezu je rubna trolisna lozica, koja okružuje tekst sa sve četiri strane.
Ako je reč o estetskoj kategoriji dela, možemo se dotaći nesumnjive lepote izvođenja slova. Nije na odmet spomenuti i Jefimijino poznavanje ondašnje gramatike i pravopisa, jer delo obiluje pravopisnim i fonetskim znakovima koje je besprekorno upotrebila. Ovaj zlatovez je jedinstveno srpsko, poetsko-veziljsko delo balkanske postvizantine.
Uz pohvalu knezu Lazaru i molitve svetim Hristovim ratnicima, Jefimija, kao „druga majkaˮ, moli se za dobru vojničku sreću Lazarevih sinova, koji su kao Bajazitovi vazali učestvovali u bici kod Angore.
Iako na zlatovezu nije navedena godina, pominjanje Lazarevih sinova ovo delo datira u 1402. godinu.
Kustos Biljana Cincar Kostić
Uputstvo
Komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, neproverene optužbe, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo kakve vrste neće biti objavljeni. Govor mržnje je zabranjen na ovom portalu. Komentari se moraju odnositi na temu članka. Prednost će imati komentari gramatički i pravopisno ispravno napisani. Komentare pisane velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i kraćenja komentara koji će biti objavljeni. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu webdesk@rts.rs. Polja obeležena zvezdicom obavezno popunite.
Broj komentara 3
Pošalji komentarjarakovicpetar@yahoo.com
Hvali, ali ne kvari. Ovo je divno predbožićno osveženje. Ovakve tekstove treba da viđamo što češće i to pisane "crvenim" slovima. Reforma srpskog jezika u 19. veku je bila neminovna, a što to nisu shvatili najodgovorniji u tom vremenu, nije samo kriv Vuk. Dobra je naša azbuka. Ona se u najvećoj meri oslanja na pismo kojim je pisala monahinja Jefimija. Čuvajmo je brižljivo.
Crkveno-slovenski
Nije navedeno da je ovaj istorijski dragulj pisan na staro-slovenskom jeziku tj crkveno-slovenskom, sto je dokaz da je srpska kultura i pravopis postojao i prije vuka stefanovica karadzica i papazjanije koju je napravio sa uvodjenjem azbuke preko koje je uvedena latinica i poceo je proces de-slovenizacije Srba. Zato treba u skolama vratiti drevni crkveno-slovenski jezik koji je za razliku od azbuke imao samo cirilicnu verziju. Pohvala za RTS za clanak i zelja da se u 2018 nas javni servis vrati svojim korenima i polako udalji od komercijalizma koji ga je zapljusnuo.
Konačno
Pravo osveženje posle pisanija i mnogoglagoljivosti o Bodlerovom satanizmu i ludosti. Narod je žedan svojih, a ne tuđih. Svaka čast!