Bezvremeni Cvijić
„Dar je raspoređen gotovo na celu narodnu masu, koja pokazuje dosta duševne živosti i pravoumnosti; tupavih gotovo nema. Ali amplituda dara po pravilu nije velika. Najveći broj tzv. darovitih davao je do sada male rezultate. Mahom ne razrade poslove (ne samo na delu već i u mislima) do krajnjih konsekvencija. Vrlo retko urade štogod potpuno. Često misle da je isto videti ili osetiti i izvršiti.”
Cvijić u društvu profesora Univerziteta u Beogradu (1905. godina)
„Slaba volja i mala energija, podvale i pomaganje neistinom ili udešavanje prividne istine, zatim ovda-onda znatna doza nesolidnosti i nesavesnosti i, naposletku, priličan fond zlobe, pakosti i mržnje. [...] Zato je kod nas više no kod mnogih drugih naroda potrebno obratiti pažnju na vaspitanje volje i moralnih osobina i na formiranje sebe samoga. [...] Izuzetno ima i velike darovitosti...
Izuzetno... A mi obično smatramo da je ima na svakom koraku. Zbog čega? Zbog toga što nam je dovoljna deklaracija o njenom postojanju, zbog toga što mnogi misle da imaju tu osobinu da misle da su uradili kad su govorili.
Dalje, mahom više polažu na pravo da govore nego na pravo da rade... Možda u tu grupu spada i to što su mnogi naši zadovoljni kad su ustanovili načela rada ili upravo napisali programe; zadovoljni su toliko da posle ne misle o akciji i konsekvencijama, koje su upravo sve; prvo je bez drugoga besposlica."
I tako dalje... Dovoljno da osetljiv čovek sa strepnjom otvori usta, ili se lati pera. Dovoljno da se ozbiljan čovek još više uozbilji; jer je preko svake mere ozbiljno saznanje da ono što ponekad uočimo, i ponekad osudimo, nije samo slučaj, ili nesrećan sticaj okolnosti. Moj, ili vaš defekt jesu naši defekti. Oni su već davno primećeni i kao takvi su bili predviđeni, proračunati i (nažalost) verovatni.
Stvari se ne menjaju mnogo; jedino posledice postaju teže. Ono što se u svojoj klici, a u nedovoljno formiranoj zajednici i dalje bezazleno naziva mentalitetom, u razvijenoj državi neupitno postaje nacionalni problem.
Velikog čoveka definiše dubina njegove misli. Duboka je misao ona koja doseže do supstrata stvari, te otkriva fundamentalne istine. Fundamentalne istine su najmanje podložne promeni, naročito ako teško pogađaju.
Zato je Jovan Cvijić bezvremen.
Uputstvo
Komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, neproverene optužbe, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo kakve vrste neće biti objavljeni. Govor mržnje je zabranjen na ovom portalu. Komentari se moraju odnositi na temu članka. Prednost će imati komentari gramatički i pravopisno ispravno napisani. Komentare pisane velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i kraćenja komentara koji će biti objavljeni. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu webdesk@rts.rs. Polja obeležena zvezdicom obavezno popunite.
Broj komentara 2
Pošalji komentarKoliko li samo
istine o nama u ovom malom delu Cvijicevog teksta. Steta sto to nece svi Srbi procitati.
Od vremena Jovana Cvijica
a vjerojatno i od vremena daleko ranije od Jovana C. pa sve do danas u mentalitetu Srbina nista se nije (nazalost)mijenjalo a ako i jeste onda je to samo u losijem smislu od opisa koji je Cvijic dao.
Cvijic je bezvremen odnosno vjecan i bez ovih nemilosrdnih ali istinitih konstatacija koje pogadjaju.