Paralelni svet u nama, 2. deo
U sagledavanju značaja mikrobiote važno je i pitanje veze između nasleđa i mikrobiote kao i negativnog uticaja loših zdravstvenih navika.
"To je kombinacija", ističe dr Mirjana Rajilić Stojanović, docent na Tehnološko- metalurškom fakultetu. "Zato što verovatno mi dobijamo od majke mikrobiotu. Još uvek se ne zna tačno način kako je ona u nas postavljena. Ali uslovi sredine definitivno utiču negativno na mikrobiotu. Ono što je meni bilo ilustrativno je primer indijske dece."
Ključ zdravlja je u prirodnoj fermentaciji - kiseli kupus, kiselo mleko, turšije
U kontekstu autoimunih bolesti ona su mnogo zdravija kada se rode u Indiji, a ta ista deca, sa istom porodicom i genetikom, ako se rode u Britaniji (zbog velike migracije iz Indije i Pakistana u Veliku Britaniju) postaju vrlo podložna autoimunim bolestima.
Negativne posledice na zdravlje imaju i loši higijenski uslovi, prekomerna upotreba upotreba antibiotika i deterdženata ili različitih konzervanasa u hrani.
"Kada pomislite, ako nešto stoji na polici i konzervirano je, znači da tu postoji hemikalija koja sprečava razvitak mikroorganizama", razmišlja naša sagovornica. "Ako taj proizvod unesete u svoje telo, on će takođe sprečavati rast mikroorganizama! Ta hemikalija je dobra za proizvod, ali ne i za našu mikrobiotu."
Istraživanja nedvosmisleno potvrđuju da je savremeno doba uticalo na poremećaj mikrobiote. Istovremeno, primer ljudi koji žive u Amazoniji ili Africi, koji međusobno imaju veoma sličnu mikrobiotu, dokazuje da je upravo njihov prirodni način života dobar za nju.
"Mi se, naravno, danas nećemo preobratiti u neku plemensku zajednicu, ali mislim da je dobro jesti što prirodniju hranu od celog zrna, i od celog proizvoda - biljke", kaže Mirjana. U prilog tome navodi primer gostovanja Džejmija Olivera u Americi kada je ustanovio da deca nisu znala kako izgledaju paprika i paradajz, jer su stalno jeli sos sa paradajzom, zapravo industrijski spremljenu hranu.
"Vraćanje prirodi je način da ponovo uspostavimo zdravu i funkcionalnu mikrobiotu", ističe Mirjana i objašnjava šta u ovom trenutku znamo.
"Nove generacije lekova i funkcionalna hrana kakva se danas dizajnira, biće zasnovani na interakciji mikrobiote i ljudskog zdravlja i hrane kao modulatora mikrobiote".
U ovom kontekstu, važan je primer Amerike koja ima ogroman problem jer je trećina populacije gojazna. Po prvi put, situacija u ovoj zemlji potvrđuje da će prognozirani životni vek dece biti kraći nego njihovih roditelja, što je poražavajuće.
"Oni masovno imaju obolelu, masnu jetru, i mislim da su prepoznali, pošto je ustanovljena veza između poremećaja mikrobiote i bolesti, da moraju da popravljaju situaciju. Dalji prosperitet civilizacije moguć je samo ukoliko uzmemo u obzir značaj mikrobiote, ukoliko razvijamo metode da je očuvamo".
Veličanstveni univerzum
Fantastičan je podatak da je ljudski genom kod svih ljudi isti 99,99 % , dok su naše mikrobiote međusobno različite 80-90% , što govori o izuzetnoj raznovrsnosti tog neobičnog mikrosveta koji živi u nama. Možemo ga posmatrati i kao forenzičko sredstvo jer predstavlja specifičan „otisak prsta" svakog pojedinca.
"Kada ljudi kažu da smo se genetski navikli da jedemo određenu hranu, mislim da taj podatak govori o grešci u interpretaciji. Nismo se mi navikli nego naša mikrobiota", kaže naša sagovornica.
Ovaj podatak postaje važan u situaciji kada se primenjuju univerzalni načini lečenja.Primer popularnosti soje kao izvora izoflavona, fitoestrogena koji mogu da spreče razvoj raka dojke, to najbolje potvrđuje.
"Ispostavilo se kako je neophodno, da bi soja imala zdravstveni efekat, da se taj prirodni izoflavon soje transformiše do oblika kakav pokazuje dobru fiziološku aktivnost. I to se dešava samo sa jednim delom ljudi, i to samo sa onima koji mogu da izvrše tu transformaciju, a to su uglavnom ljudi iz Azije koji tradicionalno jedu soju", objašnjava Mirjana Rajilić Stojanović.
Recept za nas sa ovih prostora bio bi da se hranimo i lečimo biljkama tipičnim za naše područje, jer smo se mi, tojest, naša mikrobiota, navikli da sa njima sarađujemo.
Biti prirodan
Ukazujući na činjenicu da siromašna društva kao predominantnu hranu koriste biljke, Mirjana ističe: "Volela bih da se pročuje da ishrana puna proteina nije dobra za naše zdravlje, zato što se fermentacijom proteina prave različiti, jako toksični kancerogeni proizvodi."
Naša sagovornica ukazuje na još jedan važan problem koji je savremena civilizacija donela - prekomernu upotrebu prostih šećera i masti.
Probiotici
Koncept probiotika potekao je sa Balkana. Fermentisani proizvodi koji mogu dobro da utiču na naše zdravlje potiču sa ovog podneblja gde u ruralnim sredinama i danas žive izuzetno dugovečni ljudi. Njihova ishrana je prirodna, zasnovana na prirodnoj fermentaciji - kiseli kupus, kiselo mleko, turšije, kefir.
"Mislim da će jednog dana postati prilično jasno da prosti šećeri nisu dobri, ali da ugljeni hidrati nisu loši. Ugljeni hidrati su grupa koja obuhvata i proste šećere," kaže naša sagovornica.
"Mi smo ranije uklanjali ugljene hidrate koji nisu mogli da budu svareni pod dejstvom čovekovih enzima. Danas je jasno da su mekinje u hlebu dobre i da one zapravo hrane našu mikrobiotu. Tu vidim malo pomeranje."
Suština problema sa šećerima i mastima jeste u tome da je zloupotrebljen naša sklonost ka slatkom i masnom.
Ovo potvrđuje i naša sagovornica. "Danas je hrana dizajnirana da bude i slatka i masna, to nam se sviđa. To je senzualna karakteristika koju ljudski organizam prepoznaje kako bi u obilju hrane prepoznao onu energetski bogatu".
Postepenim osvešćivanjem i balansiranjem onoga koliko treba da uživamo u hrani i koliko nam ona čini dobro, doći ćemo do rešenja da jedemo prirodnije i zdravije.
"Biće to dobro i za nas i za našu mikrobiotu. Mislim da je nekakav univerzalni recept za zdravlje i sreću da budemo što prirodniji", zaključuje dr Mirjana Rajilić Stojanović priču o veličanstvenom univerzumu mikroba u nama.
Uputstvo
Komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, neproverene optužbe, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo kakve vrste neće biti objavljeni. Govor mržnje je zabranjen na ovom portalu. Komentari se moraju odnositi na temu članka. Prednost će imati komentari gramatički i pravopisno ispravno napisani. Komentare pisane velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i kraćenja komentara koji će biti objavljeni. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu webdesk@rts.rs. Polja obeležena zvezdicom obavezno popunite.
Broj komentara 1
Pošalji komentarmikrobiota i savremeni trendovi u pripremi hrane
Važno je napomenuti sledeće,a nema direktne veze sa nasledjem....
Hrana kakva god bila dolazi u želudac, gde vlada jako kisela sredina (pH oko 2) kako bi došlo do početne tzv. kisele hidrolize hrane, tj. varenja. Dalje, hrana ide u tanko crevo gde je sredina blago bazna (zahvaljujući bikarbonatima koje obezbedjuje pankreas) i pH vrednost se penje na 7.1-8. Svaki sastojak hrane treba da se suoči kako sa enzimima, tako i sa promenom pH sredine. A to je izuzetno bitno, kako zbog činjenice šta će da se rastvori i razloži, već i zbog toga šta će da se apsorbuje u crevnim resicama.
A sta će da se vari, fermentiše i apsorbuje zavisi od toga šta je sve prisutno u hrani(ako ima zasladjivača - obradiće se, ako ima konervanasa - obradiće se... još se i ne zna kako sve supstance utiču na naš sistem) ; naš mikrobiota se suočava sa činjenicom da ima posla sa "prirodnom" hranom, a da ne poznaje konzervanse, boje i emulgatore itd., koji su sintetički kreirani-ne potiču iz prirode.
Danas, potrebe tržišta diktiraju trend da je hrana, piće dugotrajnije. Meso tretiramo npr.nitritima kako bi ono zadržalo boju svežeg mesa, vinu dodajemo sumporni destilat kako ne bi fermentisalo do sirćeta, sokovima dodajemo amonijačno-sulfitni karamel zbog boje, zimnici dodajemo natrijum-benzoat, metabisulfite kako bi duže opstale u upotrebi, itd... Ovo je samo mali deo onoga čime se danas obogaćuje hrana zarad trajnosti, izgleda, boje i ukusa, Svaka od ovih navedenih supstanci UTIČE na mikrobiotu, i po svemu sudeći, NEGATIVNO.
Ja sam iz ruralno-devastiranog kraja Srbije, gde još uvek se po-koji bavi tradicionalnom proizvodnjom hrane za sopstvene potrebe: retko ko je u mogućnosti da nasedne,da prati nove trendove, jer su u pitanju mahom stari ljudi. Jos uvek postoje oni koji čuvaju sveže ili sušeno meso zatopljeno u svinjskoj masti, pripravljaju sokove od voća i povrća samo uz dodatak limunske kiseline, stavljaju voće u burad sa hladnom bunarskom vodom preko zime, koriste mlečne proizvode čuvane u slanoj surutki, proizvode i troše vina i rakije sa tradicionalnom recepturom, i živi su i vitalni i nakon 80-te godine života. Poneki je i nadživeo svoja pokolenja, koja su pratila savremene trendove života.. Kako su uspeli da opstanu bez degenerativnih oboljenja, autoimunih bolesti itd? pa izgleda da je baš ta činjenica da su proizvodili hranu ZA SEBE presudna. Radili su najbolje što znaju, jer su to radili za sebe!
Svaki pokušaj da dospeš na tržište je praćena idejom da se ostvari profit uz što jednostavniji rad, nižu cenu sirovine, pokušaj navlačenja mase na dati proizvod (jak marketing), itd. A sadržaj, biloška aktivnost proizvoda NIKAKVI! Ko je kriv? TRŽIŠNA EKONOMIJA! Ona je pomogla da prepune police proizvoda nemaju nikakvu biološku vrednost, iako nose prednznak ZDRAVO, 100% Prirodno itd. Pre par nedelja,ako se dobro sećam, i kašice za decu su bile dovedene u pitanje po ispravosti (Iskvarili smo se !) Mikrobiota malenog dete sta radi-muči se i pati!- vodi pojavi oboljenja u ranom periodu života!
Gde je rešenje? Novi pravilnik o hemikalijama u hrani i česta kontrola nadležnih laboratorija i inspekcija, i dovešćemo se u red, pa neće jedina VODILJA da bude profit, već stvarno KVALITETAN biološki aktivan proizvod!
Kada sve ovo složiš, dobijamo priču o hrani koja zadovoljava naša primarna čula, a u stvari je sa nekim minimumom biološke aktivnosti.
"Biti što prirodniji" - kopiraj prirodu "
pozdrav!!!