Америчко-израелски напад на Иран – шта чека Техеран, Блиски исток и свет

Израел и Сједињене Америчке Државе покренули су напад на Иран, на шта је Техеран узвратио балистичким ракетама на Израел, док су се експлозије чуле и у Бахреину, УАЕ и Катару, а Револуционарна гарда затворила Ормуски мореуз, кључну руту за транзит петине светске нафте и гаса.

Док број жртава у Ирану расте – укључујући 85 погинулих у нападу на школу и укупно више од 200 страдалих према подацима Црвеног полумесеца – Техеран поручује да је спреман за деескалацију, али одбацује могућност промене режима.

Професор Факултета безбедности у Београду Владимир Ајзенхамер сматра да је прича о нуклеарном програму само повод, али да је суштина смена режима.

"Мотиви су дубљи и иде се на смену режима, ако је то изводљиво. Извесно је да је простор за разговоре о нуклеарном програму постојао и да су могли уродити неким плодом. Међутим, није било помака око балистичких пројектила, а то је све оно што заправо смета Израелу на Блиском истоку. Овај рат је и Трампов и Нетанјахуов, само су разлози различити. Нетанјаху је у походу на тоталну победу и хоће да се упише у листу ‚очева нације‘. Трамп наставља једну дужу традицију његових претходника ‚окретања ка Азији‘, али се ради и о својеврсном опкољавању Кине и њеном поразу", тврди Ајзенхамер.

Новинар Бошко Јакшић истиче да је данашња акција покушај САД да на сличан начин као 1953. године смени легитимну иранску власт.

"Али овога пута то неће проћи. Трампово обраћање о скорој промени режима је амбициозно, али нереално у односу на стање на терену. На делу је висок степен хипокризије и Америка ризикује свој кредибилитет и неку врсту веродостојности у међународним односима. Цинични су преговори. Превентивни удар може да се брани једино ако постоји непосредна опасност. Ни Израел ни Сједињене Државе нису биле суочене са никаквом непосредном опасношћу. Иран нема ракете које могу да добаце до Америке", каже Јакшић.

Новинар и уредник Интернет портала Радио-телевизије Србије Раде Мароевић објашњава да је степен хомогенизације иранског народа када уследе амерички или израелски напади на Техеран обично висок, подсетивши на сличну ситуацију у јуну претходне године.

"Разлика између јуна прошле године и садашње ситуације у Ирану су велике демонстрације и жесток одговор власти. Вероватно постоји групација људи у Ирану која се радује америчком бомбардовању, али је иранско руководство спремно. У случају убиства Алија Хамнеија, постоји замена. Велики је проблем за Американце да претпоставе сваки корак", указује Мароевић.

Главна претпоставка која је претходила нападу је да је актуелни тренутак по режим најнеповољнији у Ирану, али Јакшић каже да је то потцењивање иранских власти.

"Има окупљања данашњих у Техерану против бомбардовања и Американаца. Тврдим да ће напад да хомогенизује Иранце, а не обрнуто, као што очекује Трамп, да ће се створити амбијент у коме ће се Иранци побунити и вратити шаха Резу. Мислим да је то готово научна фантастика", напомиње Јакшић.

Ајзенхамер потврђује да је о ситуацији у Ирану писано са "невероватним спином".

"Све је то у виртуелном простору. Хвалоспеви о носталгији иранског народа према шаху и шаховим временима је идеја ван памети. То су они припадници који живе далеко од Ирана и Техерана. Протести су аутентични за њихово друштво. Међутим, идеја да на тај начин можете да пресадите пелцер старе биљке је ван памети. Револуционарна гарда је монолитна и одана је Хамнеију. Не видим да има пуно простора за напрслине унутар система одбране и безбедносног система Ирана", наводи Ајзенхамер.

Емисију у целости можете да погледате у видео запису на почетку текста.