Трамп је у борби за Гренланд посегнуо за омиљеним оружјем – царинама, али шта му је заправо циљ

Користећи једно од својих омиљених оружја за победу у расправи, амерички председник Доналд Трамп посегнуо је за царинама.

Овога пута најавио је увођење царина од 10 одсто за осам европских земаља које се противе његовом плану за Гренланд – за Данску, Норвешку, Шведску, Француску, Немачку, Велику Британију, Холандију и Финску.

Објавио је да ће се царине примењивати од 1. фебруара, али и да ће се повећати на 25 одсто од 1. јуна и наставити да важе док се не постигне договор о куповини Гренланда.

Рушење трговинског споразума са ЕУ 

Трампова претња да ће увести царине осам европских земаља представља рушење пажљиво склопљених споразума које је закључио са тим државама прошлог лета.

Одлука шефа Беле куће, такође, занемарује чињеницу да државе чланице немају појединачне трговинске споразуме са САД. Сви међународни трговински споразуми ЕУ се спроводе централно преко Брисела, као што је био случај са споразумом од прошлог лета.

Трговински споразум између ЕУ и САД је договорен под значајним притиском Трампа на његовом шкотском терену за голф прошлог јула. Међутим, иако је ступио на снагу у ЕУ, царине од 0 одсто обећане САД још увек нису завршиле процес правне ратификације.

Два највећа гласачка блока у Европском парламенту, Европска народна партија (ЕПП) и Савез социјалиста и демократа (С&Д), саопштиле су да споразум са ЕУ не може бити одобрен у садашњим околностима.

"ЕНП је за трговински споразум између ЕУ и САД, али с обзиром на претње Доналда Трампа у вези са Гренландом, одобрење није могуће у овој фази“, рекао је Манфред Вебер, лидер ЕПП-а у Европском парламенту.

Истиче и да "тарифе од 0 одсто на америчке производе морају бити стављене на чекање“.

И потпредседница Савеза социјалиста и демократа Кетлин ван Бремпт рекла је да “под датим околностима не би могло бити трговинског споразума”.

Европа неће седети скрштених руку

Најновија Трампова одлука представља још један покушај човека који је понекад савезник, понекад противник – да у још једној расправи употреби једно од својих омиљених оружја – царине. Такође, може се тумачити и као покушај да се подели Европа и угуши противљење његовој амбицији да преузме Гренланд.

Ова одлука свакако подвлачи нестабилну природу било каквог договора са Трампом, али изгледа да је узнемирила и ЕУ, коју су многи сматрали слабом у досадашњим одговорима Вашингтону.

Сада, готово извесно, Европа неће седети скрштених руку. Европа ће одговорити јединствено и координисано како би се обезбедило поштовање европског суверенитета, поручио је француски председник Емануел Макрон.

"Никаква застрашивања или претње не могу утицати на нас. Царинске претње су неприхватљиве", наглашава Макрон.

Британски премијер Kир Стармер сматра да су Сједињене Америчке Државе направиле грешку претећи новим царинама европским земљама.

"Примена царина на савезнике ради тежње ка колективној безбедности савезника НАТО-а је потпуно погрешна", наводи британски премијер.

И лидери Европске уније упозорили су да би увећане царине против осам европских земаља "поткопале трансатлантске односе и ризиковале опасну силазну спиралу" у растућој кризи око статуса Гренланда.

У заједничком саопштењу председник Европског савета Антонио Kоста и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен поновили су да су територијални интегритет и суверенитет фундаментални принципи међународног права.

Висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност Kаја Kалас оценила је пак да од подела међу савезницима корист имају Русија и Kина.

За данас је заказан хитан састанак амбасадора ЕУ.