Одржани избори за чланове националних савета националних мањина. Да ли су досадашњи савети испуњавали своју функцију?

Припреме и избори за Националне савете одржани су у сенци ванредних парламентарних избора. Ово су били пети избори од доношења закона 2009. године. Док припадници националних мањина не очекују велике промене, грађани Србије углавном не знају шта су и како функционишу национални савети, а стручњаци оцењују да је сада добар тренутак за њихову деполитизацију.

Образовање, култура, информисање и употреба језика и писма - то су области о којима брину Национални савети. Представници мањина различито оцењују досадашњи рад својих савета.

"Та добро функционише, ја би волео да се то настави и да континуитет остаје".

"Све исто је, нема нека промена, нека велика нешто, тако да не очекујем ништа".

"Да деци буде доступни образовање на бугарском и тако, можда да буде више пројеката".

"Имамо изванредне услове које су признате и словеначка мањина се бори да одржи тај свој неки културни идентитет".

"Конкретно Бошњачко национално вијеће је подигло ниво образовања на босанском језику и видим да се труде".

"Ништа од тога немамо, ништа. Нити помажу, нити одмажу".

"Задовољна сам, има доста информације, штампа, школа".

"Имамо и писмо и буквар и сва што смо радили поводом те влашке мањине. Увек може да буде боље", наводе анкетирани грађани Суботице, Бујановца, Пожаревца, Кикинде, Димитровграда и Новог Пазара.

Не само да може већ да треба да буде боље, сматра Осман Балић, из YУРОМ центра, оценујући да је сада добар тренутак за деполитизацију националних савета.

„Свакако за то је потребна сарадња тих националних савета који су у овом тренутку ипак са угроженим легитимитетом. Зато што су они ипак претходних година служили интересима владајућег режима и треба бити врло умерен и суздржан о тој неприродној и превеликој љубави између националних мањина националних савета и власти која год она била“, каже Осман Балић, из YУРОМ центра.

Модел заштите права мањина у Србији један је од најдемократичнијих у Европи. Рад Националних савета из буџета финансирају сви грађани, али рецимо Нишлије за њихово постојање не знају.

Осим незаинтересованости већинског народа, ове изборе одликује и неорганизованост, па и тихи бојкот појединих мањина. Роми су на пример имали само једну листу.

„Ако се то и даље претвара само у некакву експозитуру, јел тако, задовољних и подмирених идеја, представника националне мањине који зарад некаквих користи и добити у смислу плаћених функција и путних трошкова за путовања. Можда сам мало грубљи не мора да ми се замери због овога, али тако је функционисало у прошлости. Ако се настави са тим, онда ће бити истрошена још једна карта“, истиче проф. др Драган Тодоровић, социолог – романолог.

Досадашње анализе показују да су мађарски и бошњачки савети били политчки најактивнији, словачки и русински са највише активности у култури, док су остали били готово невидљиви, не само у друштву већ и у својој заједници.