Међуреч код Јагодине: Aрхеолози покушавају да одгонетну како је текао процес неолитизације Централног Балкана

На локалитету дуњички шљивари након истраживања прошле године овог лета археолошка сонда је проширена што се показало као добар план јер је у слоју који се формира приликом оснивања или напуштања неолитске земунице пронађена лобања једног од вероватно најстаријих становника овог дела Балкана.

„Очигледно је да се ради о ритуалном сахрањивању само лобање, значи која обично такве ситуације се везују за култ предака и то је нешто што у неолиту централног Балкана код нас до сада није забележено“, каже др Славиша Перић, супервизор и руководилац пројекта.

Процена археолога је да у Средњем Поморављу од Багрдана до Појата има најмање 85 неолитских насеља. Овде своја прва археолошка искуства стичу и студенти.

„Могу да вам кажем да сам се одушевила првенствено зато што уопште не можемо да очекујемо шта ћемо наћи испод те земље коју ископавамо а након тога све оно што следи та обрада материјала јако интересантна", наводи Катарина Миљојковић, студенткиња археологије.

У неолитским кућама чија је старост процењена на шест хиљада две стотине година пре нове ере археолози проналазе фрагменате керамике,жртвеника,делове алата.Тако се склапа слика о првобитним насељима у долини Велике Мораве.

Олга Бајчев, научна сарадница Археолошког института каже да је врло изазовно поготово у старчевачким земуницама. Објашњава: „Зато што су оне генерално ископаване јако давно и документација са тих ископавања није толико обимна, јер су то ископавања која су вршена не знам тридесетих година 20. века па касније овај тако да се суочавамо са великим изазовима да препознамо овај где су њене границе."

Средње Поморавље једна је од кључних тачака за проучавање даље праисторије централног Балкана одакле су се неолитске заједнице шириле ка централној и западној Европи. Археолошка радионица са Међуреча сели се на локалитет Дреновац код Параћина где се више од две деценије интензивно проучава праисторијско насеље из доба неолита.