Пожари на депонијама: Невидљива жаришта која могу тињати месецима

У нашој земљи за сада нема места за забринутост, што се пожара тиче. Има само мањих пожара, који су под контролом, каже командант Хеликоптерске јединице МУП-а Србије Ненад Недић, истичући да је југ Србије најризничнији. Број пожара на депонијама у протеклој деценији повећан је готово четири пута, подаци су Сектора за ванредне ситуације. Стога је потребан опрез, нарочито током врелог летњег таласа.

Према доступним подацима Сектора за ванредне ситуације, који се налази у истраживању еколошких удружења, 2016. године је забележено 584 пожара, док их је, према последњем пресеку прошле године, било више од 2200. Струка објашњава да мешавина комуналног отпада у себи садржи органски отпад од преко 50 одсто. А када он буде затрпан у условима без ваздуха, долази до разградње и формирања депонијског гаса.

Игор Јездимировић из удружења "Инжењери заштите животне средине" каже да велики део депонијског гаса представља метан, који је лако запаљив. “Врло често не знамо шта смо бацили у мешаном комуналном отпаду, све те материје горе и загађења која настају приликом сагоревања пластике и свега онога што имамо на депонијама, иду директно у ваздух и угрожавају наше здравље", напомиње Јездимировић.

Највише их је, каже, у близини великих градова јер се тамо и налазе највеће депоније. Уколико је спољна температура висока, лако ефектом лупе, може доћи до самозаљивања смећа, а овакви пожари због својих специфичности, посебан су проблем за ватрогасце.

"Постоје површински пожари које лако уочимо и угасимо, али и пожари у дубини депоније који могу да тињају месецима”, истиче Мирослав Остојић, заменик команданта Ватрогасно-спасилачке бригаде Нови Сад.

Овакви пожари могу довести до разорних екплозија каквих је било кроз историју.

"Најчешће што се учи и на факултету је експлозија 1977. године на депонији у Сарајеву. Тада је, како се претпоставља дошло до експлозије, метана, који је ту био акумулиран. Срушена два моста и 25 кућа”, подсећа Остојић.

Стручњаци тврде да су посебно опасне дивље депоније где се без икакве контроле одлажу велике количине отпада различитог порекла, па се у исто време дешава да гори гума, пластика и електронски отпад. Због тога се у ваздуху емитују канцерогене ПМ честице, довољно ситне да уђу у крвоток, које у себи имају коктел загађујућих супстанци, али и по здравље једнако штетни диоксини и фурани.

"Диоксини и фурани су познати као продукти сагоревања, најчешће пластике. Дуго опстају у животној средини, кумулују у масним ткивима организама, пре свега животиња, које касније на трпезу долазе кроз ланац исхране", каже Маја Петровић са Департмана за инжењерство заштите животине средине ФТН-а.

Додатни проблем је, каже, способност свих ових честица да се транспортују ваздухом на велике удаљености, у зависности од метеоролошких услова, због чега је, неопходно, правовремено обавештавати јавност о мерама опреза, а посебан опрез саветује се старима, трудницама и деци.