Ужице: Изложба Бранка Ковачевића

Скоро читав прошли век старог Ужица отргнут је од заборава четкицом Бранка Ковачевића. Овај истакнути сликар био је хроничар времена у коме је живео, а током заробљеништва у немачким логорима сведок ужаса рата, које је такође забележио.

“Кад је ослобођен, он је слике предао једном Пољаку. Није могао да носи, вратио се у Ужице. Пољак је ставио на таван и умро после неколико дана. Слике су заборављене. Тек је, ја мислим 2008. године, неко открио слике и почео да прегледа. Отац је на једној слици позади написао Ужице и они су позвали музеј у Ужицу”, каже Слободан Ковачевић, син сликара Бранка Ковачевића.

Изложба откривених слика из логорашког опуса, за чији је фрагмент аутор био награђиван у Женеви 1945. године, организована је у Пољској након њиховог проналаска. Према жељи његовог сина оне се и данас налазе у музеју те земље, у којој су и провеле више од осам деценија. Међутим родни град Бранка Ковачевића поседује велики опус ужичких и златиборских пејзажа.

“Бранко Ковачевић заиста припада оној групи уметника који су пре свега хроничари овог града. Овде је углавном ретроспективна изложба пејзажа које је он сликао у Ужицу, али он није био само хроничар Ужица. Он је сликао и златиборске мотиве, портрете и друге теме”, наводи Зоран Цветић, директор, Градска галерија Ужице.

“То је један академизам, то се види и на сликама, то је једно исликавање, тражење, долажење. Класично сликарство. За нас млађе тад је било значајно и част да је он прихватио да нам буде ментор, да нас саветује”, истиче Владан Терзић, сликар и познаник Бранка Ковачевића.

Своје сликарско умеће кроз препознат педагошки рад Бранко Ковачевић преносио је другима, баш како је и њему пренео ујак Михаило Миловановић, први ужички академски сликар.