На шта се најчешће жале потрошачи у Крагујевцу?

Удружења за заштиту потрошача годишње приме око 20.000 приговора купаца на робу и услуге које су платили. Само у Крагујевцу, тај број је око хиљаду. На шта се потрошачи најчешће жале, како и у којој мери могу да оставаре законом прописана права, у причи колега из Крагујевца.

Обућа, мобилни телефони, бела техника, телекомуникационе и комуналне услуге - пет ставки које потрошачима у Крагујевцу годинама задају главобољу. На првом месту и даље - патике. Висока цена често не значи и квалитет, већ не ретко "мачку у џаку", јер се чак четвртина свих приговора потрошача, односи на обућу. Вицешампион - телекомуникационе услуге са око десет одсто рекламација, док треће место деле мобилни телефони и бела техника.

„Овде не говоримо само о одређеним последицама, ми говоримо о потрошачима који дођу да се распитају за права, значи превентивно деловање што је сјајно. Дакле, образован потрошач је од користи и себи и друштву и тржишту“, каже Зоран Николић, подпредседник Националне организације потрошача Србије.

Та права неретко коче трговци. За решавање рекламација на обућу и одећу рок је 15 дана, за техничку робу тридесет. Најчешћи одговор код рекламација патика јесте да су неадекватно одржаване. Проблем је и несаобразност робе, као право на одустајање од уговора. А шта још добијамо, а нисмо тражили?

„На артиклу су једне цене, а на каси кад добијеш рачун ти видиш да нису исте цене“, каже потрошач.

Други додаје: „Веш машине, телевизори, то више није роба за куповину. То је некада вредело, сада не кошта ништа“.

„Буде неисправно нешто, па се враћа, па се деси и други пут да не буде како треба, па се опет враћа“.

„Дешавало се грешка у броју, мањи крој , па се мало доради код шнајдера“, наводе потрошачи.

Дорађује се и Закон о заштити потрошача, како би се грађани заштитили од непоштене трговачке праксе. Организација потрошача Крагујевца која обухвата Шумадију и Западну Србију, током прошле године, обрадила је две и по хиљаде приговора.

Зоран Николић, подпредседник Националне организације потрошача Србије каже да је око 60 процената успешно решених. „Дакле, ми имамо један принцип у раду, где год има законског основа, тај приговор треба да буде уважен. Кажем треба, ми некад дођемо до једног зида, рекао бих, где с друге стране трговац просто не жели да уважи све легитимне захтеве које ми испоставимо. Прошле године смо имали и пет судских тужби, све су завршене у корист потрошача ван судским поравнањем“, истиче Николић.

Уз посредовање удружења, спорови се брже решавају, а несавесни трговци преузимају ризик да ће остати без потрошача. Ипак, остају отворена питања, да ли технички уређаји углавном трају колико и гаранција, да ли их рекламирати или купити нове, како да добијемо квалитет који смо платили.