Kњига за децу крушевљанке Јелене Ивановић

Своје окружење, поимање живота, велику и чисту љубав према правим пријатељима, Јелена је преточила је у причу о Малој Вештици . Баш као и главни лик, ауторка живи на свом брду, Багдали, где се окружена успоменама и драгим бићима, одувек бави оним што је чини срећном.

Јелена Ивановић, уметница, каже: "Сликарством сам се дуго бавила, излагала поприлично, бавила сам се графичким дизајном, илустрацијама. Урадила сам велики број књига, корица за књиге, чак сам некеи целе илустровала. Бавила сам се и бавим се дуборезом у кожи. Правим накит од коже. Највише се проналазим у сликарству. То је моја прва и највећа љубав."

За Индустријски дизајн се школовала, графички усавршила, а илустрацијама којима визуелно дочарава приче, пробудила у себи писца.

Јелена додаје: "Она је аутобиографска, прича о мом мачку који се заиста зове као у књизи, нисам хтела да му мењам име. Да, у основи јесте љубав, пријатељство, поштовање, величање породичних односа, стицање емпатије код децеи код људи који читају, поштовање различитости, оплеменио јој живот. Прича је једноставно ишла из мене."

Прича за малу али и велику децу, баш као што је и сам писац.

Јелена Протић Петронијевић, уредница књижевног програма KЦK, објашњава: "У свему томе има и шале и пренесених значења у смислу да ништа није савршено, али да су љубав и пријатељство то што највише вреди. То је савршено и то је порука права."

"Мала Вештице и Беле Њушкице" наставиће своје дружење. Како и на који начин, зависиће искључиво од ауторке која без уметности не може.

Јелена Ивановић, уметница, наводи: "Ја живим данас, сутра је неизвесно. Ја се са овим играм, уживам у томе, створена сам за то. Просто, то је мој живот, ја не знам другачије да дишем."

А дише пуним плућима ширећи око себе љубав и лепоту стваралаштва.