Пољска и Литванија помажу Украјини да поврати војно способне из иностранства; Кијев: Руска војска напада у више региона и области

У окупираном делу Херсонске области приведена су два руска војника, осумњичена за убиство најмање четири особе.

Како наводи Комерсант, ухапшени су А. О. и А. К., који су служили у 144. моторизованој бригади.

Полицији је злочин пријавио болничар у болници у Подо-Калиновки, малом насељу са око 1,7 хиљада становника.

Припадници полиције који су стигли на лице места пронашли су тело жене у једној од кућа, а судећи по чаурама, убијена је хицима из аутомата калашњиков калибра 5,45 мм. Да би сакрили трагове злочина, убице су, како се сумња, тело полиле горивом и бациле гранату.

А. К. је раније више пута осуђиван, између осталог и због оптужби за убиство и дрогу.

Војници су без одлагања приведени, након чега су признали убиство, преноси руски портал РБК.

Тела три жртве пронађена су у селу Подо-Калиновка у среду ујутро. Прва је пронађена жена која је умрла од прострелних рана. На неким местима њено тело је изгорело и има трагове употребе експлозивне направе.

Касније су откривена још два тела: спаљени и унакажени мушкарац и жена.

Једна од убијених у Абрикосовки била је старешина села. Због њене смрти, у општинском округу Алешкински проглашена је тродневна жалост.

РИА Новости, позивајући се на изворе међу безбедносним снагама, такође пише о привођењу две особе осумњичених за убиство у Херсонској области.

Агенција наводи да су осумњичени умешани у убиство седам особа, а поред три мештана и два војна лица, погинула су и два службеника безбедности.

Пољска и Литванија помоћи ће украјинским властима да мушкарце који подлежу војној обавези врате у Украјину, након што је Кијев раније ове недеље саопштио да обуставља конзуларне услуге за војно способне мушкарце у иностранству.

"Дуго смо указивали да можемо помоћи украјинској страни да осигура да се мушкарци који подлежу обавезној војној служби врате у Украјину", рекао је министар одбране Пољске Владислав Косињак-Камиш, али није прецизирао које механизми би могли бити коришћени за то, пренео је Гардијан.

(Танјуг)

Кина мора да престане да помаже Русији у рату против Украјине ако жели да има добре односе са Западом, изјавио је генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг, оценивши да је помоћ Пекинга била ''од виталног значаја'' за руске снаге.

Солтенберг истиче да је Кина највише помогла Русији тако што је Москви омогућила врхунску технологију попут полупроводника, преноси Ројтерс.

"Од укупне количине електронике коју Русија увезла, 90 дошло је из Кине и користи за производњу пројектила, тенкова и авиона. Кина такође ради на томе да Русији обезбеди побољшане сателитске могућности и снимање", рекао је генерални секретар НАТО.

Оцењује да Кина не може да има добре односе у оба смера.

"Кина каже да жели добре односе са Западом. У исто време, Пекинг наставља да подстиче највећи оружани сукоб у Европи од Другог светског рата'', рекао је Столтенберг.

Упозорава западне савезнике да не постану зависни од Кине као што су били од Русије.

(Танјуг)

Шеф кабинета украјинског председника Михаил Подољак потврдио је да су Оружане снаге Украјине добиле америчке ракете дугог домета АТАЦМС.

Навео је да су спекулативна писања медија о тајној испоруци ракета АТАЦМС Украјини.

"Једноставно не могу да разумем зашто то раде. Шта хоће? Да капитулирамо, клекнемо? Не разумем ове текстове: 'Да ли они већ имају АТАЦМС'... Ако поседујемо АТАЦМС, то ће бити јасно видљиво у потпуно другачијој количини уништене руске инфраструктуре на удаљености већој од 200 километара. Видеће се...", рекао је Подољак за ТВ Канал 24.

(Танјуг)

У гранатирању села Удачне западно од града Доњецка који су заузели Руси погинуле су три особе, а четири су повређене, каже шеф региона Доњецка Вадим Филашкин на Телеграму.

Руски напад погодио је и град Балаклију у Херсонској области, а повређено је десет особа, навео је регионални гувернер Олег Сињегубов.

"Повређени су били у вагонима путничког воза", саопштио је на Телеграму.

(Reuters)

Шеф федералних резерви САД Џенет Јелен тврди да је потпуна заплена руске имовине оправдана, али је само једна од могућности, при чему имовина уместо тога може да служи као колатерал за задуживање на тржишту како би се помогло Украјини.

"Лидери су тражили од нас да им дамо низ опција", каже Јелен за Ројтерс.

(Reuters)

Руске трупе су у Доњецкој области гранатирале села Удачне и Курахивка, приликом чега су три особе погинуле, а једна особа је повређена, објавио је начелник Доњецке регионалне војне администрације Вадим Филашкин на Фејсбуку.

У оперативној зони Јужних одбрамбених снага украјинске трупе су одбиле четири јуриша руске војске на леву обалу Дњепра, на територији Херсонске области и у Старомјорској области, саопштила је војска Украјине на Телеграму.

Украјински званичници саопштавају да је током дана изведено више руских напада.

Руска војска је вођеном ваздушном бомбом погодила Суми, а такође су артиљеријом погодили Никопољ при чему је двоје рањено.

Пуцано је на Антонивку у Херсонској области, а повређена је једна жена, саопштава украјински медиј.

У Дњепропетровској области противваздушна одбрана оборила је руску крстарећу ракету.

(Укринформ)

Русија разматра снижавање нивоа дипломатских односа са Сједињеним Државама ако западне владе наставе са предлозима да конфискују њену замрзнуту имовину, рекао је заменик министра спољних послова Сергеј Рјабков, а преноси државна новинска агенција РИА.

Г7 жели да искористи скоро 300 милијарди долара вредну руску финансијску имовину која је замрзнута санкцијама од 2022. године како би помогла Украјини.

Међутим, остаје веома сложено како то учинити, с обзиром да би то представљало контроверзан преседан.

Рјабков је рекао да ће Москва узвратити економски и политички ако имовина буде заплењена.

"Снижавање нивоа дипломатских односа је, наравно, једна од опција. Многи високи представници у нашој влади већ су говорили о питањима нашег финансијског, економског и материјалног одговора на овај корак(конфискацију), на шта упозоравамо наше противнике, као и раније, да не узимају", рекао је за РИА новости.

(Reuters)

Шеф белоруске службе безбедности Иван Тертел изјавио је да је та служба осујетила напад на Минск дроновима лансираним из Литваније, јавиле су руске агенције.

"Комитет државне безбедности, у сарадњи са колегама из других агенција за спровођење закона, недавно је спровео низ акутних безбедносних мера, које су омогућиле спречавање удара борбених дронова са територије Литваније на објекте у Минску и његовим предграђима", пренела је агенција РИА, позивајући се на Тертела.

Поводом ових оптужби, саопштење се огласила војска Литваније која је навела да није предузела никакву непријатељску акцију против других држава.

(РИА, Reuters)

Држављани више земаља били су укључени у организовање терористичког напада на Крокус сити хол у Москви, посебно путем финансирања тог напада криптовалутама, изјавио је шеф руске Федералне службе за финансијски надзор Јуриј Чиханчин.

Чиханчин је рекао, на међународном форуму о сузбијању прања новца и финансирања тероризма у Нижњем Новгороду, да је истрага о том нападу у току, али да прелиминарни резултати јасно показују да су у организовању терористичког напада учествовали држављани више земаља. 

"Напад је финансиран преко бројних финансијских организација и укључивао је различите инструменте, укључујући и криптовалуте", истакао је Чиханчин.

Према његовим речима, међународни тероризам остаје главни изазов за унутрашњу безбедност земаља, о чему сведоче трагични догађаји у Крокус сити холу.         

"Терористички напад у Крокусу је још једном показао да је тероризам транснационални феномен и да тероризам не би требало да буде проблем само једне земље", рекао је Чиханчин.         

Према последњим подацима, у терористичком нападу у концертној дворани Крокус сити хол у Москви 22. марта, погинуло је 145 особа.

(РИА, Танјуг)

Француски председник Емануел Макрон изјавио је да Европа треба да се пробуди са чињеницом да није довољно наоружана, као и да је суочена са глобалним претњама, попут рата Русије против Украјине, истичући да треба да промени размере у одбрани.

Макрон је рекао да Европа треба да створи европску војну академију која би обучавала европско особље, ојачала своје капацитете за сајбер безбедност и фаворизовала домаћу европску војну индустрију.

Нагласио је да би, такође, Европа требало да ојача војне везе са Британијом, те да буде у стању да успостави дијалог са трећим земљама, као и покаже да није "вазал" САД.

(Reuters)

Кремљ је саопштио да испорука америчких балистичких ракета дугог домета (АТАЦМС) Украјини неће променити исход рата, али ће створити више проблема Кијеву. 

Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је новинарима да су САД директно укључене у овај сукоб.

"Ово неће суштински променити исход специјалне војне операције. Постићи ћемо свој циљ, али ће то  изазвати више проблема за саму Украјину“.

(Reuters)

Председник Белорусије Александар Лукашенко изјавио је да је на украјинској линији фронта дошло до застоја, истакавши да су сазрели услови за почетак мировних преговора између Русије и Украјине.

Лукашенко је рекао да би прелиминарни текстови о којима су руски и украјински званичници разговарали у Турској у првим недељама рата, могли да послуже као полазна тачка за преговоре.

Белоруски председник је, такође, рекао да би могло доћи до "апокалипсе" ако би Русија употребила нуклеарно оружје као одмазду за акције Запада. 

Нагласио је и да је "неколико десетина" руског тактичког нуклеарног оружја распоређено у Белорусији.

(Reuters)

Портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова изјавила је да су било какви разговори о окончању сукоба у Украјини бесмислени, без руског учешћа.

Захарова је, такође, рекла да мировна формула украјинског председника Владимира Зеленскоg, која позива на потпуно повлачење руских снага са свих територија које су заузеле – не приближава мир, већ продужава сукоб.

Швајцарска је раније овог месеца најавила да ће бити домаћин дводневне конференције од 15. до 16. јуна о постизању мира у Украјини.

Русија је одговорила да неће учествовати, а Кремљ је истакао да је идеја о одржавању мировних преговора без Русије смешна.

Захарова је такође изјавила да ће свако нуклеарно оружје које буде распоређено у Пољској, постати легитимна мета у случају оружаног сукоба са НАТО.

(Reuters)

Две особе су погинуле у украјинском нападу дроном на област Запорожја, изјавио је највиши званичник у региону Јевгениј Балицки, кога је поставила Москва.

Балицки је навео да су беспилотне летелице удариле у цивилно возило, као и да су убијени мушкарац и жена.

(Reuters)

Суд Москве ухапсио јесуоснивача грађевинске компаније "Олимпситистрој" Александра Фомина због сумње да је давао мито бившем заменику министра одбране Тимуру Иванову.

Фомину је одређен притвор до 23. јуна, преноси РИА Новости.

Према истрази, Фомин је, пружио Иванову и другим особама умешаним у корупцију, услуге"у виду ослобађања од обавезе плаћања робе, радове и услуге везане за поправку или реконструкцију објекта".

Басмански суд у Москви одредио је претходно притвор Иванову, такођ,е до 23. јуна због примања мита приликом склапања уговора за Министарство одбране.

(РИА, Танјуг)

Украјински председник Володимир Зеленски саопштио је да се састао са британским министром финансија Џеремијем Хантом у Кијеву, као и да је том приликом позвао на пооштравање санкција Русији како би се спречило да их Москва заобиђе.

Зеленски је навео и да је захвалан Великој Британи, што је ове недеље повећала помоћ Украјини.

"Посебна пажња је посвећена политици санкција. Важно је проширити рестриктивне мере према Русији и искључити могућност заобилажења санкција", рекао је Зеленски и додао ће се Хант састати и са премијером Денисом Шмихалом и другим министрима у Кијеву.

(Reuters)

Руски системи С-300, "панцир" и други ПВО системи формираће "заштитну куполу" изнад Запорошке области, саопштило је руско Министарство одбране.

Прецизира да за гађање украјинских војних циљева руске снаге користе и системе "бук-М2".

Реч је о систему који је намењен за обарање авиона стратешке и тактичке авијације, хеликоптера, крстарећих ракета, навођених авијационих бомби и других.

(Спутњик)

Најмање шест особа је повређено у руском ваздушном нападу на Черкашку област, саопштио је регионални начелник Игор Табурец.

Према његовим тврдња, оштећена је критична инфраструктура, док су хитне службе на лицу места.

(Reuters)

Украјина је почела да користи балистичке ракете дугог домета против руских снага, које су тајно обезбедиле САД, потврдили су амерички званичници.

Оружје је било део пакета помоћи од 300 милиона долара који је одобрио амерички председник САД Џозеф Бајден у марту и стигло је овог месеца.

Они су већ коришћени бар једном за гађање руских циљева на Криму, преносе амерички медији.

САД су претходно испоручиле Украјини верзију војног тактичког ракетног система средњег домета (АТАЦМС), али нису биле вољне да пошаљу било шта моћније, делимично због забринутости због компромитовања војне спремности САД.

Међутим, наводи се да је Бајден у фебруару тајно дао "зелено светло" за слање система дугог домета, који може да испаљује ракете на удаљености до 300 километара.

САД нису то најавиле на самом почетку да би одржале оперативну безбедност Украјине на њихов захтев, рекао је  портпарол Стејт департмента Ведант Пател.

Није јасно колико је оружја већ послато, али амерички саветник за националну безбедност Џејк Саливан рекао је да Вашингтон планира да пошаље још.

Ракете дужег домета први пут су коришћене прошле недеље да погоде руски аеродром на Криму, пренела је агенција Ројтерс неименованог америчког званичника.

Нове ракете су, такође, коришћене у уторак, током ноћи у нападу на руске трупе у лучком граду Бердјанску наводи Њујорк тајмс.

(NY Times, Reuters, BBC)

НАТО нуклеарно оружје у Пољској биће једна од примарних мета Русије, ако тамо буде распоређено, рекао је заменик руског министра спољних послова Сергеј Рјабков.

"Потези у овом правцу неће донети већу безбедност (за Пољску или друге нације које имају такво оружје)", цитирао је Тас Рјабкова.

(Reuters/Tass)