Каква је судбина НИС-а и да ли је национализација најбоље решење

Понуда руског партнера у НИС-у да "трећој страни" понуди управљање компанијом није задовољила америчке захтеве, а Велимир Лукић каже да је Вашингтон послао поруку да та међурешења, односно решења у такозваној сивој зони, нису задовољавајућа за ОФАК.

“ОФАК је заузео тврђи став и чини ми се да са увођењем санција НИС-у нека понуђена решења се убрзавају. ОФАК, са друге стране, шаље мешовите сигнале, сигнале са шумом, јер код нас се инсистира да руско власништво мора да буде истиснуто, док код неких других компанија, као што је 'Лукоил', видели смо да то није једини услов”, наводи Лукић.

На питање шта значе додатна три месеца за преговоре, ако НИС не ради, Лукић објашњава да се тиме добијају три месеца ОФАК-овог константног мониторинга.

“Што значи да свако решење које се понуди, они ће у најкраћем року да то обраде и да дају повратну информацију да ли је то одговарајуће или не. Са друге стране, оно што је важно – ако дође до неке финансијске трансакције, да ће она моћи да се спроведе кроз неке регуларне канале међународних банкарских трансакција", објаснио је Лукић.

Поручује да је излаз увек у преговорима и компромису.

“Ову нашу ситуацију прати и својеврстан апсурд – он се састоји у томе да има јако мало економских контаката, ако их уопште има, између западног света и Русије и у таквој ситуацији је питање како уопште може доћи до преговора”, додао је Лукић.

Навео је да је постојао покушај компаније "Гунвор" да пробије тај лед, али да се тај покушај неславно завршио.

"Можемо на бази тог неуспешног преузимања да кажемо да нисмо сигурни како ће се на пословање 'Гунвора' даље одразити његов покушај преузимања 'Лукоила', с обзиром да ОФАК није дао зелено светло, јер свака компанија која би потенцијално ступила у контакт са руском страном могла би бити етикетирана као сувише блиска руским интересима што може да има утицаја на пословну репутацију", додаје Лукић.

"Налазимо се у пат позицији"

Указује да смо у пат позицији у којој се тражи да се нађе решење, а заправо решења која су комерцијална нису расположива.

На питање каква решења очекује на данашњој седници Владе, Лукић каже да најпре сазнамо најновије податке о снабдевању наше земље нафтом и нафтним дериватима.

“Очекујем да се упути апел на две адресе – једна адреса је вашингтонска, друга московска. На вашингтонску адресу да то значи колапс, барем привремен и краткотрајни, нашег тржишта нафте док се не успоставе неки алтернативни канали. На московску адресу да објективно гледано НИС тренутно ради због тога што је држава на неки начин подршка или помоћ у крајњој инстанцији. Међутим, та подршка не може да буде вечна и неће моћи вечно да се пружа”, додао је Лукић.

Напомиње да је национализација увек најлакше и најбрже решење у свим ситуацијама.

“Међутим, она је истовремено и најконтроверзније решење са свим импликацијама које подразумева, а и решење са најдалекосежнијим последицама. Kада су у питању међународни економски односи и међудржавни односи, ви на тај начин кроз национализацију трасирате неки нови канал комуникације, канал односа са другим веома великим и важним земљама у свету као што је Русија. У нашој земљи до сада имали смо неколико оваквих тренутака, ово такође може да буде преломан тренутак и видећемо како ћемо проћи кроз њега”, каже Лукић.

Шта ако рафинерија престане са радом

Говорећи о томе шта ће бити ако рафинерија стане, Лукић каже да се окрећемо ка увозу, као и да алтернатива немамо.

“Оно што већ видим ове године јесте да је тржишно учешће НИС-а значајно пало, да више није четири петине него нешто испод две трећине тржишта. У таквим околностима већ знамо да се удвостручио увоз и бензина и дизела у нашој земљи и можемо да очекујемо да се вероватно такви трендови наставе”, навео је Лукић.

Када је реч о томе које су нам опције снабдевања, Лукић каже да су то увек оне најближе земље које имају рафинерије, имају довољно прерађивачких капацитета.

“У првом реду то су Мађарска и Румунија. Мађарска има одређену предност зато што је добро и лакше повезана са нашом земљом како преко Дунава, тако и железничким транспортним саобраћајем и МОЛ се једини обавезао да ће помоћи нашој земљи. Наравно, други потенцијални снабдевачи на нашем тржишту су могући, али не у тој мери да на прави начин подмире наше тржиште”, додао је Лукић.

На питање какве су последице ако се будемо ослањали на увоз, Лукић каже да пре свега не можемо да гарантујемо стабилно снабдевање наше земље.

“Дакле, зависимо од других и од тога колико ће они бити вољни да нам испоруче. Друга, битнија ствар, постајемо енергетски зависни од других. За неке мање земље то је наравно нормално решење, за земљу наше величине то није баш оптимално решење”, поручује Лукић.

Марковић: Одлука била очекивана, сада је одговор на држави

Стручњак за енергетику Жељко Марковић каже за РТС да је оваква одлука америчке администрације била очекивана, будући да је било одлагања претходних девет месеци.

Истиче да је амерички став јасан и од раније – траже да руска страна изађе из НИС-а.

“Сада је на држави одговор – мора да задржи енергетску безбедност и стабилност. Мораће да вероватно уведе принудну управу и да изврши експропријацију НИС-а, оно што смо називали национализацијом”, објаснио је Марковић.

Истиче да уколико до тога не дође, уследиће наредни корак – то су секундарне санкције.

“Које ће се врло извесно увести против свих ентитета који раде са НИС-ом, а у првом реду ту видим банке. У том тренутку практично ће се блокирати рачуни НИС-у и НИС више неће моћи да послује ни у овом смислу како сада послује, а то онда иде даље ка неком стечају”, каже Марковић.

Истиче да ако се не повуку неки потези, имаћемо несташице, али да то може да се предупреди.

Објашњава да је поента свега да та страна која купује НИС мора да буде прихватљива за америчку страну, као и да је за то дато још мало времена – до 13. фебруара.

“После тога ни неће моћи нико да купи, само национализација ће бити опција”, додаје Марковић.

Истиче да Србија има 30 одсто власништва у НИС-у, као и да сматра да је најприроднија опција да држава откупи.

На питање да ли руска страна има разумевања за читаву ситуацију, Марковић каже да је са пословног апсекта њима боље да продају НИС него да чекају сценарио који би поред секундарних санкција довео до тога да НИС иде у стечај.

“Што се тиче бизнис интереса, њима је био интерес да изађу из власништва одмах у јануару када је запрећено санкцијама, јер су тада могли да добију бољу цену. Овде је реч о политици и због тога руска страна није излазила из власништва, јер би то онда био сигнал Западу да су се повиновали њиховим одлукама, а они не желе да пошаљу такву поруку”, поручује Марковић.

Када је реч о рафинерији, познато је до 25. новембра има нафте за прераду, а Марковић каже да уколико буде била брза одлука државе, тражиће се изузеће од санкција, док се не стекну услови за потпуно скидање санкција.

"Чим се добије та лиценца, НИС може да настави да послује и онда може да крене опет увоз и прерада нафте. Очекујем да то не буде толико дуго да ми дођемо у ситуацију да због тога што рафинерија не ради имамо несташицу и мањак деривата", наводи Марковић и додаје да ће се тако нормализовати и рад пумпи.

Када је реч о томе какве одлуке очекује на данашњој седници Владе, Марковић наводи да је то принудна управа и стављање НИС-а у оквире државе.

“Очекујем да ће се донети закључак, вероватно ће морати и неки закон да се донесе, који ће омогућити принудну управу и улазак НИС-а у оквире државе Србије”, наводи Марковић.