Србија преузима председавање Цефтом, који су приоритети

Председавање Цeфтом је формална ствар јер се чланице ротирају по азбучном реду. Међутим, са друге стране, ипак су од Србије, као највеће земље чланице, велика очекивања.

Па јесте, очекивања су пре свега од компанија, односно од бизниса Србије и наших чланица ПКС-а имајући у виду да је Цефта тржиште наше практично највеће извозно тржиште, уопште тржиште где пласирамо робу, после ЕУ. Дакле, јако је велики обим размене са Цефтом.

И тржиште са којим ми остварујемо завидан суфицит. Какви су последњи подаци?

До новембра месеца текуће године, укупан промет је 5,4 милијарде евра – од тога је 3,9 милијарди извоз, 1,4 милијарде је увоз. Значи две и нешто милијарде је суфицит. Тако да су то значајна средства за наше компаније где ми заиста остварујемо врло добре резултате, јер смо препознати као квалитетни, имамо добру робу, имамо врло конкурентну робу тако да је то тржиште значајно и када бисмо успели још да неке политичке несугласице или неразумевања, да их назовем најблаже, отклонимо, то тржиште би било много значајније, јер тренутно има пуно баријера.

Мислите пре свега на понашање Приштине. Они су ублажили блокаду због штете коју је косовска привреда трпела. Тренутно је остала блокада за готове производе. Имамо бројне случајеве грађана којима се одузима роба на административним прелазима, привредницима се уручују казне.

У овом тренутку на снази је забрана увоза готових производа из Србије, што чини око 37 посто пласмана робе из Србије ка КиМ и ми процењујемо да је до сада негде директан губитак, око 120-130 милиона евра имајући у виду ако поредимо промет из прошле године и промет ове године, односно неостварени промет ове године.

Међутим, имате такође ту и неостварене пласмане, имате трошак због проналажења нових партнера, извоза у треће земље и оно што је такође занимљив податак јесте да сада од тих 37 процената готових производа које пласирамо на Косово, 40 посто чине међународне мултинационалне компаније. Тако да је у ствари интересантно у ствари, та једна мера која се тиче наравно нас јер те компаније раде код нас, стварају додату вредност овде и постоји велики притисак и тих међународних компанија и тих држава, одакле оне долазе да се ове мере укину.

То само говори колико је велика међузависност привреда свих ових земаља чланица и то је заиста нешто што је значајан споразум који у тренутку када је донет 2006-2007. године јесте био један велики искорак, али се показао, ево после петнаестак година, да има много проблема који га оптерећују. Мислим да је потребно неко време да би се нашао неки нови искорак, нови оквир реформа, реорганизација, како год хоћете да зовете, да би потенцијали регионалне сарадње били на најбољи могући начин препознати.

Највећа мана Цефте јесте управо то што се одлуке доносе једногласно, што не постоји механизам за решавање спорова и то је управо та реорганизација о којој Ви причате. Србија као председавајућа прави агенду, утврђује термине састанака. Да ли се већ зна како ће та агенда изгледати?

Агенда је у суштини одређена Цефта секретаријатом и агенду чине приоритети који су утврђени и који нису испуњени – то је пре свега међусобно признавање докумената како би се компанијама олакшало пословање, мислим пре свега на налазе лабораторија. Дакле да када имате налаз једне лабораторије, да он практично важи за целу територију Цефта страна, да не морате поново да радите тестирање. Смањење чекања на граничним прелазима увођењем електронске размене докумената и проширивањем, односно унапређењем граничних прелаза. Инфраструктурни радови трају, имате неку процедуру, па сад имамо неко разумевање.

Међутим, одлуке би могле много брже да се спроводе у оквиру тзв. СИД плус – то је електронска размена докумената из области царине, сертификата фито и ветеринарских. Дакле, сви технички предуслови су се стекли да се ти документи тако размењују и кренуло је пилот тестирање.

Међутим, још увек компаније морају да доносе физички на прелаз у папиру документ и ми очекујемо да ће се од следеће године под председавањем Србије та ствар отклонити, да компаније могу то да аутоматски раде само преко електронске најаве.

И трећи приоритет је тај тзв. е-комерц – електронска трговина где имате у ствари да се направи договор око ових поштанских пакета, та нека геолокација. Значи, све ствари које у суштини ово садашње пословање савремено кроз електронску трговину учине доступном, лаком и јефтином.

Е сад, приоритети су у суштини одлуке које су усвојене на техничким комитетима Цефте до сада, а које ево већ три године чекају политичке одлуке и то је оптерећење које постоји и ми би требало да успемо да превазиђемо та политичка несугласја, пре свега на нивоу Приштине и Београда како би се 2024. године ове одлуке одблокирале и како би пре свега компаније и наша економија имали користи од тога.

Имајући виду и План развоја за Западни Балкан који је Европска комисија усвојила колико ће они посматрати у оквиру Цефте као препоруку дакле за учешће у плану за Западни Балкан?

Па када погледате тај план , он се у ствари ослања на стварање заједничког тржишта на Западном Балкану, ослања се на Берлински процес и на ЦЕФТУ као једини трговински споразум тренутно важећи. И практично ће се мерити спремност земаља да учествују и да сарађују у оквиру стварања јединственог тржишта на Балкану. Цениће се њихова спремност да могу да учествују у јединственом тржишту ЕУ. Дакле, и оно што је такође су они то јасно ставили да неће дозволити било која земља блокира све остале земље на том путу.