Измене Кривичног законика донеће строже казне – да ли је то довољно да се злочин спречи

Готово годину дана од трагичних догађаја у школи “Владислав Рибникар” и селима Мало Орашје и Дубона, јавност тражи одговоре – зашто и како се то догодило и како спречити да се слично не понови. Један од одговора стиже из Министарства правде – мењаће се Кривични законик.

Из Министарства подсећају да је влада након тих догађаја образовала посебна тела ради предузимања конкретних мера.

“Поједине од тих мера обухватају измене и допуне кривичног законодавства, па ће бити пооштрене казне затвора за кривична дела која се односе на неовлашћену производњу, држање, ношење и промет ватреног оружја и експлозивних материја”, наводе из Министарстваправде.

Напомињу и да ће први пут бити санкционисано и објављивање непримереног садржаја на интернету који може да проузрокује насилничко понашање.

Оштријим казнама до веће ефикасности

Проф. др Ивана Бодрожић, ванредна професорка Кривичног права на Криминалистичко-полицијском универзитету истиче да оштрије казне не доводе нужно до пада стопе криминалитета.

“Са аспекта струке, увек треба поновити да бесконачно заоштравање репресије и увођење нових врста кривичних санкција нужно неће довести до смањивање стопе криминалитета, већ су те активности далеко више везане за ефикасност и ефективност служби за спровођење закона, у процесу откривања и доказивања кривичних дела”, навела је Ивана Бодрожић.

Строже казне за насиље у породици

И кривична дела насиља у породици и против полних слобода, биће строже кажњавана, кажу у ресорном Министарству. Међу разлозима је црна статистика - од почетка године убијено је седам жена, а прошле чак 28.

Зато женске организације подржавају оштрије казне. Ипак, кажу, ни то није довољно.

“Нама је много већи проблем како ми пратимо те мере које се изричу, посебно ове у кривици које се изричу учиниоцима насиља и зашто немамо те мере које постоје у Хрватској више од деценије, а то је да се учиниоци насиља и тешких кривичних делапрате након издржане казне затвора, то је и за учиниоце свих врста сексуалног насиља”, указује Вања Мацановић из Аутономног женског центра.

Каже и да они који чине насиље у породици често прођу некажњено или са релативно благим осудама.

Ограничења са којима се и судије суочавају

Судије, са друге стране, поручују да су ограничени у томе коју врсту и тежину казне могу да изрекну, без обзира на то о ком је кривичном делу реч.

“Судија мора да води рачуна о свим олакшавајућим и отежавајућим околностима које се цене приликом одмеравања кривичне санцкије, те околности су – да ли је то младо или старо лице, да ли то лице има породицу, малолетну децу, да ли је раније осуђивано, да ли је испољило кајање или не”, набраја судија Вишег суда у Смедереву и члан Управног одбора Друштва судија Србије Драгослав Милановић.

Последњи пут Кривични законик је измењен пре пет година, када је уведена доживотна казна. То је била седма измена од његовог ступања на снагу 2006. године.