И Жути у Каунасу

Иако у среду, 14. септембра на Европском првенству у Литванији наша репрезентација није играла утакмицу, Србија је била у центру пажње многобројних новинара и кошаркашких званичника.

Повод за то била је специјална пројекција играно-документарног филма Златна левица - Прича о Радивоју Кораћу, сценаристе и редитеља Гордана Матића, одржана у „Каунас Арени".

Прилику да пре биоскопске премијере која ће се одржати у Београду у првој половини октобра, виде филм о легендарном кошаркашу чије је име исписано златним словима у историји и европске и светске кошарке, многи нису хтели да пропусте.

Специјалној пројекцији, између осталих, присуствовали су и Олафур Рафнсон председник ФИБА Европа, највиши званичници КСС-а, председник Драган Ђилас, потпредседници Дејан Бодирога и Вук Митровић, селектор Душан Ивковић и генерални секретар Андрија Клеут, као и наши људи у ФИБА - Зоран Радовић и Предраг Богосављев, те директор међународних односа у КС-у Француске Горан Радоњић... Након пројекције неке велике кошаркашке легенде нису сакривале сузе и емоције.

На конференцији за новинаре која је уследила, поред чланова екипе филма у којој су сценариста и редитељ Гордан Матић, продуцент Марко Паљић, те глуци Тамара Крцуновић и Владимир Алексић који глуми Кораћа, говорили су и Олафур Рафнсон, као и наш селектор Душан Дуда Ивковић. Рафнсон је рекао да је пројекција филма била "емотивни доживаљај, својеврсна сторија о кошаркашком дијаманту".

Још емотивније о филму, као и о самом Кораћу говорио је Дуда Ивковић:

"Не бих желео себе да стављам у први план, потресен сам, био сам велики другар са Кораћем. Људи су тада били другачији, везани једни за друге. Били су авангарда. Кораћ није био само кошаркашка легенда, већ и особа широких интересовања. Од позоришта, колекција плоча, студирања електротехнике... Био сам јуниор те 1961. када су југословенски кошаркаши освојили прву медаљу, на Европском шампионату у Београду... 20.000 људи је навијало под сводовима Сајма... Оно што у филму говори Ђерђа, да ћемо од 16 тимова да будемо други на Европском првенству, нико није веровао. Сада је 50 година од те прве медаље. Филм неће дозволити да се Жућко и једна сјајна генерација забораве".

Одушевљен филмом био је и Дејан Бодирога:

"Шта можемо да очекујемо у будућности, ако дозволимо да овакве легенде падну у заборав. Филм то спречава, поносан сам што сам и ја био наслеђе те прве шампионске генерације југословенске кошарке. Топао, диван филм који изазива јаке емоције."

Позитивне реакције на филм и велико интересовање медија, пре свега из региона, али и из Литваније, Италије, Шпаније и Француске потврдили су и многобројни интервјуи са члановима филмске екипе након прес конференције. У једном су сви били сагласни - Причу о Радивоју Кораћу, управо због његове фасцинантне личности и емотивне стране коју кроз филм откривамо, волеће и они које сама кошарка превише не интересује.