Десет година након цунамија у Јапану

Једанаестог марта 2011. земљотрес девет јединица Рихтерове скале, четврти по јачини на планети од када се врши мерење, проузроковао је цунами висине до 40 метара. Талас, који се обрушио на приобаље у јапанском региону Тохоку и однео око 18.500 живота, изазвао је нуклеарну кризу у префектури Фукушима, због које је евакуисано око 150.000 људи.

И док јапанска полицијска агенција као преминуле званично води око 15.900, а као нестале нешто више од 2.500 особа, треба поменути да је у годинама након великог цунамија, који је шокирао не само Јапан већ и цео свет, настрадало још преко 3.700 људи, жртава индиректних последица несреће, као што су погоршање здравственог стања услед евакуације, самоубиство и друго.

По подацима Токијске електропривреде (ТЕПКО), количина радијације испуштене у атмосферу у Фукушими износи 15 процената оног што је у ваздух доспело након инцидента у Чернобиљу, па се сматра да су повећаном ризику од малигних обољења, као што су рак штитне жлезде и леукемија, углавном изложени становници из самог окружења централе, нарочито деца.

Студије спроведене у Јапану су као највеће здравствене последице нуклеарне несреће у Фукушими идентификовале релативно висок раст учесталости дијабетеса и менталних обољења, који су последица стреса услед евакуације, односно, страха и осећаја неизвесности и безнађа.

Шта је до сада урађено

Премијер Јошихиде Суга у понедељак је рекао у јапанском парламенту да је обнова настрадалих подручја најважнији задатак његове владе и објавио доношење новог петогодишњег плана за ревитализацију тих делова земље.

Такође, данас јапански медији јављају да ће рад Агенције за обнову настрадалих подручја, установљене као координационо тело за руковођење напорима за ублажавање последица удара цунамија, бити продужен за још десет година, до 2031.

У подручјима која је погодио цунами изграђено је преко 30.000 станова и кућа, захваљујући чему су прошле године и последње особе које су живеле у привременим објектима добиле стално боравиште. Обновљена је саобраћајна мрежа и обим индустријске производње враћен на ниво пре несреће. Међутим, углавном услед последица нуклеарне несреће, око 47.000 људи, као интерно расељени, и даље живи ван свог завичаја. 

У пострадалом региону Тохоку завршено је две трећине планираних брана од морских таласа, које треба да спрече удар цунамија на обновљена насеља, где су стамбени објекти сада углавном на узвишењима даље од обале.

Заштитни зид дужине 600 и висине 11 метара подигнут је и уз централу "Фукушима 1", која се налази на самој обали, али ће он бити дограђен у наредне две године како би достигао бар 13, ако не и 15 метара висине.

У кругу те несрећне нуклеарке која је средином марта 2011. накратко угрозила и опстанак саме престонице Токија и градова спојених са њим, у којима живи око 36 милиона људи, подигнут је и тзв. "ледени зид", који се састоји од хиљаду и по шипки положених у земљу, чија је сврха да замрзну тло и тако зауставе сливање радиоактивне воде у море.

Наиме, вода која дотиче са оближњих узвишења и пролази испод разорених реактора, где долази у контакт са радиоактивним материјалом, те наставља да тече у океан, прошлих година је била битан еколошки проблем, али је уз помоћ леденог зида недавно зауздана. Тиме је укупна количина радиоактивне воде која се јављала у кругу централе умањена за две трећине.

У централи је уклоњено и око 1.900 искоришћених шипки с нуклеарним горивом, које су лежале на крову оштећених реактора 3 и 4, и биле латентна претња по околину. 

Задаци који предстоје

Сматра се да је за рашчишћавање рушевина и обнову до сада утрошено око 360 милијарди долара, од чега је шестина отишла на решавање проблема повезаних са нуклеарном несрећому.

У "Фукушими 1" наталожило се преко милион тона радиоактивне воде у више од хиљаду танкова. Реч је о води која је у протеклих десет година коришћена за хлађење оштећених реактора. Она је пречишћавана, али не тако ефикасно да би била сасвим безопасна за животну средину. Евентуално уништење тих танкова услед земљотреса или налета неког новог цунамија проузроковало би еколошку кризу која би опет дубоко уназадила локалну економију, у мновеликој мери ослоњену на рибарство и пољопривреду.

Она је протеклих година, осим физичког разарања и проблема проузрокованих радијацијом, међу којима је било и привремено обустављање испорука прехрамбених производа, пропатила и због отпора дела домаћег становништва да користе продукте из Фукушиме и невољности страних партнера да их увезу и пошто су их јапанске власти прогласиле безбедним за употребу.

У протекле две, три године много се расправљало о томе да ли та вода из централе "Фукушима 1" сме да буде пуштена у Тихи океан како би се ублажила опасност која прети од елементарних непогода и створио простор за воду која тек долази, будући да ће рашчишћавање реактора трајати десетинама година, а у кругу оштећеног постројења брзо нестаје простор за њено одлагање.

Стручњаци из нуклеарне индустрије тврде да та радиоактивна вода, због релативно ниског присуства радиоактивних честица у њој, не би угрозила морски екосистем, али се локални рибари, прехрамбена и угоститељска индустрија снажно опиру њеном испуштању у океан, јер се плаше да ће потрошачи почети да избегавају производе из Фукушиме.

Медији већ дуже спекулишу о томе да се чека да прође Олимпијада да би та вода била испуштена у море, и због тога што је планирано да олимпијски пламен крене на пут по Јапану из Фукушиме и  што олимпијски програм предвиђа да се део бејзбол такмичења одржи у тој префектури. Заправо, по идеји јапанске владе, читава Олимпијада би требало да послужи као показатељ и симбол опоравка настрадалих подручја, па би изливање огромних количина радиоактивне воде у море пре њеног одржавања било изразито неумесно.

Тек предстоји тешка и дуготрајна борба за извлачење уранијума из базена у дну четири разорена реактора у "Фукушими 1".

Поред уклањања тих реактора и трајног одлагања великих количина нуклеарног горива и контаминираних рушевина, највећи задаци који предстоје у будућности су даља деконтаминација простора у пречнику од 20 километара око централе, како би се створили услови за повратак људи који то желе, те социјална сигурност и брига за ментално здравље самаца, старих, сирочади и других особа које су изгубиле чланове породице у три префектуре погођене цунамијем (Ивате, Мијаги и Фукушима).