Тријумф српских археолога – императорова капија у Виминацијуму и ново схватање генома Балкана

„Мало је Тријумфалних капија до сада пронађено у свету, попут Константинове у Риму. Оне су грађене у част императора, поводом уздизања у тај положај или због великих успешних похода. У случају капије у Виминацијуму ради се о објекту подигнутом императору Каракали, занимљивој и запостављеној личности, јер га римски писци нису много волели“, наводи професор Миомир Кораћ.

Према његовим речима, капија указује на још једну важну ствар – ако је ту подигнута у част императора, то значи да су вероватно изграђени и неки други објекти за њега, попут палате у којој је спавао приликом посете и хиподрома.

Четири темеља тријумфалне капије који су пронађени су три пута три метра, што указује на масивну грађевину.

„Било нам је нејасно чему служе та прва два постамента и зашто се главна улица прекида на том месту. После прва два, пронашли смо још два и одмах смо схватили да се ради о огромној структури димензија основе 10,5 са 6,5 метара, која се надвијала над улицом. Имајући у виду да је капија у Верони, сличних димензија 10 са 6 метара, била висока 12 метара, сматрамо да је ова у Виминацијуму можда мало виша“, истиче др Младен Јовичић.

Будући да је реч о остацима капије, Јовичић објашњава да је већина тријумфалних капија срушена и додаје и да су у самом Риму од 36 тријумфалних капија, само три преживеле, и то у самом центру града. Археолози такође кажу да је занимљиво да је она срушена још у римско време.

Откриће славолука у Виминацијуму наговестила је једна улица која је излазила из источне градске капије – моћна улица, како каже проф. Кораћ, широка 10 метара и поплочана гранитним блоковима.

„Сви велики стручни часописи објавили су откриће. То су истраживања и резултати који одмах добијају на светском значају. Читав тим стручњака у Виминацијуму и њихови напори веома су испраћени у стручним публикацијама“, каже Кораћ.

Мењање генетске историје Балкана

„Ово је пионирско истраживање спроведено на узорку од 140 костура који потичу са 30 налазишта из Србије и околних земаља, попут Хрватске, Словачке, Аустрије, Мађарске, Албаније… Имали смо на располагању репрезентативни узорак и на добром смо путу да променимо схватање историје. Покушаћемо и да проширимо та наша сазнања која ће бити много већа и садржаваће хиљаду узорака из самог Виминацијума“, наводи др Илија Микић.

Закључци истраживања су да је становништво у самом Виминацијуму било веома хетерогено и да је постојао космополитски дух живота, попут оног који су практиковали становници Рима.

„Виминацијум као главни град провинције Горња Мезија чинили су, пре свега, становници локалног порекла, али и становници придошли из Азије. Међутим, током касне антике и средњег века та структура се значајно мења. Долазе Германи, Хуни, Словени… Имамо једну веома сложену слику становништва Виминацијума и осталих локалитета. Та сазнања ћемо покушати да проширимо и током следећег истраживања“, истиче Микић.

Истраживање је показало да данашње становништво Србије има између 50 и 60 одсто источноевропског и словенског генетског материјала, а остатак води порекло од старобалканског становништва помешаног са становницима из Анадолије.

Око 50 до 60 одсто словенске генетике имају и Хрвати, Румуни и Бугари, а тај проценат опада како се иде на југ ка Грчкој, са најмањим процентом од 4 до 20 одсто на грчким острвима.

„Оно што је посебно занимљиво јесте што до сада нисмо пронашли ниједан узорак особе са територије данашње Италије. Јако је велика концентрација локалног становништва са придошлицама из Азије“, додаје Микић.