"Плажама предака" – од прве жене која се купала са мушкарцима до младића са провокативног паноа

На платоу испод великих степеница на Калемегдану у суботу је, у сарадњи са ЈП "Београдска тврђава", отворена изложба "Плажама предака". Модератори и други чланови Фејсбук групе "Био једном један Београд" уступили су готово 150 фотографија и приказали како су изгледала купалишта на Сави и Дунаву у предратном периоду.

Прве плаже и организована купатила, ограђени дрвени базени у реци, почели су да се формирају већ у првој половини 19. века, а у међуратном периоду је било на десетине уређених купатила.

Више таквих купалишта било је на обалама Саве него на обалама Дунава, јер се веровало да савске струје лече од реуматизма, неурастеније и неуралгија, наводе аутори изложбе. Таква купалишта постојала су већ осамдесетих година 19. века и пратила су моду будимпештанских и бечких купатила – на плажама су постојали тушеви и кабине, као и спортски клубови.

Аутори изложбе указују и на низ уредби које је донела Управа града Београда 1921. године које су се тицале безбедности купалишта, али и чувања јавног морала.

"Купатило није могло добити дозволу без испуњавања строгих техничких услова. Неопходно је било да купатило има два одвојена базена, тј. ограђена простора, у води и на обали, јер је заједничко купање и сунчање мушкараца и жена било незамисливо. У дашчаној огради која их је делила није смело да буде пукотина и рупа кроз које би се могло гледати из мушког у женски базен", наводе аутори изложбе.

Полицајци су мотрили на свако неуљудно или неморално понашање. И од посетилаца и од особља се захтевало одржавање личне хигијене, чист веш за купање, обавезно опран сапуницом, а особље је додатно било дужно да инвентар, као што су: столови, столице, клупе, огледала, четке, увек буду чисти и на располагању.

Једно купање, укључујући свлачење и облачење, могло је да траје највише један час. Забележено је и више примера кршења ових ригорозних прописа, као што су: ухваћен да звирка, прескочила ограду, па је ухватили да се љубака са својим драганом...

Аутори примећују да та строга правила нису дуго опстала, пошто се на већини каснијих фотографија види да су плаже лагано постајале унисекс, виркање и прескакање се толерисало, а прљави пешкири и поломљене клупе и огледала, као и неисправне туш кабине, постале су уобичајена појава.

Прва жена која се купала међу мушкарцима

Прва жена која се усудила да се купа на купалишту са мушкарцима била је Фемка, помоћница у радњи модисткиње Катарине Антоновић из Кнез Михаилове улице. Она је у црвеном костиму, љубазним опхођењем и кокетним осмехом успела да разоружа момке на плажи.

"Да ли због боје костима, или нечег другог, тек у лицу је био црвен и госн Влајко Димитријевић, произвођач кофера, власник купалишта и учитељ пливања, од краула до прсног, стигао је и до технике спасавања дављеника 'уста на уста', користећи је као начин удварања. Она се неко време нећкала, да би до краја лета прихватила његову брачну понуду и постала госпођа Димитријевић", навели су аутори изложбе.

Радници на дивљим плажама

Фотографија која је на отварању изложбе привукла велику пажњу посетилаца је она на којој позирају голи младићи, прикривајући лишћем своје интимне делове.

То је насловна фотографија, која дочарава дивље плаже смештене на десној обали Саве, затим доле низ Дунав и у врбацима Аде Циганлије.

"Долазећи касно поподне, након напорног рада, групице сезонских радника купале су се у брзацима, истовремено користећи прилику и да оперу веш", наводе аутори изложбе.

Простор слободе и радости

Отварајући изложбу, један од ауторки Бранка Ђорђевић Наканиши истакла је да су, за разлику од фотографија са претходне изложбе "Стазама предака" на којој су биле фотографије бака, дека и прабака чланова групе "Био једном један Беоргад" у најлепшем и парадном издању, овај пут приказани наши преци како се друже разодевени.

"Овде видимо да су се наши преци проводили, уживали и дружили у купаћим коститимима по последњој моди на плажама испод ових бедема", рекла је Бранка Ђорђевић Наканиши истичући да је било више од 40 плажа, како државних и приватних, тако и дивљих плажа.

Mр Бојана Поповић, историчарка уметности, истакла је да са фотографија Београда на рекама зрачи радост и осећај слободе који је уследио у међуратном периоду. 

"Наши преци су се, након веома стриктних животних правила која је наметнуо 19. и почетак 20. века, односа међу половима, модног бонтона, разних табуа, сада слободно међу собом дружили разодевени, да би стекли здравље да би се сунчали, добили мишиће, што се у том периоду истицало као предност купања на рекама. И видимо да су они уживали у тековинама тог свог модерног доба", рекла је Бојана Поповић.

Аутори изложбе су модератори Фејсбук групе "Био једном један Београд" Јелена Јанић Љубисављевић, Бранка Ђорђевић Наканиши, Софија Мришук, Драгољуб Гајић, Зоран Живковић и Жељко Вук.

Ту нису важила правила бонтона и етикеције. Река је била оаза у којој су један поред другог могли да се нађу и професори Београдског универзитета и за­натлије, протине кћери и мангупарија са Дорћола, Савамале, Чукарице…, војни аташеи и бединерке. Без одеће закљу­чане у некој од касета купалишта, у чамцу или на старом пању врбака, у купа­ћим костимима би нестајало класне разлике и било каквог ушто­гље­ног грађанског морала

(из књиге "Дорћол – од настанка до нестанка“ Жељка Вука)