Излетничка оаза у Тоболцу код Трстеника чека љубитеље коња

За Јована дилеме није било. Након факултета одабрао је живот на селу. Ранч, на којем је данас пет коња, носи Дуњино име. Лепота и питома нарав учинили су је миљеницом и бројних посетилаца.

„Нудимо гостима часове јахања где је довољан од један до три часа да науче самостално да јашу, да самостално уживају у животињи и овој природи.Такође, имамо та теренска јахања у трајању од сат, два, три.

Овде имамо јако лепе терене, имамо знаменита нека места као што је извор Милоша Обилића, и понуду за дечицу која су још увек мала да јашу самостално, већи их ми као водичи водимо на коњу. Њима је довољно да уживају, да се грле са животињама, мазе”, испричао је Јован.

Основне вештине Марта је савладала са два доласка и већ на трећем часу јахала у природи.

„За мене је ово место где су ми се испунили сви снови. Просто толико волим животиње, толико ми пријања њхово друштво. Толико су послушни, тако су паметни, прелепо је, препоручујем свима”, рекла је Марта Миљковић из Трстеника.

Уз Јована, коње су заволели сви у породици.

Љубав коју им несебично пружају племените животиње препознају и узвраћају, али нека правила се морају поштовати.

„Никад се не прилази коњу скроз од позади, јер он тај угао не види, и не долази му се с чела, јер он то сматра као атак. Увек са леве или десне стране руком одоздо, са храном, да се помази и без страха, то је кључна ствар”, каже Славиша Пећић, Јованов отац.

„Ми се стварно трудимо да живимо у складу са природом. Ранч може да се похвали да поред коња ми имамо и остале домаће животиње као што су овце, козе, живина, али оно што бих ја издвојила јесу мангулице”, прича Јованова сестра Милица Воштинић.

Сложни и вредни Пећићи планирају да купе још коња, а гостима уз дружење са животињама понуде смештај и одмор у природи.