Ин мемориам: Иван Ивањи

Са импересивном биографијом, као сведок историје, не ретко њен учесник, писац са близу 200 библиографских јединица, 26 романа, три збрике приповедака, поезије, неколико драма и књига за децу. Са непознатим бројем личних познанстава са великим државницима И писцима, Иван Ивањин био личност која је обележила једну епоху и самоуверено ходала новим 21. веком.

Рођен у Зрењанину у јеврејској лекарској породици преживео је нацистичке концентрационе логоре Аушвиц и Бухенвалд, о чему је писао, као, како је иронично говорио „о свом лепо животу у паклу”.

Од прве песничке збирке Живећу заувек, до својих последњих наслова, говорио је о променама у друштву и у појединцу, о томе како се губе илузије. О његовим романима говорили су најугледнији европски критичари.

Свој последњи дан живота провео је са превише симболике. Отворио је Музеј принудног рада у Вајмару, отишао у Хитлеров омиљени хотел где је фиреру у инат волео да одседа. Легао у кревет и заспао заувек на Дан победе над фашизмом у 96. години у граду у који су га нацисти депортовали пре тачно 80 година са намером да га убију.

И успео је у том свом дану да одобри и насловну страницу новог романа Било једном у Југославији.

Скицирање портрета Ивана Ивањија могућност је безбројних варијанти, међутим постојале су константе: био је шармантно искрен, убитачно прецизан и достојанствен у критици и према себи и према другима. И као један од последњих живих сведока времена зла, непрестано је упозоравао на опасности заборава.