Пезешкијан: Никада нисмо желели нуклеарно оружје, спремни смо на договор; У Израелу критике Нетанјахуовог говора у Њујорку

Канцеларија УН за људска права објавила је списак на који је додата још 61 компанија која послује у израелским насељима на Западној обали, које светска организација сматра нелегалним.

База података је веома осетљива, јер би фирме могле да постану мета бојкота или повлачења инвестиција, како би се извршио притисак на Израел због ширења насеља на територији на којој живи више од три милиона Палестинаца.

База, први пут објављена 2020. године, сада обухвата 214 фирми, углавном из Израела, али и из још десет земаља, међу којима су Француска, Немачка, Кина и САД.

Међу новододатим фирмама су израелски произвођач пестицида “Адама” (ADAMA), део групе “Сингента груп” (Syngenta Group) у кинеском власништву, израелски инвестициони холдинг за некретнине “Алони Хец” (Alony Hetz) и шпанска фирма “Салват логистика” (Salvat Logistica).

Оне су се придружиле компанијама које су већ на списку, као што су туристичка агенција “Експедија” (Expedia) и платформа за изнајмљивање смештаја “Ер-би-ен-би” (Airbnb).

Израел, који Западну обалу сматра спорном, а не окупираном територијом, раније је изјавио да списак неправедно оцрњује компаније које законито послују.

(Ројтерс)

Иран неће показати никакву флексибилност у вези са својим нуклеарним програмом, чак и ако САД прихвате његов предлог за поновно отварање Ормуског мореуза, који предвиђа кораке попут укидања америчке поморске блокаде иранских лука, изјавио је високи ирански званичник за агенцију Ројтерс у петак.

Званичник, који је говорио под условом анонимности, рекао је да ће мореуз остати затворен док САД не испуне “све услове Ирана”.

Према предлогу Ирана, Техеран је понудио да поново отвори стратешки изузетно важан Ормуски мореуз. У року од седам дана окончала би се непријатељства на свим фронтовима, укључујући Либан, а Сједињене Државе би укинуле блокаду иранских лука, одмрзле замрзнута иранска средства и укинуле нафтне санкције, изјавио је у четвртак ирански министар спољних послова Абас Аракчи.

Предлог је уследио након наглог заоштравања тензија на Блиском истоку, после седам месеци рата између Ирана и САД, пошто су хутске милиције у Јемену, које подржава Иран, испалиле ракете и дронове на Саудијску Арабију.

Мореуз је постао главни адут у преговорима у настојањима да се оконча америчко-ирански сукоб: Иран тражи ослобађање од америчке блокаде која гуши његову привреду, а Вашингтон слободан пролаз бродова кроз тај глобални нафтни пловни пут, који је Техеран сада блокирао.

На састанку са новинарима у четвртак, на маргинама Генералне скупштине Уједињених нација, ирански председник Масуд Пезешкијан изјавио је да се нада да би споразум са Вашингтоном о окончању непријатељстава могао да буде постигнут пре америчких избора за Конгрес 3. новембра.

Техеран је саопштио да би био спреман да уђе у детаљне преговоре о свом нуклеарном програму тек пошто САД испуне његове услове.

Међутим, званичник је рекао да Иран неће правити никакве уступке када је реч о његовим правима, укључујући обогаћивање уранијума или изношење високообогаћеног уранијума из земље, што је један од главних захтева САД.

Израел, Сједињене Државе и друге западне земље већ дуго оптужују Иран да тежи нуклеарном оружју, указујући, између осталог, на то што обогаћује уранијум до 60 одсто, што је знатно више него што је потребно за цивилну употребу и ближе нивоу од 90 одсто неопходном за оружје. Иран пориче да тежи нуклеарном оружју.

Међународна агенција за атомску енергију процењује да је Иран поседовао 440,9 килограма уранијума обогаћеног до 60 одсто када су Израел и САД у јуну 2025. напали иранска нуклеарна постројења. Није јасно колико је од те количине сачувано.

Иранске власти изјавиле су да би Иран могао да пристане на разређивање свог највише обогаћеног уранијума.

Ројтерс је у мају, позивајући се на два висока иранска извора, објавио да је врховни вођа Ирана Моџтаба Хамнеи издао директиву да високообогаћени уранијум земље не сме бити послат у иностранство.

Ирански министар спољних послова Абас Аракчи рекао је да би та земља могла да почне са реализацијом плана за отварање Ормуског мореуза "чим Вашингтон прихвати предлог".

Аракчи је на маргинама Генералне скупштине Уједињених нација у Њујорку позитивно описао индиректни контакт са САД који је омогућио Катар, али није прецизирао детаље.

"Представили смо план Сједињеним Државама преко посредника по којем би, уколико се испуне одређени услови, Ормуски мореуз био отворен крајем седмог дана и преговори би се наставили", рекао је Аракчи.

(Ал Џазира)

Већина Израелаца забринута је због погоршања међународног положаја земље, показало је истраживање института "Лазар" у сарадњи са организацијом "Панел фор ол", које преноси израелски лист Марив.

Према резултатима анкете, 62 одсто испитаника изразило је велику забринутост због наглог пада међународног угледа Израела, док је 31 одсто навело да их то не брине.

Истраживање показује значајну разлику између присталица владајуће коалиције премијера Израела Бенјамина Нетанјахуа и опозиције.

Међу бирачима Нетанјахуове коалиције, 59 одсто рекло је да није забринуто због међународне изолације Израела, док је 88 одсто опозиционих бирача изразило забринутост, при чему је 54 одсто навело да је веома забринуто.

На питање за кога би гласали да се парламентарни избори одрже данас, испитаници су највише подршке дали странци "Јишар", коју предводи Гади Ајзенкот, са 22 посланичка мандата.

Ликуд Бенјамина Нетанјахуа добио би 18 мандата, странка Нафталија Бенета 13, а Демократска странка 11 мандата.

Према резултатима истраживања, странке ултраортодоксних Јевреја "Јахадут ха Тора" и "Шас" изгубиле би по један мандат, чиме би владајућа коалиција пала на најнижи ниво подршке, док би опозиционе ционистичке странке заједно освојиле 55 мандата.

Израелски аналитичари и јавне личности истовремено су критиковали међународни положај Израела и Нетанјахуову политику, док је премијер у Њујорку учествовао на Генералној скупштини Уједињених нација.

Бивши обавештајни официр израелске војске и аналитичар Барак Сери оценио је да је Нетанјахуова посета Њујорку била неуобичајено кратка и готово без састанака.

Он је за Радио 103 ФМ рекао да је Нетанјаху "сада изопштен" и да амерички председник Доналд Трамп не жели да се састане са њим.

Бивши амерички амбасадор у Израелу Ден Шапиро оценио је да међународни положај Израела у САД бележи "пад без преседана".

Нетанјаху је у четвртак одржао говор пред Генералном скупштином УН у Њујорку, док су делегације више земаља напустиле салу у знак протеста због рата у Појасу Газе.

Међународни кривични суд је у новембру 2024. издао налоге за хапшење Нетанјахуа и тадашњег израелског министра одбране Јоава Галанта због наводних ратних злочина и злочина против човечности у Појасу Газе, што Израел одбацује.

Нетанјаху је на челу израелске владе од краја децембра 2022. године.

Министри спољних послова Саудијске Арабије, Турске и Пакистана разговарали су о начинима за активирање споразума о заједничкој одбрани, потписаног у Меки у августу, саопштила је саудијска новинска агенција СПА.

Саудијски министар спољних послова принц Фејсал бин Фархан састао се са турским и пакистанским колегама Хаканом Фиданом и Мухамедом Исаком Даром у седишту сталне мисије Саудијске Арабије при Уједињеним нацијама у Њујорку.

На састанку је размотрен напредак у формирању секретаријата, одбора и радних група предвиђених споразумом из Меке, као и припреме за почетак њиховог рада.

Министри су, наводи Ал Џазира, разговарали и о припремама за хитан састанак начелника генералштабâ три земље, на којем би требало да буде размотрена подршка Саудијској Арабији у складу са споразумом, према којем се оружани напад на једну потписницу сматра нападом на све три земље.

Они су осудили нападе на Меку, као и на цивилне и економске објекте у Саудијској Арабији, истакавши способност саудијских оружаних снага да штите безбедност земље и право Ријада да предузме мере које сматра неопходним за своју одбрану, у складу са чланом 51 Повеље Уједињених нација.

Министри су размотрили и ситуацију у региону и нагласили значај поштовања међународног права, добросуседских односа и суверенитета држава, као и принципа немешања у унутрашња питања. Истовремено су указали на потребу очувања безбедности и слободе поморске пловидбе.

Према наводима катарске телевизије, министри су поновили опредељеност за наставак напора усмерених ка постизању трајног мира и стабилности у региону, смањењу тензија и проналажењу мирних решења за постојеће кризе.

Саудијска Арабија, Турска и Пакистан саопштили су крајем августа да су се договорили о формирању секретаријата у Саудијској Арабији, у складу са споразумом из Меке, а да ће га у почетку, током трогодишњег мандата, предводити генерални секретар из Пакистана.

Министри спољних послова и одбране, као и команданти оружаних снага и начелници генералштабâ три земље, претходно су се састали у Истанбулу у оквиру Политичког и одбрамбеног стратешког комитета формираног на основу споразума.

Три земље су тада најавиле да ће заједничким активностима јачати одбрамбене капацитете и повезаност својих оружаних снага, кроз сарадњу у области одбрамбене индустрије и развој заједничке производње и технологија.

Саудијска Арабија, Турска и Пакистан потписали су 7. августа у Меки споразум о заједничкој одбрани, којим је утврђено да се сваки оружани напад на једну од потписница сматра нападом на све три.

(Танјуг/Ал Џазира)

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров састао се на маргинама Генералне скупштине Уједињених нација са иранским колегом Анасом Аракчијем, а двојица министара су се сложила да само дипломатско решење може да оконча тензије на Блиском истоку које је изазвао америчко-израелски рат против Ирана, саопштило је руско Министарство спољних послова.

"Разговарало се о актуелним регионалним и међународним питањима, са акцентом на ситуацију око Ирана", наводи се у саопштењу Министарства спољних послова Русије, које преноси Ројтерс.

"Истакнуто је да не постоји алтернатива дипломатском решавању кризе коју су изазвали незаконити потези Сједињених Држава и Израела", наводи се у саопштењу.

Председник Русије Владимир Путин и његов ирански колега Масуд Пезешкијан потписали су споразум о стратешком партнерству који предвиђа продубљивање билатералних односа и ближу одбрамбену сарадњу, али не садржи клаузулу о узајамној одбрани.

Обе стране су једна другој пружиле војна знања и опрему.

Пезешкијан је раније овог месеца захвалио Путину на ставу Москве о ситуацији са Ираном и рекао је да се Москва и Техеран заједно могу да се одупру америчком "унилатерализму".

(Танјуг/Ројтерс)

Иран је спреман за постизање споразума о свом нуклеарном програму и не тежи развоју нуклеарног оружја, изјавио је председник Ирана Масуд Пезешкијан истакавши да је Иран спреман да омогући међународну верификацију свог нуклеарног програма, али да неће прихватити притисак и војне нападе на своје објекте.

"Никада нисмо тежили нуклеарном оружју. Оно чега желимо да се придржавамо јесте оквир Споразума о неширењу нуклеарног оружја", рекао је ирански председник у интервјуу за Фокс њуз.

Пезешкијан је рекао да је Иран током ранијих преговора био спреман да значајно разблажи свој нуклеарни материјал и да је и сада спреман за договор.

"Ако су спремни да постигну споразум, хајде да га ставимо на сто под окриљем Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА), како би инспекторима био омогућен приступ", рекао је он.

На питање где се налази око 440 килограма уранијума обогаћеног до 60 одсто, за који ИАЕА наводи да више од годину дана није могла да потврди где се налази, Пезешкијан је указао на противречне тврдње САД да су ирански нуклеарни капацитети уништени.

"То је или тачно или није тачно", рекао је Пезешкијан, додајући да би Иран, да је желео да материјал претвори у нуклеарно оружје, то већ учинио.

Пезешкијан је рекао да је Иран спреман да омогући верификацију свог нуклеарног програма.

"Спремни смо да се подвргнемо верификацији", истакао је Пезешкијан, наводећи да инспектори ИАЕА могу да имају приступ иранским нуклеарним активностима, али да Техеран не прихвата притисак, блокаде и ускраћивање приступа лековима.

Говорећи о раду инспектора ИАЕА, Пезешкијан је рекао да су они већ били у Ирану и поставио питање због чега су напустили земљу.

Пезешкијан је критиковао и генералног директора ИАЕА Рафаела Гросија, наводећи да није осудио САД због напада на иранска нуклеарна постројења.

"Зашто би објекат који је активно под контролом и инспекцијом ИАЕА био мета војног напада?", упитао је Пезешкијан.

Навео је да је бивши ирански врховни вођа ајатолах Али Хамнеи, који је погинуо у сукобу, у више наврата издао верску фетву према којој је поседовање оружја за масовно уништење забрањено.

Ирански председник је оптужио САД да су, уместо дијалога, прво прибегле бомбардовању Ирана и затвориле могућности за преговоре.

"Они желе да питања решавају тако што нас, уместо преговорима, засипају ракетама и бомбама", рекао је председник.

Пезешкијан је навео да је ранији преговарачки процес предвиђао рок од 60 дана за постизање споразума и упитао због чега је, како је рекао, договор прекинут свега две недеље након потписивања.

Пезешкијан је одбацио Трампове тврдње да жели да донесе "поклон" иранском народу.

"Поклони које су нам донели били су навођене ракете, тешко наоружање и разарање", рекао је ирански председник.

Оценио је да је циљ САД да изазову инциденте у Ирану који би отворили пут паду политичког система, друштва и владе.

"Имамо економске проблеме, свакако. Али да бисмо опстали, проћи ћемо кроз све тешкоће и издржати", рекао је Пезешкијан.

Говорећи о америчким санкцијама, Пезешкијан је рекао да Иран неће капитулирати под притиском Вашингтона.

"Ако Америка мисли да може да настави да нам уводи санкције и да ћемо се предати, може то да остави својим сновима", рекао је ирански председник.

Додао је да Иран не придаје значај америчким изборима и да ће, уколико садашња америчка администрација жели да постигне споразум у оквиру међународног права, Техеран бити спреман за то.

На питање да ли би рат могао да се заврши до краја године, Пезешкијан је рекао да Иран не жели рат, али да ће одлучно бранити своју земљу.

"Никада нисмо тражили рат. Не желимо рат", рекао је Пезешкијан.

(Танјуг)

Врховни вођа Ирана Моџтаба Хамнеи је здрав и у потпуности контролише земљу, изјавио је ирански председник Масуд Пезешкијан и додао да се последњи пут састао с њим пре око месец дана.

"Не сећам се датума. Пре око месец дана. Пре месец и по дана. Састанак је трајао око седам сати. Разговарали смо лицем у лице", рекао је Пезешкијан у интервјуу за Фокс њуз.

Верује се да је Моџтаба Хамнеи (56) задобио тешке повреде у америчким и израелским ваздушним нападима 28. фебруара, у којима је погинуо његов отац Али Хамнеи, на почетку рата против Ирана, а од када је изабран за врховног вођу Ирана он се није појавио у јавности, нити се појавио на видео-снимку.

На питање да ли је Хамнеи здрав и да ли је способан да влада, ирански председник је одговорио потврдно.

"Управо тако, потпуно", одговорио је Пезешкијан, који је додао да његова администрација добија "упутства" од Хамнеија.

Пезешкијан је рекао да је "недостатак безбедности који је створен деловањем странаца... деловањем агресора" разлог због кога се Хамнеи не појављује у јавности, од почетка рата.

Истакао је да Иран "тражи споразум" са Сједињеним Америчким Државама о окончању сукоба, и да је "спреман и даље жели да крене напред" са меморандумом о разумевању који је потписан у Пакистану у јуну, који је пропао након што је Корпус исламске револуционарне гарде (ИРГЦ) наставио да напада комерцијалне бродове у Ормуском мореузу.

Ирански председник је за пропаст споразума окривио "недостатак координације" и "неспоразуме" око његове примене, а не нападе на бродове.

Истовремено, Пезешкијан је упозорио да ће Иран "наставити да пружа отпор до самог краја" и најавио је да ће "снажно одговорити" на америчке нападе.

"Подстрекавањем које спроводи Израел, наметнули су нам овај рат, али ми не желимо да наставимо. Америка мора да одлучи да ли жели да ово оконча или не", рекао је Пезешкијан.

На питање о извештајима да кинески субјекти достављају Ирану сателитске снимке америчких база на Блиском истоку како би их ИРГЦ гађао, Пезешкијан је рекао да "није упознат са овим наводним снимцима".

"Шта војске раде једна са другом, између две земље, то је њихова ствар", рекао је Пезешкијан.

Није желео да каже да ли верује да се може постићи договор о окончању рата пре краја године.

(Танјуг)