Аксиос: Преговори САД и Ирана могли би се наставити у понедељак; две стране опречно о заплени дрона у Ормузу

Председник иранског парламента и главни преговарач Мохамад Багер Галибаф оспорио је тврдње САД да је Вашингтон преузео контролу над Ормузским мореузом.

Он је као аргумент навео да се цена нафте и даље тргује око 35 долара по барелу изнад нивоа пре рата САД и Израела против Ирана.

Галибаф је поручио да би, ако САД заиста контролишу Мореуз, тржиште требало другачије да реагује.

Истовремено је иронично позвао оне који верују у америчке тврдње да "оду по бесплатне доларе“ у Ормуском мореузу.

(x.com)

Амерички амбасадор при Уједињеним нацијама Мајк Волц назива најновију иранску понуду о прекиду ватре “прилично циничним покушајем да се на сто изнесе нешто за шта су знали да је неприхватљиво”.

Говорећи за емисију „Meet the Press” телевизије Ен-Би-Си, Волц истиче да је Техеран захтевао "укидање блокада и санкција – укључујући међународне санкције – као и приступ милијардама долара у средствима, само да би се ушло у преговоре, иако смо пре свега неколико месеци потписали меморандум о споразуму”.

Волц сматра да је „сасвим логично” што председник САД Доналд Трамп нема поверења у иранске понуде, али додаје да ће се сукоб на крају ипак окончати “некаквим договором”.

Иран, како наводи, „може да седне за преговарачки сто и поступи у складу са међународним правом и својим обавезама из Споразума о неширењу нуклеарног оружја.

“Наши преговарачи су им чак понудили и продају уранијума”, додао је Волц.

(Times of Israel)

Доналд Трамп осврнуо се на недавно хапшење петорице мушкараца у близини ваздухопловне базе РАФ Ферфорд, коју користе САД.

“Намеравали су да нанесу велику штету бази, а сарадња са Британцима се показала одличном. Дуго смо их држали на оку и ухватили смо их”, рекао је Трамп док је путовао на голф турнир “Председнички куп”.

(Al Jazeera)

Ирански министар спољних послова Абас Арагчи изјавио је да је Иран спреман за наставак рата, “чак и ако дође до рата који би значио судњи дан”.

У интервјуу за емисију “Meet the Press” телевизије Ен-Би-Си, Аракчи је поновио услове мировног плана своје земље, чији је циљ окончање непријатељстава између Сједињених Држава и Ирана, преноси Ал Џазира.

“Желимо да наша средства, која су незаконито замрзнута, буду одблокирана. Желимо да можемо да продајемо своју нафту. Желимо одређене ствари на које су се САД већ обавезале претходним споразумима”, истакао је Аракчи.

Ирански шеф дипломатије је такође навео да су САД и Израел напали Иран усред преговора током прошлогодишњег дванаестодневног рата.

“Ако питате нас, нема разлога да се враћамо дипломатији. Али ипак покушавам са дипломатијом, јер сматрам да не смемо пропустити ниједну прилику за мир”, навео је Аракчи.

Иако је Иран чуо да је амерички председник Доналд Трамп одбацио мировни план, Аракчи каже да Техеран “и даље чека званичан одговор путем посредника”.

(Al Jazeera)

Председник САД Доналд Трамп рекао је за портал Аксиос да очекује да ће се преговори између америчких преговарача и Ирана наставити следеће недеље.

Преговори би могли да почну већ сутра, наводе извори за овај амерички медиј.

Трамп је поновио да “стално размишља” о поновном покретању напада на Иран.

Трамп такође наводи да ирански лидери "желе да постигну споразум, али да то није споразум какав он жели да постигне”.

Такође истиче да је Иран преценио своје могућности у Ормуском мореузу.

Трамп је у суботу одбацио најновији ирански предлог о прекиду ватре и поновном отварању Хормуза под условима које је поставио Иран.

(Times of Israel)

Америчка војска демантовала је тврдње Иранске револуционарне гарде да је заробила напредно америчко подводно беспилотно возило које је, како је наведено, вршило надзор у Ормуском мореузу.

Портпарол америчке Централне команде капетан Тим Хокинс рекао је да америчка војска има "потпуну контролу“ над свим оперативним беспилотним системима.

Хокинс је тврдње Иранске револуционарне гарде назвао "очигледно очајничким“.

Иранска Револуционарна гарда је претходно саопштила да је запленила подводни дрон “ремус 600“ и да њени стручњаци покушавају да преузму податке из система.

(Al Jazeera)

Иранска Исламска револуционарна гарда (ИРГЦ) саопштила је да је запленила амерички напредни подводни дрон који је, како тврди, изводио обавештајне операције у Ормуском мореузу, док су ирански званичници истовремено поновили да ће свако настојање да се контролише тај стратешки пловни пут бити дочекано снажним одговором.

Иранска агенција Фарс пренела је саопштење морнарице ИРГЦ да је заплењен дрон америчке војске типа "ремус 600", која је у Ормуском мореузу деловао у обавештајне сврхе.

Исламска револуционарна гарда навела је да је дрон заплењен коришћењем обавештајних капацитета и технологије електронског ратовања и да је сада подвргнут прегледу иранских стручњака ради преузимања података сачуваних у њему.

Уз саопштење о заплени, Револуционарна гарда је, преноси Ал Џазира, навела да је Ормуски мореуз "затворен" и упозорила да ће одлучно реаговати на сваки покушај проласка пловила рутама које Иран сматра нелегалним.

(Tanjug/Al Jazeera)

Британска полиција ухапсила је петорицу мушкараца због сумње да су припремали терористички напад у близини ваздухопловне базе РАФ Ферфорд, коју користе америчке снаге за нападе на Иран.

Иранске оружане снаге спремне су за сваки нови напад Сједињених Америчких Држава, изјавио је портпарол иранске војске Мохамад Акраминија, након што је амерички председник Доналд Трамп изјавио да је одбацио ирански предлог о поновном отварању Ормуског мореуза и окончању сукоба.

Акраминија је рекао да су иранске оружане снаге потпуно спремне за сукоб и упозорио је да би САД претрпеле већу штету ако би покренуле још један напад на његову земљу, преноси Ројтерс.

Ирански министар одбране Амир Хатами је казао да се рат са САД налази у критичној и одлучујућој фази, и да Техеран неће прихватити ситуацију у којој не може да тргује, док стране силе користе стратешке пловне путеве тог региона.

"Ако Иран не може да тргује, ако Иран не може да живи, нико неће моћи да тргује нити да живи. Ормуски мореуз је мореуз нашег достојанства и части, и неће бити дозвољено да непријатељи земље користе ово кључно логистичко уско грло док је ирански народ ускраћен за своја права", казао је Хатами.

Морнарица САД блокирала је Ормуски мореуз за бродове који полове у, или из иранских лука, као одговор на то што је ирански Корпус исламске револуционарне гарде блокирао мореуз за бродове за које је навео да долазе из, за Иран, непријатељских држава.

Бивши израелски министар одбране Јоав Галант изјавио је да је Израел пре напада Хамаса 7. октобра 2023. године добио упозорење од извора повезаних са тим палестинским милитантним покретом, али да је порука погрешно протумачена као могућа најава преговора о размени затвореника.

Галант је за израелски војни радио рекао да су извори унутар Хамаса доставили обавештајној служби Шин Бет поруку да ће "(лидер Хамаса Јахја) Синвар затрести затворе", наводећи да је то била једина таква порука која је стигла до Шин Бета уочи напада.

Према његовим речима, израелски безбедносни врх проценио је да се порука односи на могућу размену затвореника за израелског истраживача Елизабет Цурков, коју је раније те године отела шиитска милиција у Ираку.

Галантове изјаве уследиле су након више извештаја према којима је премијер Бенјамин Нетанјаху уочи напада добио упозорења преко Египта и Уједињених Арапских Емирата.

Галант је рекао да је за та упозорења чуо "из медија" и да о њима у то време није био обавештен.

Хамас и друге палестинске групе извели су 7. октобра 2023. напад на Израел, у којем је погинуло око 1.200 људи, углавном цивила, док је више од 250 особа одведено као таоци у Појас Газе.

Министарство здравља у Гази саопштило је да је број погинулих Палестинаца од почетка сукоба милитантног покрета Хамас и Израела порастао на 74.016, док је у протекле три године 175.068 особа рањено.

Од почетка прекида ватре, у октобру прошле године, погинуло је 1.145 Палестинаца, навело је министарство које је део владе под управом Хамаса, преноси АП.

Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху уочи напада палестинског милитантног покрета Хамас 7. октобра 2023. године игнорисао је препоруке безбедносних званичника да се предузму мере против високих функционера Хамаса, наводи израелски Канал 13 на основу докумената до којих је дошао.

Телевизија наводи да је дошла до комплетних докумената са два састанка које је Нетанјаху одржао са безбедносним званичницима уочи напада, а који, како се тврди, показују да су војни и безбедносни званичници препоручили одлучније мере према Хамасу, супротно ранијим Нетанјахуовим тврдњама.

У првом документу, датираном на 27. септембар 2023. године, наводи се да је Нетанјаху одлучио да је потребно предузети мере за обуздавање и смањење ескалације, уз "промишљену и контролисану" употребу силе против Хамаса.

Други документ, сачињен недељу дана пре напада 7. октобра, наводи да се Израел тада приближавао споразуму о нормализацији односа са Саудијском Арабијом и да је због тога требало одржавати уравнотежен ниво безбедносних активности у Појасу Газе.

Гади Ајзенкот, лидер странке Јеш Атид и један од Нетанјахуових политичких ривала, рекао је да документи, према његовом тумачењу, "без икакве сумње доказују" да су безбедносни званичници препоручили премијеру "превентивни удар" на Хамас у Гази.

Ајзенкот је такође рекао да би, уколико се потврди да је Нетанјаху државном контролору доставио лажни документ, то представљало "земљотрес", додајући да га, како је навео, Нетанјахуове наводне неистините тврдње више не изненађују.

Израелски лист Инет објавио је претходних дана да је Нетанјаху пре 7. октобра 2023. добио упозорења о могућем нападу Хамаса, али да није сазвао састанак на којем би она била размотрена.

Лист је, позивајући се на неименоване безбедносне званичнике, навео да Нетанјаху о тим упозорењима није обавестио израелску унутрашњу безбедносну службу Шин Бет, спољну обавештајну службу Мосад нити војну обавештајну службу Аман.

"Упозорења су стигла до лидера земље, који је могао да одржи детаљне консултације и затражи од шефа Амана да учини више, али то није урадио", наводи лист.

Хамас и друге палестинске групе извели су 7. октобра 2023. године нападе на израелске војне базе и насеља у близини Појаса Газе, при чему је било више од 1.000 погинулих и заробљених Израелаца.

Хамас је тада саопштио да је напад изведен као одговор на, како је навео, "свакодневне злочине окупације над палестинским народом и његовим светињама", посебно над џамијом Ел Акса.

Нова израелска анализа упозорава на сценарио у којем би комбинација илегалног оружја, могућих немира и активности које Израел приписује Ирану могла да угрози функционисање кључних база израелског ратног ваздухопловства и ограничи способност Израела да изводи ваздушне операције током сукоба на више фронтова, пренео је данас Израел хајом.

Документ под називом "Околина Неватима: референтни сценарио", на који се позива израелски лист израдили су бивши безбедносни и војни званичници.

У фокусу је ваздухопловна база Неватим, у којој су стационирани авиони Ф-35, јединице за тешки транспорт и израелски државни авион "Крило Циона".

Према документу, ризик не представља ниједан од наведених фактора појединачно, већ њихово истовремено деловање током регионалног сукоба.

Блокирање путева ка базама, пуцање на авионе на земљи или употреба дронова могли би, како се наводи, да привремено онемогуће део летелица и успоре темпо ваздушних операција.

Аутори документа указују на догађаје из маја 2021. године, када су током сукоба у Гази и немира у Израелу били блокирани главни путеви у Негеву.

Тада су резервни пилоти до базе Неватим стизали уз безбедносну пратњу, док је оближње насеље Неватим било практично изоловано око 24 сата.

Аутори документа се позивају и на извештај израелског државног контролора из априла 2026. године, према којем су забележени инциденти пуцњаве чији су меци доспели унутар базе, као и случајеви употребе дронова.

Израелска полиција процењује да у Негеву постоји око 130.000 комада илегалног оружја.

Додатну забринутост, према налазима документа, изазива Иран.

База Неватим била је мета иранских ракетних напада 2024. године, док су израелске власти саопштиле да су откриле мреже за шпијунажу чији су припадници наводно прикупљали податке о војним базама.

У документу се, међутим, не тврди да Иран стоји иза укупних залиха илегалног оружја у Негеву, већ упозорава да би постојећа инфраструктура могла бити искоришћена у случају ширег сукоба.

Према сценарију који се описује у анализи, потенцијална комбинација блокираних путева, смањеног капацитета базе, напада на авионе на земљи и спољног напада могла би да изазове поремећаје који би се одразили и на друге фронтове.

Аутори наглашавају да се ризик не односи на бедуинску заједницу у целини, већ на оно што описују као "наоружану мањину" која би могла да искористи слабију контролу државе у појединим деловима Негева.

У закључку документа наводи се да би подручје око Неватима могло да представља својеврсну "унутрашњу линију фронта" израелског ратног ваздухопловства, где би поремећаји у функционисању база могли почети на путевима и у њиховој околини, пре него што сукоб прерасте у ваздушне операције.

Сједињене Америчке Државе појачале су последњих недеља притисак на трговинске партнере Ирана, захтевајући од земаља Блиског истока и Европе да бирају између наставка пословања са Техераном и очувања економских односа са Вашингтоном, објавио је Волстрит џорнал позивајући се на дипломатске изворе.

Према наводима листа, високи званичник америчког Министарства финансија Џонатан Берк током овог месеца обишао је више земаља Блиског истока и Европе, упозоравајући да би наставак трговине са Ираном могао да изложи те државе и њихове компаније америчким санкцијама.

Берк, помоћник министра финансија, рекао је да Вашингтон примећује "нову хитност" међу партнерима у одговору на америчке захтеве и да озбиљније схватају упозорења.

Притисак је део "Операције економског изопштеника", коју је америчко Министарство финансија покренуло у августу са циљем да пресече преостале финансијске и трговинске канале Ирана и прошири секундарне санкције на субјекте који послују са Техераном.

Током Беркове турнеје разговарано је, између осталог, о летовима иранске авио-компаније "Махан ер", која је под америчким санкцијама и коју Вашингтон повезује са Иранском револуционарном гардом, као и о пословању других иранских авио-компанија.

Разговори су обухватили и финансијске трансакције са филијалама Банк Мели Иран, највеће иранске комерцијалне банке, као и укидање дозвола другим иранским банкама, међу којима је Банк Мелат.

Берк се састао и са британским званичницима, у време када је Лондон саопштио да неће продужити изузећа која појединим иранским банкама омогућавају наставак пословања.

Тиме би, како наводи њујоршки лист, финансијски канали Техерана у Европи могли бити додатно ограничени.

Кампања америчког притиска обухватила је више од 50 земаља, наводи Волстрит џорнал, додајући да су Азербејџан и Грузија такође предузели мере којима су ограничили приступ иранских авио-компанија својој територији.

Америчко Министарство финансија је 8. септембра увело широке санкције против иранског авио-сектора, као и страних компанија и посредника који му пружају услуге, уз упозорење да ће субјекти који наставе пословање са иранским авио-компанијама бити изложени америчким санкцијама.

(Танјуг)

Иран располаже новим војним технологијама и спреман је да на евентуалну агресију одговори напреднијим наоружањем, изјавио је портпарол иранских оружаних снага, генерал Аболфазл Шекарчи, пренела је иранска агенција Тасним.

Шекарчи је рекао да иранске оружане снаге имају "изненађења" за потенцијалног противника и да су њихови капацитети данас, како тврди, знатно већи него на почетку Иранско-ирачког рата.

Он је навео да је Иран током рата са Ираком почео развој сопствене ракетне индустрије, док је након Исламске револуције променио одбрамбену доктрину и већи значај дао асиметричном ратовању.

"Са новим војним технологијама одговорићемо на евентуалну агресију", рекао је Шекарчи, додајући да су иранске ракете и беспилотне летелице "постале напредније и снажније".

Ирански генерал је такође оценио да би противници Ирана направили погрешну процену уколико би рачунали на слабу отпорност земље, тврдећи да су иранске оружане снаге "у веома добром стању".

Он је поновио да је "управљање Ормуским мореузом у рукама Ирана" и запретио да бродови који би покушали да плове мимо иранске руте "неће бити безбедни".

(Танјуг)