Порука иза затворених врата – зашто је шеф ЦИА ишао у Москву

Према писању портала Политико, Џон Ретклиф је наводно током посете Москви упозорио представнике руске владе да не заоштравају сукоб са савезницима НАТО – посебно са Естонијом, Летонијом и Литванијом.

Истовремено је од Русије затражио да смањи војну и економску помоћ Ирану, пренео је Билд.

Немачки лист доноси и оцену стручњака за безбедност Ника Лангеа, који сматра да је "ситуација веома озбиљна".

"Ретклиф је желео да пошаље јасну поруку, својеврсно упозорење потенцијалном починиоцу: 'Знамо шта планирате, немојте то да урадите'", каже Ланге.

Kао највероватнији саговорник шефа ЦИА помиње се Сергеј Наришкин (71), директор руске Спољне обавештајне службе (СВР).

Kремљ је након Ретклифовог одласка потврдио контакте између обавештајних служби две земље. Руски председник Владимир Путин, како се наводи, био је упознат са разговорима.

Ова кратка посета подсећа на мисију некадашњег директора ЦИА Вилијама Бернса, који је у новембру 2021. године, по налогу тадашњег америчког председника Џоа Бајдена, упозорио Москву на последице могућег напада на Украјину.

Шта значи посета директора ЦИА

Према оцени немачког стручњака Лангеа, Ретклифова посета највероватније је повезана са најновијим безбедносним догађајима у Европи.

"Вероватно се разговарало о нападима дроновима, попут недавног инцидента на аеродрому у Лајпцигу. Такође и о провокацијама којима би Русија убудуће могла да врши притисак на државе НАТО-а", каже он.

Ланге сматра да Ретклиф резултате састанака директно преноси америчком председнику Доналду Трампу.

Међутим, Трамп је у среду умањио значај састанка. У разговору са водитељем радија Гленом Беком, посету Москви описао је као "полурутинску".

Ланге наводи да су се Ретклиф и Наришкин договорили да се, уколико постоји потреба, овакви директни сусрети могу организовати у року од 24 сата.

Према његовој процени, америчка страна је актуелни састанак вероватно организовала преко канала за везу у руској амбасади у Вашингтону.

Зашто је путовао шеф ЦИА, а не дипломатија

Политиколог Петер Нојман са лондонског Kраљевског колеџа сматра да се вероватно није радило о класичној дипломатији.

"Реч је о веома осетљивим безбедносним порукама", рекао Нојман за Билд.

Нојман указује да се шефови обавештајних служби користе управо у ситуацијама када треба разменити поверљиве информације или јасно дефинисати црвене линије.

Након серије напада пакет-бомбама 2024. године тадашњи директор ЦИА Вилијам Бернс упозорио је Москву. "Након тога су напади одмах престали", подсећа Нојман.

Стручњак за безбедност Нико Ланге указује и на висок ниво обезбеђења током посете.

Према његовим речима, Ретклиф је из Риге у Москву допутовао војним транспортним авионом Ц-17, уз најмање три теренска возила и десетак чланова пратње.

Директор ЦИА, додаје Ланге, увек путује уз телохранитеље, за које се претпоставља да су били наоружани.

Пажња у балтичким државама

Дешавања се пажљиво прате и у балтичким земљама. Председник Литваније Гитанас Науседа оценио је директну комуникацију између америчког и руског шефа обавештајних служби као покушај смиривања напетости између Вашингтона и Москве.

Он је рекао да његова земља очекује да би већ наредних дана могла да добије више информација о садржају разговора.

Председник Летоније Едгарс Ринкевичс није желео да говори о детаљима Ретклифовог заустављања у Риги. Истакао је само да америчке и летонске обавештајне службе блиско сарађују.

"Припремамо се и непрестано покушавамо да идентификујемо различите врсте потенцијалних претњи којима смо изложени", рекао је новинарима.

Kремљ: Односи су у дубокој кризи

Портпарол Kремља Дмитриј Песков оценио је да су контакти између обавештајних служби две земље позитивна ствар.

Kако преносе руске агенције, Песков је рекао да се такви разговори одржавају чак и у најтежим периодима односа између држава. "То је само по себи позитиван процес", додао је.

Ипак, упозорио је да је прерано процењивати какав ће ефекат ти разговори имати.

"Још је прерано рећи у којој мери они могу помоћи да се односи између две земље извуку из садашње дубоке кризе", закључио је портпарол Kремља.