Америка притиска иранске клијенте, борба за хегемонију на Блиском истоку

Чини се Америка, сада, покушава директан притисак на клијенте Ирана, односно на рафинерије у Кини, приватне мењачнице, златаре и бизнисе који се баве криптовалутама и олакшавају финансирање продаје иранске нафте, рекао је Накхавали у емисији Радио Београда "У средишту пажње“.

Техеран је, како се истиче, постао искусан у заилажењу санкција, али кључни изазов остаје извоз нафте.

"Са једне стране имате економске санкције, с друге стране имате америчку блокаду на Ормушком мореузу. Иран у великој мери зависи од извоза нафте. Дакле, уколико Иран не извози најмање 1 до 2 милиона барела нафте, имаће велики проблем - неће моћи да исплати зараде" сматра Накхавали.

Нова рунда економског притиска и заобилажење санкција

Коментаришући мотиве Вашингтона, Накхавали подсећа да су САД покушале да нападну Иран физички најмање три пута, при чему су у току напада елиминисани многи команданти Исламске револуционарне гарде, али и врховни вођа Ирана. Према његовим речима, евентуални циљ САД-а била је промена режима у Техерану, што није остварено.

Када је реч о контроли пловидбе кроз Ормушки мореуз, ставови Техерана и Вашингтона су супротстављени – док Техеран тврди да има апсолутну контролу над свим бродовима и танкерима, Сједињене Америчке Државе наводе да су успоставиле канал који пролази близу обале Омана.

Према мишљењу овог аналитичара, истина је негде између, а ирански мониторинг је донекле ослабљен америчким нападима на јужни део Ирана где су се налазили радари и комуникациона опрема.

У погледу дипломатских напора и недавних посета представника Омана и Пакистана Техерану, Накхавали наглашава да дипломатија никада није заустављена, али да суштина споразума за Вашингтон и даље значи "предају" иранског нуклеарног програма Исламске Републике.

Борба за хегемонију на Блиском истоку

Говорећи о ширим регионалним односима и новом одбрамбеном савезу Саудијске Арабије, Турске и Пакистана, аналитичар оцењује да такво савезништво у пракси тешко може да пружи стварно одвраћање или војну корист, с обзиром на унутрашње противречности и геополитичке позиције тих земаља.

Истовремено, ситуација на Блиском истоку представља ширу борбу за регионалну хегемонију.

"Мислим да је неизбежан будући сукоб између Турске и Израела. Не треба заборавити да је ово што се тренутно дешава на Блиском истоку борба око превласти у региону. И ви ту имате три актера који могу да постану хегемони - Иран, Турску и Израел", оценио је Накхавали.

Сматра да ће будућност региона зависити од бројних фактора – од америчког присуства и фокуса на Кину, преко унутрашњих дешавања и предстојећих избора у Израелу, па до чињенице да се стабилан поредак на Блиском истоку не може успоставити без уважавања Ирана и његовог места у новој регионалној калкулацији.