Дипломатска блокада на небу изнад Африке: Зашто је председнику Тајвана онемогућен прелет

Програмски директор Фондације Београдског фонда за политичку изузетност, Стефан Владисављев, оцењује за емисију "У средишту пажње" Радио Београда 1 да је оваква ситуација последица дугогодишњег кинеског присуства на афричком континенту и доследног спровођења "политике једне Кине".

Економија и дипломатија "руку под руку"

Према речима Владисављева, у овом случају ради се о комбинацији политичких и економских фактора. Док је политичка основа неупитна, јер Пекинг Тајван третира као своју провинцију, економска димензија произилази из скоро две деценије интензивне сарадње Кине са афричким државама у области инфраструктуре, рударства и енергетике.

"Ово су ситуације које се дешавају, ово је једна врста дипломатског средства. То показује да је ниво кинеског присуства у овим афричким државама, а и генерално на континенту, изузетно значајан и прилично развијен", наводи Владисављев.

Он истиче да за државе које су ускратиле прелет ово није била последица присиле, већ резултат јасно дефинисаних "црвених линија" Пекинга.

"Када Кина успостави блиске односе са одређеним државама, те државе малтене једногласно подржавају позицију једне Кине. За ове државе је то био сигнал да реагују на начин на koji су реаговале".

Принцип "једне Кине" као међународни стандард

Иако Тајпеј себе види као независну демократију, принцип једне Кине је малтене универзално прихваћен у оквирима међународног права. Владисављев подсећа да свега 15 држава на свету признаје Тајван као независну земљу, док чак и оне државе које имају блиске незваничне односе са острвом, попут САД, званично подржавају политику једне Кине.

"Ради се о термину који је дефинисан у оквирима међународног права, који највећи број држава чланица Уједињених нација прихвата. У основи, то је позиција да Тајван није независна држава, што је малтене универзално прихваћено од стране свих чланица УН".

Куоминтанг и "мека моћ" Пекинга

Паралелно са тензијама на дипломатском плану, Пекинг је недавно угостио представницу тајванске опозиционе партије Куоминтанг, Ченг Ли Вун. Иако је посета представљена као међустраначка сарадња, она носи дубље поруке о "отопљавању" односа и повезивању истих народа са различитим политичким перцепцијама.

Владисављев објашњава да Пекинг према Тајвану игра "дугу игру" и да инвестирање у односе са партијама које имају блаже ставове према сарадњи поспешује позицију централне Кине на дужи рок.

"Циљеви централне Кине су јасно дефинисани. Председник Си Ђинпинг и стратегије унутар Комунистичке партије Тајван дефинишу као интегрални део територије НР Кине. Такозвано присаједињење је неупитно, али се не дефинише временска одредница".

Улога Вашингтона и безбедносне гаранције

За Тајпеј је подршка Вашингтона кључна као "безбедносни осигурач" који спречава да кинеске активности пређу из домена меке моћи у радикалније кораке. Ипак, Владисављев указује на одређене промене у приступима различитих америчких администрација.

Док је Бајденова администрација имала оштро дефинисан однос према Кини, Трампов приступ се описује као прагматичнији.

"Трамп је врло прагматичан и он чак и жели да постигне неку врсту трговинског споразума са Народном Републиком Кином. Ако желите да постигнете споразум са Пекингом, онда нећете толико отворено да гурате сарадњу са Тајпејом", оцењује Владисављев.

Тајван као глобално економско чвориште

Евентуална ескалација сукоба око Тајвана представљала би једно од најопаснијих жаришта, пре свега због економске тежине острва које се налази међу 20 највећих економија света и представља кључну карику у ланцима снабдевања и високотехнолошком развоју.

"Хипотетички говорећи, то би био сукоб између две тренутно највеће силе на свету. Потенцијалне последице имале би далекосежнији утицај на светску економију него што то тренутно имају сукоби у Украјини или на Блиском истоку", закључује Владисављев у разговору за Први програм Радио Београда.