На Тајвану пада поверење у САД – моћан, али не и поуздан савезник

Најновије истраживање јавног мњења на Тајвану показује да више од половина испитаника сматра да САД неће војно интервенисати како би спасле то острво од евентуалног напада из матице Кине.

По резултатима анкете коју је спровела Тајванска фондација за демократију, објављеним прошле недеље, 57 одсто испитаника изјаснило се да не верује да би се САД војно умешале како би заштитиле то пацифичко острво од евентуалне интервенције Пекинга.

Штавише, скепса се не односи само на политичку вољу САД да се заузме за Тајван, већ и на њихову војну моћ или борбену спремност, јер је 55 одсто тајванских испитаника у истој анкети изразило мишљење да САД "не могу да пруже правовремену и ефикасну војну помоћ" за одбрану њиховог острва.

И поверење у квалитет америчког оружја и политику опремања њиме је, чини се, опало, јер је 49 одсто оних који су одговорили на питања поменуте фондације устврдило да оно "неће бити од користи", док је само трећина била мишљења да би оно помогло у одбрани острва.

Ово мишљење је битно јер се последњих месеци на Тајвану води жестока међупартијска и јавна друштвена дебата о томе да ли би острво требало да поступи онако како је предложила сепаратистичка влада председника Лаја Ћингдеа – она је парламенту на усвајање поднела предлог о успостављању ванредног војног буџета од чак 40 милијарди америчких долара, од којег би највећи део био утрошен на увоз америчког наоружања.

И заиста, у истраживању Тајванске фондације за демократију, коју је 2003. утемељила влада и чији директори су често председници парламента, више од 57 одсто испитаника се сложило са тврдњом да "просто ослањање на америчко оружје не може да спаси Тајван", док је само 29 одсто изразило неслагање с њом.

Превладала жеља за преговоре са матицом

Но, више од свега у овом тренутку важан је став тајванске јавности у вези схватања да су, због војнополитичког ангажовања САД на више фронтова другде у свету и јачања Кинеске народноослободилачке армије, потребни преговори са матицом Кином како би се очувао мир у Тајванском мореузу.

Упитник фондације на провокативан начин је затражио мишљење тајванских грађана о томе шта би евентуални преговори са Пекингом значили – у њега је уврштено питање: "Да ли се слажете са ставом да би покушај да се учврсти мир кроз политичке преговоре (са Пекингом) представљало предају?"

Потврдно је одговорило само 17,6 одсто испитаника, док је њих 57,4 изразило мишљење да би такви преговори били "реалистична опција за очување живота и имовине".

Такође, само 28 одсто испитаника се изјаснило да би Тајван требало да настави да се поузда у САД и наоружава, док је близу 50 одсто глас дало за активни дијалог са матицом. Ипак, само 29 одсто испитаника је изразило мишљење да би тај дијалог "требало да укључи преговоре о уједињењу са матицом као реалистични начин да се избегне рат".

Узроци пада поверења

Истраживање Тајванске фондације за демократију тако још једном потврђује оно што је познато од раније – да већина Тајванаца, нарочито у светлу рата у Украјини, где су становништво и држава практично жртвовани на олтару геополитичких интереса Запада, прижељкује статус кво, односно, мир, а не војни сукоб са матицом Кином.

То практично значи да политика систематског слабљења веза са матицом, активног опирања влади у Пекингу, провокативних изјава у вези са статусом Тајвана и масовног наоружавања сепаратистичке Демократске прогресивне партије председника Лаја, све више губи подршку обичних грађана Тајвана.

Оно што је ново је губитак угледа америчке државе и армије у очима просечних Тајванаца.

Кинески медији констатују да су резултати поменуте анкете природна последица хладног меркантилистичког односа америчког председника Доналда Трампа према Тајвану и зебње које је он тамо изазвао. Трамп је, наиме, још пре ступања на дужност у интервјуима америчким медијима то пацифичко острво са готово 24 милиона становника, које је у трговинској размени са САД остваривало огроман суфицит, описивао као ентитет који једнострано искоришћава САД у економском и војном смислу.

Он није узео у обзир чинњеницу да су америчке компаније, попут "Нвидије", "Гугла", "Амазона", "Епла" и других, те које су својевољно и без икаквог притиска сопствено снабдевање чиповима и паметним телефонима повериле квалитетним, јефтиним и поузданим тајванским снабдевачима.

Трамп је Тајвану на такозвани "дан ослобођења" наметнуо високе "реципрочне" царине од 32 одсто усмерене на смањење трговинског дефицита, које су након преговора, у којима се Тајпеј обавезао на куповине великих количина америчког наоружања, енергената и пољопривредних производа и дивовске инвестиције у америчку привреду, снижене на 20.

То је био грубљи третман од оног који су добили Јапан и Република Кореја (најпре 25, односно, 24, а онда по 15 одсто). И мада је Тајпеј успео да са неколико месеци закашњења у односу на Токио и Сеул за себе издејствује умањење на 15 процената, никоме на Тајвану није промакло то да Трамп нема слуха за геополитички значај њиховог острва за САД и то да га оно занима само као послушни извор новца и технологија и као монета за поткусуривање у преговорима Вашингтона са Пекингом, а не као војнополитички савезник или равноправни економски партнер (Куриозитет је да се, упркос тим царинама, тајвански суфицит у размени са САД у 2025. удвострочио у односу на претходну годину, скочивши са 73 на 146,7 милијарди америчких долара).

Осим таквог ниподоштавања, Тајванце брине и општа превртљивост председника Трампа и његовог тима, те чињеница да је америчка војска у Персијском заливу добрано истрошила залихе муниције која је требало да послужи за одбрану Тајвана, па је логично да већина народа на том острву у Вашингтону више не види моћног и поузданог савезника, те искрено прижељкује одустајање од провокативних потеза који могу привући гнев Пекинга.