Трамп: Иран је у колапсу, траже да отворимо Ормуски мореуз; Техеран: Пролаз после рата само по протоколима

Влада Сједињених Америчких Држава саопштила је да уводи санкције против 35 појединаца и организација због њихове улоге у иранској сивој банкарској архитектури.

Вашингтон их оптужује да су омогућавали заобилажење међународних санкција и финансијске токове повезане са Техераном, пренео је Ројтерс.

Канцеларија америчког Министарства финансија за контролу стране имовине (ОФАК) саопштила је да су санкционисане мреже омогућавале иранским оружаним снагама, укључујући Исламску револуционарну гарду (ИРГЦ), приступ међународном финансијском систему.

То се односи и на трансакције од продаје нафте на црном тржишту, као и набавку компоненти за ракетне и друге војне системе.

ОФАК упозорава да ће свака компанија која иранским државним институцијама или ИРГЦ-у плаћа накнаде за пролазак кроз Ормуски мореуз бити суочена са оштрим санкцијама.

Амерички министар финансија Скот Бесент оценио је да "сива банкарска мрежа Ирана представља кључни финансијски ослонац његових оружаних снага", наводећи да она омогућава активности које дестабилизују глобалну трговину и подстичу насиље на Блиском истоку.

Он је додао да незаконити финансијски токови кроз ову мрежу подржавају, како је рекао, "терористичке операције" иранског режима, представљајући претњу америчком особљу, савезницима и глобалној економији.

Бесент је упозорио да ће свака институција која учествује у таквим активностима сносити "озбиљне последице".

(Танјуг, Reuters)

У ваздушном нападу на место Маџдал Зоун у близини границе са Израелом погинуло је најмање пет особа, саопштило је либанско министарство здравља, пренела је Ал Џазира.

Најмање два либанска војника који су били са спасилачким тимом су рањена.

(Al Jazeera)

Иран ће дозволити пролаз Ормуским мореузом у Персијском заливу након окончања рата против Сједињених Америчких Држава и Израела само у складу са протоколима који ће штитити безбедност Ирана, изјавио је заменик министра одбране те земље Реза Талаеи Ник.

Говорећи на састанку министара одбране земаља Шангајске организације, он је рекао да Иран препознаје међународну забринутост због тренутних ограничења која је увео на пролаз кроз Ормуски мореуз, али истакао да су ограничења одговор на америчко-израелске нападе на земљу, који су почели крајем фебруара и заустављени прекидом ватре 8. априла, преноси иранска телевизија Прес.

Он је навео да ће Иран дозволити комецијалне пролазе мореузом ако рат буде трајно престао.

"Омогућавање несметаног транзита комерцијалних бродова биће на дневном реду након завршетка рата, под условом да се поштују протоколи који не угрожавају безбедност Ирана", рекао је Ник.

Претходно је амерички председник Доналд Трамп рекао како је Техеран наводно тражио од Вашингтона да што пре укине своју блокаду Ормуског мореуза, јер је Иран "у стању колапса".

(Танјуг)

Амерички председник Доналд Трамп изјавио је да је Иран у "стању колапса" и да је та земља од Сједињених Америчких Држава затражила да одмах отвори Ормуски мореуз.

"Иран нас је управо обавестио да су у колапсу. Желе да отворимо Ормуски мореуз што пре, док ће они покушати да разреше ситуацију везану за своје лидере, што мислим да су у стању да учине", написао је Трамп на својој друштвеној мрежи Truth Social.

Трамп је претходно рекао да вероватно неће прихватити најновији предлог Ирана за окончање сукоба, који подразумева поновно отварање Ормуског мореуза уз одлагање решавања питања нуклеарног програма.

Према наводима извора упознатих са ситуацијом, Трамп је свој став изнео током састанка са високим званичницима националне безбедности, истичући резервисаност према плану који је Техеран доставио претходних дана.

Након састанка није прецизирано који ће бити наредни кораци администрације, а амерички званичници су изразили забринутост због могућих подела унутар иранског руководства и нејасноћа око коначног доносиоца одлука.

Бела кућа одбила је да коментарише детаље преговора, наводећи да је реч о осетљивим дипломатским разговорима и да ће САД прихватити само споразум који искључује могућност да Иран дође до нуклеарног оружја.

Израелске одбрамбене снаге (ИДФ) издале су упозорење за евакуацију становништва из 16 села и градова на југу Либана, уочи планираних ваздушних удара на циљеве повезане са Хезболахом.

Упозорење се односи на подручја јужно од реке Литани, која је већ раније била обухваћена општим налогом за евакуацију, пренео је Тајмс ов Израел.

Портпарол ИДФ-а Авичај Адреј казао је да је одлука донета због, како је навео, поновљених напада Хезболаха на израелске трупе упркос постојећем примирју.

"С обзиром на кршење споразума о прекиду ватре од стране Хезболаха, израелска војска је приморана да делује силом", рекао је Адреи.

Цивилима је наложено да се упуте ка Сидону, северно од реке Литани, уз упозорење да боравак у близини објеката и наоружања Хезболаха представља озбиљан ризик по живот.

(Times of Israel)

Сједињене Америчке Државе више нису у позицији да намећу своју политику независним државама, изјавио је портпарол иранског Министарства одбране Реза Талаеи-Ник.

Говорећи по доласку у Бишкек на састанак министара одбране Шангајске организације за сарадњу (ШОС), Талаеи-Ник је оценио да је "истрајност иранског народа и оружаних снага" показала свету да Вашингтон више нема капацитет да "диктира" политичке правце другим земљама.

"САД ће на крају морати да одустану од својих незаконитих и ирационалних захтева", рекао је Талаеи-Ник и нагласио да поједине државе и Израел види као "симбол државног тероризма".

Портпарол је истакао да је Иран спреман да подели своја одбрамбена искуства и капацитете са државама чланицама ШОС-а, наглашавајући да та организација представља прелазак са униполарног на мултиполарни светски поредак.

(Прес ТВ)

Иран је спреман да подели своје одбрамбене капацитете наоружања са "независним земљама, посебно чланицама Шангајске организације за сарадњу", изјавио је заменик иранског министра одбране Реза Талаеи-Ник, према иранским државним медијима.

"Спремни смо да поделимо искуства америчког пораза са другим чланицама", рекао је Талаеи-Ник током састанка министара одбране Шангајске организације за сарадњу (ШОС) одржаном у Киргистану.

Ирански званичник је недавно разговарао са руским и белоруским војним особљем, а Москва и Минск су истакли вољу да наставе сарадњу са Техераном.

ШОС, међународна организација за сарадњу, која је првобитно основана као група шест евроазијских држава, проширила се на десет сталних чланица (Индију, Иран, Казахстан, Кину, Киргистан, Русију, Таџикистан, Пакистан, Узбекистан и Белорусију), уз 16 држава са статусом посматрача или партнера у дијалогу.

Циљ организације је јачање безбедносне, економске и политичке сарадње у евроазијском простору.

(Reuters)

Први танкер са течним природним гасом (ЛНГ) прошао је кроз Ормуски мореуз након вишенедељног прекида саобраћаја изазваног сукобом у региону, наведено је у Извештају о праћењу бродова.

Како је наведено, танкер "Мубараз", који је почетком марта укрцао терет на острву Дас у Уједињеним Арапским Емиратима, поново се појавио западно од Индије након што је недељама био неактиван у Персијском заливу и престао да емитује сигнал крајем марта.

Саобраћај кроз ову руту био је готово потпуно обустављен током претходна два месеца због растућих тензија и међусобних блокада Ирана и Сједињених Америчких Држава.

Подаци су показали да је брод раније сигнализирао Кину као крајњу дестинацију, уз процењени долазак средином маја.

У претходним недељама забележени су покушаји других танкера да прођу кроз мореуз, али су се они повлачили због безбедносних ризика.

(Sky News)

Европски берзански индекси су данас углавном у благом паду, а цена нафте брент је поново поскупела и то на више од 111 долара по барелу, док је амерички председник Доналд Трамп сазвао свој тим за националну безбедност како би размотрио предлог Ирана за окончање рата на Блиском истоку.

Према подацима са берзи у 9.30, цена сирове нафте је порасла за 2,51 одсто – на 98,742 долара, а нафте брент за 2,98 одсто – на 111,450 долара.

Иран је сигнализирао да би могао да прихвати привремени споразум о поновном отварању Ормуског мореуза у замену за то да Вашингтон оконча блокаду иранских лука, док би преговори о нуклеарном програму Техерана били одложени.

Власти у Техерану такође желе да задрже одређен ниво контроле над транзитом кроз кључни мореуз, што је вероватно неприхватљиво за Вашингтон, преноси Блумберг.

Амерички државни секретар Марко Рубио је констатовао за Фокс њуз да је понуда Ирана за окончање рата боља од очекиване, а портпаролка Беле куће Керолајн Ливит је јуче изјавила да ће се Трамп "веома брзо" позабавити овим предлогом.

(Bloomberg)

Шеф израелске обавештајне службе Мосад Дејвид Барнеа изјавио је да је агенција остварила "дубок продор у срж непријатељских тајни" и спровела, како је навео, "револуционарне" операције у Ирану и региону.

Барнеа је на церемонији у част изузетних мисија из 2025. године у седишту Мосада, рекао да се улога агенције током ратног периода променила и да је постала знатно офанзивнија, у координацији са израелском војском (ИДФ), у операцијама усмереним против Ирана и Хезболаха.

Навео је да су израелске обавештајне операције омогућиле "стратешке и тактичке информације у сржи непријатељских тајни", као и нове оперативне способности у циљним државама.

Барнеа је тврдио да су активности Мосада допринеле операцијама "у срцу Техерана", спречавању активности виших оперативаца и јачању израелске ваздушне надмоћи, уз заштиту домаћег фронта.

Према његовим речима, операције у Ирану и Либану су омогућиле "пробијање оперативних граница", док је агенција истовремено водила и тајне дипломатске активности усмерене на јачање регионалних савеза.

Истакао је да је сарадња са војском променила стратешки положај Израела, али је упозорио да претње и даље постоје.

"Нећемо почивати на ловорикама. Када идентификујемо претњу, деловаћемо пуном снагом", поручио је Барнеа.

(Times of Israel)

Први лет иранске авио-компаније "Ер Механ" полетеће данас за Техеран са московског аеродрома "Шереметјево", и то је први лет од почетка америчко-израелског рата у Ирану.

Предвиђено је да се од 28. априла летови поново обављају редовно уторком, четвртком и недељом.

Иран је у 25. априла поново успоставио комерцијалне међународне летове са аеродрома "Имам Хомеини" ка више дестинација, укључујући Истанбул, Маскат и Медину.

(ТАСС)

Акције на азијским берзама данас су забележиле пад, док су цене нафте порасле након што су, према наводима тржишних извора, дипломатски преговори о окончању сукоба у Ирану поново у застоју.

На тржишту енергената, цена барела нафте "брент" за јунску испоруку порасла је на 109,34 долара, док је америчка сирова нафта достигла 97,33 долара по барелу, пренео је АП. 

Брент је пре избијања сукоба у Ирану био око 70 долара, а у једном тренутку је скочио и близу 120 долара.

Јапански индекс "Никеи 225 пао је за 1,1 одсто на 59.884,12 поена, након што је Банка Јапана задржала референтну каматну стопу на 0,75 одсто. 

Централна банка је упозорила да би успоравање глобалне економије, подстакнуто вишим ценама енергената, могло да утиче на раст.

На осталим тржиштима, јужнокорејски "коспи" порастао је за један одсто, док су хонгконшки "Ханг Сенг" и шангајски композитни индекс забележили пад од 0,7 и 0,2 одсто.

Аустралијски S&P/ASX 200 изгубио је 0,6 одсто.

(Танјуг)

Државни секретар Сједињених Америчких Држава Марко Рубио изјавио је да америчка администрација има индикације да је ирански врховни вођа Моџтаба Хамнеи жив, али да постоје бројна отворена питања у вези са његовом стварном улогом у власти у Ирану.

Рубио је у интервјуу за Фокс њуз рекао да су кључна питања везана за то да ли Хамнеи заиста има политички ауторитет и доноси одлуке у земљи, наведено је у саопштењу кабинета државног секретара САД.

"Може да буде жив, али мислим да су нерешена питања овде да ли он има исти кредибилитет као његов отац. Знамо да се много година, барем ја знам да се много година, воде унутрашње дебате у Ирану о сукцесији и да ли би требало да буде наследна", казао је Рубио.

Истакао је да се у Ирану годинама воде унутрашње дебате о начину политичког наслеђивања и да део тих расправа и даље није разрешен. Према његовим речима, и даље није јасно да ли Хамнеи има одговарајуће верске и политичке квалификације за ту функцију, као и да ли самостално доноси одлуке.

(Танјуг)

На југу Либана и у пограничном подручју са Израелом забележена је нова ескалација сукоба, укључујући ваздушне нападе, размену ватре и нападе дроновима.

Либанска државна новинска агенција ННА саопштила је да су "непријатељски ратни авиони" извели три ваздушна удара на град Завтар ел Шаркија од раних јутарњих сати, док су тешки митраљези коришћени у нападима на насеље Ел Махнија у граду Бинт Џбејл. 

Такође је наведено да израелски авиони и дронови интензивно надлећу подручје Тира и друге градове и села на југу земље.

Израелска војска саопштила је да је један њен војник тешко, а други лакше рањен у нападу дроном који је извела либанска група Хезболах на југу Либана, пренео је Тајмс ов Израел.

Израелска страна наводи да Хезболах последњих недеља све чешће користи мале дронове у нападима на израелске снаге у пограничном подручју.

Ситуација на граници остаје напета, уз наставак војних активности са обе стране и појачано присуство авиона и беспилотних летелица у региону.

(Танјуг)

Иако Сједињене Америчке Државе и Иран нису одржали другу рунду преговора у Пакистану, извори упознати са процесом посредовања наводе да разлике током преговора између две стране нису тако велике као што делује у јавности.

Према истим изворима, дипломатски контакти се настављају иза кулиса, а разговори су усмерени на фазни споразум у којем би први корак био повратак на стање пре сукоба и поновно отварање Ормуског мореуза без ограничења или наплате, пренео је Си-Ен-Ен.

Питање иранског нуклеарног програма, које су и Вашингтон и Израел навели као разлог сукоба, било би разматрано у каснијој фази преговора.

Председник САД Доналд Трамп раније је казао да би сваки споразум морао да укључи одустајање Ирана од обогаћивања уранијума и смањење његових залиха, што Техеран одбија.