Кац: Пркос Хезболаха имаће катастрофалне последице по Либан; Аракчи: Свет схватио праву моћ Ирана

Израелске одбрамбене снаге ИДФ саопштиле су да су данас гађале око 20 локација Хезболаха на југу Либана и у источној долини Бека, након поновљених напада које је овај покрет извео током прмирја, јављају израелски медији.

Како је израелска војска саопштила, на југу Либана гађано је неколико складишта оружја и зграда из којих припадници Хезболаха испаљују ракете на Израел.

ИДФ је навео и да је у долини Бека погодио локацију коју либански покрет користи за производњу и чување оружја, пренео је Тајмс ов Израел. Израелска војска је додала да је недавно идентификовала настојања Хезболаха да санира овај објекат након ранијих напада.

Како се наводи, погођено је још неколико складишта оружја у долини Бека.

(Тајмс ов Израел)

Став Русије о ситуацији око Ирана је јасан и гласи да све војне акције морају престати и мора се преговарати о обострано прихватљивом споразуму, изјавио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров.

"Наш став се не разликује од онога што је председник (Русије Владимир Путин) више пута изјавио, као што смо извештавали након његових телефонских разговора са лидерима Ирана, УАЕ и у нашим контактима са Американцима и Израелцима. Наш став је веома једноставан. Морамо обуставити сва војна дејства и почети преговоре о обострано прихватљивим споразумима", рекао је Лавров.

(РИА, Танјуг)

Међународна поморска организација (ИМО)  је изразила забринутост због тешке ситуације у којој се налази 20.000 помораца тренутно заробљених на бродовима у региону Персијског залива.

"Бродски транспорт и поморци никада не би требало да буду искоришћени као инструмент у геополитичким конфликтима", изјавио је генерални секретар организације ИМО Арсенио Домингез.

Указао је да је главна брига поморске агенције УН и даље безбедност и добробит "недужних" помораца заробљених у Заливу због сукоба.

"Не постоји правни основ да било која земља уведе плаћања или намеће таксе, или било какве дискриминаторне услове на међународним мореузима", додао је Домингез.

Према његовим речима, у региону Персијског залива заробљено је скоро 2.000 бродова.

Домингез је подсетио и да су и Иран и Сједињене Америчке Државе потписници Међународне конвенције ИМО о безбедности живота на мору.

(Танјуг)

Цене нафте су скочиле за више од два одсто, пре свега због застоја у покушајима за обнављање мировних преговора између Сједињених Америчких Држава и Ирана, пренео је Трејдинг економикс.

Цена нафте Брент кретала се на нивоу од 107,5 долара по барелу, а америчка сирова нафта WTI (West Texas Intermediate) на око 96,5 долара по барелу.

Сукоб, који је  у деветој недељи, подигао је цене енергије и изазвао несташице на битним тржиштима.

Међународна агенција за енергију упозорава на невиђени шок у снабдевању и раст ризика од успоравања потражње.

(Танјуг)

Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп разговарао је са највишим саветницима за националну безбедност о новом иранском предлогу за решавање сукоба, који укључује отварање Ормуског мореуза и касније разматрање нуклеарног програма, саопштила је портпаролка Беле куће Керолајн Ливит.

Ливит је истакла да су основни захтеви председника Трампа остали непромењени, укључујући слободан проток нафте кроз Ормуз и да Иран преда обогаћени уранијум.

"Не бих рекла да се то разматра у смислу коначне одлуке, само је јутрос одржана дискусија и сигурна сам да ћете о томе чути директно од председника", рекла је Ливит.

(Reuters)

Русија је спремна да посредује у окончању сукоба у Ирану ако буду договорене прихватљиве опције, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

Нагласио је да Русија остаје посвећена стратешком, партнерском карактеру односа са Ираном.

Ирански министар спољних послова Абас Аракчи претходно састао се у Русији са председником Владимиром Путином и шефом руске дипломатије Сергејем Лавровом. 

(РИА, Танјуг)

Велика Британија не подржава америчку блокаду иранских лука, али се залаже за заједничке напоре да се обезбеди несметана пловидба кроз Ормуски мореуз, изјавио је британски министар за Европу и Северну Америку Стивен Даути.

Истакао је и да Британија подржава сарадњу са САД и другим партнерима у циљу поновног успостављања несметане пловидбе кроз тај стратешки важан поморски правац, оптужујући Иран да "остатак света држи као таоца".

Даути је нагласио да поморски саобраћај мора да буде безбедан и неометан, без додатних намета и безбедносних ризика, уз поштовање међународног права о слободи пловидбе.

"Дипломатија је од кључног значаја", рекао је Даути, наглашавајући да Ирану не сме бити дозвољено да блокира мореуз, напада суседне земље у Персијском заливу и цивилну инфраструктуру, нити да развија нуклеарно оружје.

(Танјуг)

Амерички државни секретар Марко Рубио је изјавио да понуда Ирана о поновном отварању Ормуског мореуза под стриктним условима није прихватљива за Сједињене Америчке Државе нити друге земље.

Рубио је указао да Иран има другачији поглед на овај стратешки пловни пут од већине остатка света.

"Под отварањем мореуза подразумевају да буде отворен за пловидбу, све док се пролазак кроз њега координира са Ираном и добија се њихова дозвола или ће вас дићи у ваздух и наплатити вам", навео је амерички званичник.

Према речима Рубија, то није отварање Ормуског мореуза који, иначе, представља међународне воде.

"Не могу да прикажу нормалним, нити им то можемо толерисати, систем према којем Иранци одлучују ко ће користити мореуз", навео је Рубио.

(Times of Israel)

Сједињене Америчке Државе и Израел су од почетка рата против Ирана 28. фебруара извели скоро 240 напада на медицинске установе, оштетивши најмање 50 болница, изјавио је ирански министар здравља Мохамед Реза Зафарганди.

Додао је да је оштећено и око 50 центара за хитне случајеве.

Према његовим речима, у тренуцима напада, у тим установама лечило се око 40.000 пацијената.

(Танјуг)

Ирански министар просвете Алиреза Каземи је саопштио да је 279 ученика и 67 наставника погинуло током рата који су крајем фебруара покренули Сједињене Америчке Државе и Израел против Ирана.

Каземи је додао да је у агресији, такође, рањено више од 200 ученика и наставника и указао и да је у нападима оштећено или уништено око 1.200 образовних и административних објеката, као и кампова за младе.

Према речима Каземија, у америчко-израелском бомбардовању 20 школа је "сравњено са земљом".

Министар је указао да је највише напада на образовне установе било у престоници Техерану и околини, централној провинцији Маркази, као и у јужној приобалној провинцији Хормозган.

(Танјуг)

Блокаде Ормуског мореуза представљају ризик за избијање глобалне прехрамбене кризе, изјавио је генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутерес.

Говорећи на седници Савета безбедности УН посвећеној ситуацији у Ормуском мореузу, Гутерес је рекао да "безбедан и несметан пролаз" комерцијалних бродова кроз тај пловни пут, где су САД и Иран увели своје блокаде, представља економски и хуманитарни императив.

"Догодио се тренутни економски шок и сви плаћају цену", рекао је Гутерес.

Упозорио је да се поремећаји комерцијалног бродарства виде у "празним складишрима хране, празним полицама и празним тањирима".

"Расте хуманитарни данак који се плаћа. Кашњења и растући трошкови успоравају испоруке које спасавају животе људима који не могу да чекају", истакао је генерални секретар УН-а.

Додао је да је више од 20.000 помораца остало насукано на мору због затварања мореуза и да је више од 2.000 бродова "у мрежи ризика".

"Апелујем на све стране, отворите мореуз, пустите бродове да пролазе без путарина", рекао је Гутерес.

(Sky news)

Израелски министар одбране Израел Кац упозорио је да ће пркос Хезболаха имати катастрофалне последице по Либан, након што је вођа те милитантне  либанске групе Наим Касем одбацио предложене директне преговоре између Израела и Либана.

"Касем се игра ватром, а ватра ће спалити Хезболах и цео Либан. Ако либанска влада настави да се скрива под окриљем терористичке организације Хезболах – ватра ће избити и прогутати кедрове Либана", рекао је Кац.

(Guardian)

Разговори руског председника Владимира Путина и шефа иранске дипломатије Абаса Аракчија били су плодоносни, изјавио је  руски министар спољних послова Сергеј Лавров након сусрета двојице званичника.

"Било је корисно", рекао је Лавров новинарима, одговарајући на питање како су разговори Путина и Аракчија протекли.

Руски лидер састао се са шефом иранске дипломатије који је допутовао у Санкт Петербург. 

(РИА, Танјуг)

Ирански министар спољних послова Абас Аракчи, током састанка са председником Владимиром Путином  у Русији, изјавио је да је Исламска република "стабилна и чврста".

Аракчи је рекао да је, због рата са Сједињеним Државама и Израелом, "свет схватио праву моћ Иран и да је постало јасно да је Исламска Република Иран стабилан, чврст и моћан систем".

Додао је да је Русија стала уз Иран и да ће две земље наставити своје стратешко партнерство.

Аракчи je, такође, навео да Техеран разматра захтев америчког председника Доналда Трампа за преговоре

Према његовим речима, Трамп је затражио преговоре јер САД нису постигле ниједан од својих циљева.

(Guardian, Reuters)

Према одлуци Министарства унутрашњих послова, Бахреин је одузео држављанство 69 особа и њиховим породицама због изражавања подршке иранским нападима.

Бахреин је био међу земљама Персијског залива које су биле мета напада Ирана као одговор на америчко-израелске ваздушне нападе на Иран који су почели 28. фебруара.

(Reuters)

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да не треба обнављати сукобе у Ирану ни под којим околностима.

Песков је рекао да би Москва поздравила наставак преговора између Сједињених Америчких Држава и Ирана и продужење прекида ватре, као и да је уверена да повратак непријатељствима у овом сукобу не би требало предузимати ни под којим околностима.

Истакао је да обнављање сукоба није у интересу Ирана, нити земаља Блиског истока, као ни у интересу глобалне економије. 

"Русија је спремна да пружи све посредничке услуге за решавање сукоба у Ирану које су прихватљиве за обе стране и успостављање гарантованог мира на Блиском истоку", рекао је Песков одговарајући на питања о томе како би Москва могла да помогне у будућим преговорима САД и Ирана. 

(РИА, Танјуг)

Луксузна јахта "Норд", повезана са руским милијардером Алексејем Мордашовом, који је под санкцијама, прошла је кроз Ормуски мореуз, показују подаци о поморском саобраћају.

Јахта, дуга 142 метра и вредна више од 500 милиона долара, испловила је из марине у Дубаију у петак око 14 часова по ГМТ-у, прешла мореуз у суботу ујутро и стигла у Мускат јуче ујутро, према подацима платформе MarineTraffic.

За сада се не зна како је овај луксузан брод добио дозволу да користи ту руту. 

(Reuters)

Израелске одбрамбене снаге (ИДФ) саопштиле су да су покренуле талас ваздушних напада на инфраструктуру либанске милитантне групе Хезболах у долини Бека и неколико области јужног Либана.

Напади су уследили након поновљених напада Хезболаха на трупе ИДФ-а и Израел током примирја, укључујући и напад дроном, у којем је било жртава.

Израелске снаге нису нападале подручје долине Бека на истоку Либана у претходне око три седмице. 

(Times of Israel)

Председник Русије Владимир Путин разговарао је у Санкт Петербургу са министром спољних послова Ирана Абасом Аракчијем о ситуацији на Блиском истоку, поручивши да ће Москва чинити све у интересу Ирана и других земаља региона како би мир био успостављен што пре.

Путин је истакао да Русија намера да настави стратешке односе са Ираном, истичући да се ирански народ "храбро и херојски бори за свој суверенитет" и изражавајући наду да ће та земља успети да превазиђе период искушења и да ће мир ускоро бити успостављен.

Аракчи је захвалио Русији и Путину на подршци Техерану, оценивши односе две земље као веома добре и нагласивши да ће они наставити да јачају.

У разговорима су, са руске стране, учествовали и министар спољних послова Сергеј Лавров, помоћник председника Јуриј Ушаков и начелник Главне обавештајне управе Генералштаба Игор Костјуков.

У саставу иранске делегације су били и заменик министра спољних послова Казем Гариб-Абади и амбасадор у Москви Казем Џалали. 

(Reuters)

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен изјавила је да је прерано за укидање санкција Ирану.

"Сматрамо да би укидање санкција било преурањено", рекла је Фон дер Лајенова, додајући да су санкције уведене због репресије коју Иран спроводи над сопственим становништвом.

Напоменула је да прво мора да се уочи суштинска промена у Ирану како би дошло до укидања санкција.

Европска унија је увела санкције Ирану због нуклеарног програма, развоја балистичких ракета и кршења људских права. 

Мере обухватају ограничења у трговини, финансијском сектору, енергетици и замрзавање имовине појединаца и институција повезаних са иранским властима.

(Reuters)

Вођа либанске милитантне групе Хезболах Наим Касем одбацио је планиране директне преговоре Либана са Израелом, оцењујући их као "тежак грех" који би дестабилизовао земљу.

"Категорично одбацујемо директне преговоре са Израелом, а они који су на власти треба да знају да њихови потези неће да донесу корист ни Либану ни њима самима", навео је Касем у саопштењу, позивајући власти да "одустану од тешког греха који уводи Либан у спиралу нестабилности".

Истакао је да директни преговори и њихови исходи за Хезболах не постоје, нити га дотичу, додајући да ће либанска група "наставити одбрамбени отпор у име Либана и његовог народа". 

"Хезболах ће наставити да пружа отпор и одговара на израелску агресију. Нећемо да се одрекнемо оружја, а одбрана и ситуација на терену показали су нашу спремност за сукоб", рекао је Касем.

Оценио је и да су власти у Либану "пожуриле да направе непотребан и бесплатан уступак".

"Власти морају да обуставе директне преговоре и да се окрену индиректним преговорима", поручио је Касем. 

(Times of Israel)

Председник Либана Жозеф Аун изјавио је да је прекид ватре неопходан први корак за све будуће преговоре са Израелом и да је то званичан став Бејрута. 

"Од самог почетка смо обавестили америчку страну, која предузима напоре и чији се ангажман цени, да је прекид ватре неопходан први корак за све наредне преговоре са Израелом", навео је Аун и додао да је то јасно истакнуто и у саопштењу америчког Стејт департмента.

Аун је цитирао америчко саопштење у коме се наводи да Израел "неће да спроводи било какве офанзивне војне операције против либанских циљева, укључујући цивилне, војне и друге државне циљеве на територији Либана, ни на копну, ни са мора, ни из ваздуха".

Указао је да је то званичан став Либана и додао да свако тело унутар земље које износи супротне ставове "нема било какво овлашћење" што се, наводи Ал Џазира, тумачи као критика упућена Хезболаху, који је одбацио директне преговоре са Израелом.

"Оно што радимо није издаја, издаја је када се земља уводи у рат ради страних интереса", рекао је Аун, оптужујући Хезболах да делује као посредник Ирана.

(Танјуг)

Немачки канцелар Фридрих Мерц изјавио је да не види какву стратегију имају Сједињене Америчке Државе како би изашле из рата са Ираном.

Мерц је оценио да је целу америчку нацију понизило иранско руководство, а посебно Иранска револуционарна гарда, пренео је Ројтерс.

Обраћајући се студентима у Марсбергу, Мерц је навео да Иранци "очигледно преговарају веома вешто", као и да су "очигледно јачи него што се мислило".

Мерц је позвао на хитно окончање сукоба Ирана са САД због, како је навео, његовог директног утицаја на немачку економију.

(Танјуг, Reuters)

Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху сазвао је за састанак о безбедности пошто је либанска милитантна група Хезболах наводно прекршила примирје, што је и разлог зашто је његово сведочење на кривичном поступку пред судом отказано.

Тајмс ов Израел преноси да су у току консултације Нетанјахуа са припадницима снага безбедности о поновљеним нападима Хезболаха на израелске трупе и територију те земље, усред примирја.

(Танјуг, Times of Israel)

Европски индекси су углавном у благом порасту, а нафта Брент је поскупела на скоро 108 долара по барелу након новог застоја у мировним преговорима Сједињених Америчких Држава и Ирана.

Према подацима са берзи у 9.30, цена сирове нафте је порасла за 2,23 одсто на 96,486 долара, а нафте брент за 2,49 одсто на 107,942 долара.

Европски фјучерси гаса за мај су се на отварању амстердамске берзе ТТФ продавали по цени од 44,745 евра за мегават-сат.

(Танјуг)

Сведочење израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа на његовом суђењу по оптужбама за корупцију данас је поново отказано, на захтев његовог адвоката.

Нетанјаху је данас требало да сведочи на суду, након паузе од два месеца због рата у Ирану, али је његово сведочење у последњи час отказано, преноси Тајмс ов Израел. Адвокат Нетанјахуа је затражио одлагање његовог сведочења из разлога безбедности.

Сведочење Нетанјахуа, коме се суди у дуготрајном поступку за корупцију, превару, злоупотребу положаја и примање мита, последњи пут је било одложено 12. априла, када је његов адвокат такође затражио одлагање због безбедносне ситуације у региону.

Процес против њега траје од 2019. године, а Нетанјаху је први актуелни премијер у историји Израела против кога је подигнута оптужница.

Долазак у Израел, укључујући и Јерусалим, и даље је отежан, иако је аеродром "Бен Гурион" поново отворен 8. априла и тренутно углавном опслужује летове израелских, као и појединих грчких и кипарских компанија, док се препоруке Европске уније о опрезу у ваздушном саобраћају примењују до 1. маја.

У самом Јерусалиму последњих дана готово да није било сирена за ваздушну опасност, али се оне и даље редовно оглашавају на северу земље, где су сукоби настављени упркос примирју постигнутом у Вашингтону.

Након ублажавања мера, у већим градовима поново су дозвољена окупљања и отворене су школе и верски објекти, али је број страних посетилаца и даље знатно мањи. Ограничења, међутим, остају на појединим подручјима, па је на северу Израела поново уведена забрана окупљања за више од 1.500 људи у појединим заједницама.

Иако економија показује отпорност и јачање шекела, незадовољство због нерешених питања са Хамасом и Хезболахом утиче на политичку сцену пред изборе за Кнесет, најављене најкасније до октобра.

Премијерка Јапана Санае Такаичи данас је изразила неслагање са позивом јапанској јавности да ограничи потрошњу енергије усред неизвесности у снабдевању због рата на Блиском истоку, рекавши да економска активност не би требало да се зауставља.

"Не верујем да економска или друштвена активност треба да се заустави у овом тренутку", рекла је Такаичи као одговор на питање опозиционог посланика о потреби спровођења хитних економских мера, преноси Кјодо.

Премијерка је додала да њена влада ради на обезбеђивању снабдевања нафтом из алтернативних извора. Такаичи је рекла да за сада не види потребу за ребалансом буџета, након што је парламент раније у априлу усвојио рекордни буџет за фискалну 2026. годину од 122,31 билион јена (768 милијарди долара), при чему влада може да користи резервна средства буџета ако је потребно да одговори на ситуацију на Блиском истоку.

Премијерка је додала да неизвесност око Блиског истока значи да ће влада "бити флексибилна у предузимању неопходних мера као одговор на околности".

Кјодо подсећа да су њени коментари у парламенту уследили су у тренутку када је ефективно затварање Ормуског мореуза у америчко-израелском рату против Ирана, који је почео 28. фебруара, навело друге азијске земље сиромашне ресурсима да позову на смањење потрошње горива.

(Танјуг, Кјодо)

Израелски војни авиони извели су јутрос напад на град Кфар у округу Бинт Џбејл на југу Либана, чиме је одсечен пут до тог места, преноси либанска Национална новинска агенција.

Напад се догодио упркос договореном примирју које је ступило на снагу 17. априла, а које је у четвртак амерички председник Доналд Трамп продужио за три недеље.

Уочи јутрошњег удара, најмање 14 људи, међу којима жене и деца, убијено је, а 37 је рањено у израелским нападима на југ Либана, односно на подручја северно од "безбедносне зоне" коју је прогласио Израел.

Либанско Министарство здравља је саопштило да су међу убијенима двоје деце и две жене, а да су међу повређенима три жене, јавља Ал Џазира.

Израелска војска покренула је талас ваздушних удара и артиљеријског гранатирања, након што је у нападу дрона Хезболаха претходно убијен један израелски војник, а рањено шест.

У међувремену, Центар за хитне здравствене операције Министарства јавног здравља Либана издао је саопштење у којем је објављено да укупан број жртава агресије од 2. марта до 26. априла износи 2.509 погинулих и 7.755 рањених.

(Tанјуг)

Најмање 14 људи, међу којима жене и деца, убијено је, а 37 је рањено у израелским нападима на југ Либана, односно на подручја северно од "безбедносне зоне" коју је прогласио Израел.

Либанско Министарство здравља је саопштило да су међу убијенима двоје деце и две жене, а да су међу повређенима три жене, јавља Ал Џазира.

Израелска војска покренула је вечерас талас ваздушних удара и артиљеријског гранатирања, након што је у нападу дрона Хезболаха раније данас убијен један, а рањено шест израелских војника.

Према условима примирја, које је ступило на снагу 17. априла, а које је у четвртак амерички председник Доналд Трамп продужио за три недеље, Израел задржава право да одговори на "планиране, непосредне или текуће нападе".

(Танјуг)