Руски и ирански ракетни удари "одјекују" и на Тајвану, шта "орешник" мења на Далеком истоку

Напад Ирана на Израел и руски удар на Дњепропетровск хиперсоничним пројектилом "орешник" имају реперкусије на војно-политичку ситуацију на Далеком истоку, нарочито на концепт одбране кинеске провинције Тајван, чија влада прижељкује независност од Пекинга, сматрају аналитичари у том региону.

На Тајвану већ годинама букте расправе о томе који би приступ одбрани био најприкладнији с обзиром на однос снага и економске могућности Тајвана.

Учестале су критике да би то острво уместо трошења великих износа новца на набавку тенкова и изградњу скупих подморница, требало да приоритет да куповини и развоју јефтиних дронова и ракетног и противракетног наоружања.

Ово стога што би управо ракетни напади вероватно били ти који би му нанели најтеже ударце дубоко унутар територије и што би стратези у Пекингу лако могли да се определе за његово опкољавање и исцрпљивање са дистанце, а не инвазију, која би била логистички кошмар јер би подразумевала пребацивање више стотина хиљада војника и вероватно скупо коштала у животима.

У склопу тог аргумента, поједини амерички политичари и представници тинк тенкова које финансира војна индустрија препоручују продају, а у последње време и поклањање Тајвану израелско-америчког противракетног система "Гвоздена купола", као вишеслојног и добро интегрисаног механизма за противракетну одбрану.

И док други одлучно одбијају ту идеју, тврдећи да је домет "Гвоздене куполе" од 70 километара недовољан за потребе Тајвана и истичући да добро функционише против ненавођених пројектила испаљених из вишецевних бацача, али не против брзих балистичких и нарочито хиперсоничних ракета, сада се чак говори о томе да ни њено интегрисање са другим ПВО системима не би заиста помогло Тајвану да избегне трагедију.

Наиме, чак и да у случају оружаног сукоба са матицом Кином добије директну и конкретну војну помоћ САД и Јапана, недавни примери из Израела и Украјине указују да ће Тајван претрпети страховито разарање од којег га неће спасити ни успостављање сопственог интегрисаног ракетног штита налик оном који поседује Израел, тврде кинески аналитичари.

Лоша прогноза за Тајван

Више је разлога за то. Најпре стога што Народна Република Кина поседује богат, разноврстан спектар дронова, балистичких и хиперсоничких ракета, које су незаустављиве.

Даље, раздаљина с које би биле лансиране је вишеструко мања од оне са које је Иран гађао Израел, па и од удаљености коју је превалио "орешник" пре него што су се његове бојеве главе зариле у фабрику Јужмаш.

Мала раздаљина, наравно, оставља мало времена за реакцију. Тајван, наиме, лежи на само око 160 километара од обале матице Кине, док је Израел удаљен око 1.700 километара од Ирана, што му је дало 12 до 15 минута за детектовање, праћење и обарање иранских пројектила.

Штавише, Израел је том приликом имао помоћ америчких, британских, француских и јорданских извиђачких, противракетних и ваздухопловних снага, које су се највећим делом буквално налазиле између њега и Ирана.

С друге стране, Тајван би помоћ у обарању надолазећих пројектила могао од других држава евентуално да добије са мора (од америчких и јапанских разарача) далеко од кинеске обале, или са филипинских и јапанских острва која се налазе у висини Тајвана или стотинак километара иза њега у односу на матицу Кину.

Ако се успешни напад Ирана на израелске војне базе у октобру може узети као једна врста репера за оно што би могао да доживи Тајван, кажу војни аналитичари у источној Азији, осим краће раздаљине и релативно неповољнијег положаја противракетних ефектива, по власти у Тајпеју злокобно звучи и чињеница да Пекинг поседује арсенал балистичких и хиперсоничних ракета које су технолошки (углавном) напредније од оних у наоружању иранске војске.

Када су бројке у питању, њих око 2.400. Од тога бар око 1.200 су балистички пројектили краћег домета "ДФ-11", "ДФ-12" и "ДФ-15", који су довољни за удар по Тајвану.

Штавише, сматра се чак и да поједини (модуларни) кинески вишецевни бацачи ракета могу да досегну Тајван.

Још један по Тајван неповољан фактор је висока цена противракетне одбране, односно, чињеница да системи и пројектили за пресретање и обарање балистичких ракета коштају много више од објеката које лове, као и да се за обарање сваке противничког пројектила мора утрошити више сопствених.

Сматра се да је Израел за одбрану од иранског напада у октобру потрошио оружје укупне вредности од чак око 550 милиона долара.

Огромна разлика у економској моћи и производном капацитету Кине и Тајвана, дакле, такође наговештава да би овај други могао да буде релативно брзо исцрпљен и постане немоћан у односу на ударе ракетним наоружањем.

Ласерски топови, оружје (блиске) будућности

Тај рачун би, међутим, у будућности могло да промени увођење противавионских и противракетних ласера у наоружање.

Тајван је ове године, јављају тамошњи медији, у великој мери захваљујући америчкој помоћи, завршио тестирање сопственог ласерског топа намењеног обарању дронова, који ће ускоро бити монтиран на оклопна возила домаће производње "ЦМ-32" и испробан у реалним, теренским условима.

То би требало да драстично појефтини борбу против дронова који се користе за засипање и збуњивање система противваздушне одбране (Америчка војска већ је почела да уводи у наоружање ласерске топове снаге 50кЊ на борбеним возилима пешадије "страјкер", чији један пуцањ кошта свега три и по долара).

Тајван тренутно располаже противавионским и противракетним системима америчке и домаће производње: "ПАЦ-2", односно, "Тјен гонг" ("Небески лук"), с ракетама домета од 150, односно, 200 км. Они би требало да буду главни носиоци одбране од евентуалних ракетних удара из матице Кине.

Развио је и сопствене балистичке ракете домета око 1.400 километара као средство активне одбране којим би могао да нападне и неутралише кинеске ракетне базе и тако умањи терет по свој ПВО.

Све то, међутим, из горе наведених разлога може бити недовољно да у случају евентуалног рата са матицом Тајван избегне озбиљно сакаћење војног потенцијала и важне инфраструктуре.