недеља, 10.11.2024, 09:13 -> 16:36
Трговинска романса између Вијетнама и САД – може ли Трамп да стави тачку на везу
Вијетнам је у 2023. години остварио суфицит од 104 милијарде долара у трговини са САД, због чега се економисти и политиколози у тој земљи прибојавају да ће нова влада председника Доналда Трампа робу из њихове земље подвргнути царинама и тако осетно успорити економски развој њихове земље. Размена између комунистичког Вијетнама и САД последњих година вртоглаво расте.
Вијетнам, држава са преко 100 милиона становника од којих је чак 70 одсто млађе од 40 година, захваљујући обиљу вредне и релативно јефтине радне снаге и као алтернатива производњи у Кини, привлачи велике количине страног капитала, нарочито оног предузећа из америчког војно-политичког блока.
У најмногољуднијој земљи света последњих година су порасле плате и сада, такође, постоји велики ризик да страни инвеститори због притиска владе у Вашингтону смање зависност од кинеског тржишта и ланаца снабдевања изгубе посао услед санкција САД и њених савезника и високих тарифа.
Вијетнам је сада највећи амерички трговински партнер у југоисточној Азији и осми укупно. Обим њихове међусобне размене скочио је са 450 милиона долара у 1995. години када су поново успоставили дипломатске односе на 139 милијарди у 2022.
У Ханоју, међутим, сада брину да би по ступању Доналда Трампа на дужност тој трговинској романси могао да дође изненадан крај. Ово стога што је током предизборне кампање најављивао увођење нових царина у односу на азијске економије и што је крајем свог првог мандата почео да против Вијетнама примењује казнене пенале под изговором да он тргује на нефер начин.
Зближавање Ханоја и Вашингтона
Мада Вијетнам у развоју односа са Вашингтоном донекле спутава дуга, црна цена бруталне америчке агресије из шездесетих и седамдесетих година прошлог века, та комунистичка земља, као противтежу растућој економској и војној моћи Кине, последњих петнаестака година све одлучније и интензивније ради и на продубљивању економске сарадње са САД, а у извесној мери и на успостављању војних веза с њима.
Вијетнам и САД су 2023. у Ханоју склопили споразумом о Свеобухватној стратешкој сарадњи, што се тумачи као највиши могући степен билатералних односа.
Ове године вијетнамски председник и партијски вођа То Лам и амерички лидер Џо Бајден срели су се два пута: у јуну у Ханоју и септембру у Вашингтону.
Вијетнамско државно нафтно предузеће "Петро-Вијетнам" откупило је нове технологије у вези са експлоатацијом и транспортом нафте и природног гаса од америчких компанија, док је авио-превозник "Вијетџет" потписао велики уговор за одржавање летелица са америчким "Ханивел ероспејсом" вредан милијарду долара.
Ваља поменути да је та авио-компанија пре неколико година од "Боинга" наручила чак 200 летелица, укупне вредности фантастичних 25 милијарди долара, мада њихова испорука значајно касни, јер је реч о (проблематичном) моделу "737 маџ" – у септембру је озваничена испорука тек првих 12.
Вијетнамци очекују америчка улагања у производњу полупроводника у њиховој земљи, те желе да привуку "Епл" и интернет гиганте "Гугл" и "Мету".
Осим већ поменутих набавки наоружања, Вијетнам је у склопу војне сарадње са Вашингтоном од 2018. наовамо чак три пута угостио америчке носаче авионе, последњи пут у јуну 2023, када је дивовски предводник 7. флоте "Роналд Реган", чија посада броји више од 5.000 људи, скупа са другим елементима своје борбене групе пристао у војној луци у Данангу.
Снажни али сложени односи са Кином
То зближавање са САД, осим економских интереса, диктирају и безбедносни – чињеница да Вијетнам има врло сложене односе са Кином.
Национална свест вијетнамског народа у доброј мери је формирана у опозицији хиљадугодишњој владавини кинеских династија над њим, али је у он прошлости истовремено био и усвојио многе елементе кинеске културе и друштвенополитичког уређења, од писма, конфучијанске мисли, вредности и обичаја, таоизма и др.
Вијетнам и Кина се споре око територијалних вода у Јужном кинеском мору, Спратли и Парацелских острва, а седамдесетих година сукобљавали су се око утицаја у Камбоџи, те су 1979. године с тим у вези водили и кратак али жесток погранични рат. Када је 2014. године дошло до сукоба обалских стража две државе око права на експлоатацију нафте недалеко од вијетнамске обале, у тој земљи је дошло до насилних протеста и напада на кинеске раднике (РТС :: Свет :: Војнодипломатски клинч Кине и Вијетнама).
Ипак, комунистичке партије две земље имају дугогодишње и блиске везе, Вијетнам је у својој антиколонијалној, ослободилачкој борби примао кинеску помоћ, док економска размена између две земље последњих деценија цвета. Штавише, Пекинг и Ханој своје односе су подигли на ниво који кинеска влада сматра вишим од стратешког партнерства, на степен у којем се обе земље декларишу да ће заједнички делити будућност.
Отуд, јасно је да влада у Ханоју жели уравнотежене односе са суперсилама Кином и САД и да се неће сврстати у амерички блок у Азији, у којем су државе попут Јапана, Јужне Кореје и Филипина. А, када се узме у обзир да је у 2023. Ханој једини на свету био домаћин и кинеском и америчком, али и руском председнику, те да деценијама традиционално има одличне односе са СССР и Русијом, може се закључити да он и уопште прижељкује самосталност, несврстаност и продуктивне односе са свим водећим светским актерима.
Трамп страшни
Ханој, дакле, жели плодне економске односе и са Кином и САД и, чини се, настоји да лавира између та два највећа спољнотрговинска партнера. Ту се сада, међутим, као непозната величина јавља нови–стари председник Доналд Трамп.
Наиме, на почетку његовог првог мандата чинило се да Трампова администрација намерава да се коректно односи према Вијетнаму – релативно брзо по његовом ступању на дужност, у мају, Вашингтон је посетио тадашњи шеф партије Нгујен Фу Тронг, а и Трамп је, додуше накратко, узвратио посету Ханоју 2017. године.
Он је на тај начин наставио рад својих председника Џорџа Буша млађег и Барака Обаме на одвајању Вијетнама из кинеске политичко-економске сфере и на слабљењу руског утицаја који се након краја Хладног рата углавном сводио на испоруке наоружања Ханоју.
За време Трампове владе реализоване су прве испоруке америчког оружја Вијетнаму – та комунистичка земља од свог некадашњег суровог непријатеља пазарила беспилотне летелице потребне за надзор морских пространстава. На то ју је подстакла криза из 2014. у којој је кинеска нафтна платфрома праћена бродовима обалске страже пришла вијетнамској обали, у воде које Ханој сматра својом ексклузивном економском зоном, не би ли покушала истраживање и пробну експлоатацију нафте.
Трамп је у Ханоју боравио два пута: најпре 2017. након учешћа на самиту Организације за економску сарадњу у Азији (АПЕЦ) у граду Данангу. Потом је, што је посебно важно, вијетнамској престоници практично указао почаст изабравши је 2019. за поприште једног од својих, тада се веровало, историјских сучељавања са севернокорејским лидером Ким Џонг Уном.
Међутим, Трамп је већ те године "променио плочу", оптуживши Вијетнам за највећу злоупотребу повластица у трговини са Вашингтоном, због тога што је та земља са Индокинеског полуострва починила грех сличан оном Кини, Мексику и другима: остварила крупан суфицит у размени са САД, у висини од 55 милијарди долара. Његова влада почела је и да санкционише Ханој под изговором да је он вршио свесну манипулацију валутом, односно да је намерно обарао донг како би не би дозволио поскупљење вијетнамских производа у иностранству. (С тим у вези треба рећи да Вијетнам, упркос својим захтевима и растућој робној размени, и даље у САД нема статус "тржишне економије".)
И ту је суштина проблема – сада је тај суфицит готово дупло већи (у 2023. години је износио 104 милијарде), што ће, страхују Вијетнамци, привући Трампову пажњу и подстаћи га да уведе високе царине на робу из њихове земље. Поготово што се сада на њеном тлу у значајнијем броју налазе не само постројења америчких војнополитичких савезника Републике Кореје, Јапана и Тајвана, већ и матице Кине, што значи да добар део вијетнамског извоза у САД заправо чини роба која силази с производних линија кинеских фабрика.
Злослутно звучи прогноза америчке афенције за процену кредитног рејтинга "Финч" да би БДП Вијетнама могао да се смањи за читав проценат до 2028. године уколико би Трампова влада увела тарифе између 10 и 20 посто на сву робу пореклом из Вијетнама (како је он најављивао током предизобрне кампање).
Кроз бизнис до Трампове наклоности
Бивша Француска колонија, данас земља са 100 милиона становника, међутим, има један необичан ас у рукаву.
Реч је о гаргантуанској инвестицији „Трамп организације" од милијарду и по америчких долара у изградњу голф терена и хотела у малој провинцији Хунг Јен, недалеко од престонице Ханоја, која је објављена прошлог месеца.
Потписивању меморандума о разумевању са локалним властима и грађевинском фирмом присуствовао је сам Доналд Трамп у друштву сина Ерика (шефа поменуте породичне компаније), а посао је тим важнији што је наведена провинција завичај новог лидера Комунистичке партије Вијетнама То Лама.
Сада када је поново изабран, међутим, Трамп и његова породица могли би да због конфликта интереса привремено или трајно одустану од великог посла. С друге стране, врло је вероватно, па и извесно је да ће увођење царина у сврху смањења спољнотрговинског дефицита и охрабривања страних компанија да дођу САД и ту подигну фабрике, бити важан део његове економске политике.
Зато, у овом тренутку, знак питања стоји над будућношћу економске размене две земље.