понедељак, 23.05.2016, 11:08 -> 15:48
Зближавање Вијетнама и САД усмерено против Кине?
Председник САД Барак Обама током званичне посете Ханоју објавио укидање ембарга на извоз америчког оружја Вијетнаму, што би могло да доведе до продубљивања војне сарадње између две земље, које кроз ту посету настављају и све динамичније политичко и економско зближавање. Отопљавање односа између Вашингтона и Ханоја пре свега је мотивисано заједничким политичким интересом који лежи у супротстављању расту кинеске моћи у региону југоисточне Азије.
Председник САД Барак Обама, који се налази у тродневној званичној посети Вијетнаму, објавио је у обраћању медијима, у престоници Ханоју, да ће његова земља укинути забрану на извоз војне опреме Вијетнаму која је била на снази пуних 50 година, што би тој земљи од преко 90 милиона становника у југоисточној Азији требало да омогући да се опреми модерним америчким оружјем ако то жели.
Обама је и изјавио да су две земље уједињене у свом гледању на регионални ред у Јужном кинеском мору, када су у питању слободна пловидба и трговина, што, као и само подизање ембарга на извоз америчког оружја Ханоју, представља поруку Пекингу о томе да су Вијетнам и САД спремни да превазиђу дугогодишњи историјски анимозитет како би се заједнички супротставили пројекцији кинеске моћи на Јужно кинеско море.
Председник Обама и његов домаћин, вијетнамски председник Тран Даи Кванг, потписали су низ споразума у области трговине, научне и образовне сарадње.
Економски уговори потписани током Обаминог боравка у Ханоју вредни су 16 милијарди долара, од чега највећи део, чак 11 милијарди, отпада на поруџбину 100 авиона типа "737" америчког произвођача "Боинг", које ће у наредних неколико година у употребу увести домаћи лоу кост превозник "Вијет-џет". Велике послове обезбедиле су и америчке компаније "Прат и Витни" и "Џенерал електрик".
Обим трговине између некада заклетих непријатеља порасла је више од 100 пута у последње две деценије, изјавио је председник Обама.
Амерички лидер рекао је и да ће две земље наставити преговоре о укључивању Вијетнама у Транспацифичко партнерство (ТПП), уговор о слободној трговини између земаља на ободу Тихог океана који за циљ има унапређење трговине и подстицање економског раста кроз драстично смањивање тарифа и квота на увоз.
Тај мултилатерални споразум практично ће ојачати амерички економски и политички утицај у региону Азија–Пацифик, јер у њега, упркос свом географском положају, нису укључене Кина и Русија, па су САД убедљиво најмоћнија економија потписница тог споразума.
Поред наведеног, преговарачки тимови са два председника на челу постигли су и договор о отварању америчког универзитета у Вијетнаму, упућивању америчких волонтера који ће вијетнамско становништво подучавати енглеском језику и о даљим визним олакшицама за америчке држављане.
Договорен је и наставак сарадње у трагању за несталима током рата у Вијетнаму, као и уклањању неексплодираних убојних средстава и отровних супстанци диоксина који изазивају генетске поремећаје плода, а који потичу од употребе дефолијанта "агента оранж", који је америчко ваздухопловство бацало током рата како би оголило џунгле и истерало на чистац вијетнамске борце.
Зближавање САД и Вијетнама у протеклих десетак година
Отвореније политичко и економско зближавање САД и Вијетнама почело је за мандата Џорџа Буша млађег, када је америчка администрација први пут Вијетнамцима понудила да размотре могућност стационирања америчких трупа у вијетнамској поморској бази Дананг.
Председник Буш је посетио Ханој крајем 2006, док су у 2007. и 2013. години вијетнамски председници посетили Вашингтон. Током те друге посете, тадашњи вијетнамски председник Труонг Тан Санг је позвао Обаму да пре истека свог мандата узврати посету Ханоју.
Амерички бојни бродови, као и војна пловила америчког савезника Јапана, однедавно на својим патролама кроз Јужно кинеско море, пристају у вијетнамске поморској базе. Расте и размена на нивоу грађанства, па је прошле године Вијетнам посетило пола милиона америчких туриста, док је на студије у САД отишло 19.000 младих Вијетнамаца.
Политичко, економско и културно зближавање две земље мотивисано је економским и војним јачањем Кине последњих деценија. Од доласка председника Обаме на кормило државе, САД настоје да пребаце тежиште својих дипломатских, обавештајних, војних и пословних напора на Азијско-пацифички регион, сада већ ново економско срце планете, не би ли задржале сопствени и сузбиле раст кинеског политичког, економског и војног утицаја у том региону.
Истовремено, кинеско руководство настоји да спроведе стратегију динамичнијег изласка на море, која подразумева јачање морнаричких и ваздухопловних снага, успостављање сопствених зона за идентификацију летелица које делом обухватају и међународне ваздушне коридоре, снажније истицање кинеских захтева у територијалним споровима са другим државама и потискивање америчких војних ефектива од сопствених обала дубље у Пацифик.
Настојање Кине да постигне те циљеве, у Јужном кинеском мору је нашло израз у покушају да се оствари контрола над огромним морским пространством и ресурсима конструисањем вештачких острва са пристаништима и авионским пистама и постављањем нафтних платформи у спорним водама. То, међутим, економски мање развијене и војно слабије земље југоисточне Азије као што су Вијетнам и Филипини гура у загрљај Сједињених Америчких Држава.
Лоши односи Кине и Вијетнама
НР Кина полаже право на преко 70 одсто површине Јужног кинеског мора, за које се верује да је богато нафтом и гасом и кроз које сваке године прође роба вредна око пет билиона долара (5.000 милијарди долара), укључујући ту и воде које се налазе на само око 250 километара од обале Вијетнама.
Вијетнам и Кина споре се око суверенитета над Параселских и делом Спратли острва која се налазе у том мору, што има утицаја и на економску сарадњу две земље, па су највећи страни инвеститори у Вијетнаму Јужна Кореја и Јапан, а не Кина.
Вијетнам је управо раније овог месеца, јавили су јапански медији, током разговора премијера Нгујен Хсуан Пука и јапанског министра иностраних послова Фумија Кишиде у Ханоју изразио интерес за куповину квалитетних јапанских патролних бродова за потребе своје обалске страже.
Тај потез сматра се покушајем да се унапреде капацитети слабо опремљене вијетнамске морнарице која је имала великих проблема да се средином 2014. године супротстави постављању кинеске нафтне платформе, коју је у воде у близини Параселских острва које Вијетнам сматра својим, у пратњи већег броја моћнијих патролних чамаца дотерала кинеска државна компанија за експлоатацију нафтних ресурса.
Аналитичари у Азији сматрају да би сада Вијетнам могао да посегне за куповином америчких извиђачких авиона и беспилотних летелица како би остварио бољи надзор над морем и у будућности се ефикасније супротставио сличним изазовима.
Вијетнамци, упркос томе што су током много векова претрпели велики културни и цивилизацијски утицај од стране Кине и упркос томе што неколико последњих деценија имају идеолошких сличности с њом, традиционално доживљавају најмногољуднију земљу света као свог огорченог непријатеља, под чијим окупационим јармом су, у више наврата, морали да проведу укупно хиљаду година.
Ни у новијој историји, у целини гледано, односи Вијетнама и Кине нису били добри, упркос привременом савезништву током отпора вијетнамских родољуба западним силама Француској и САД.
Наиме, Вијетнам и Кина у не тако далекој прошлости сукобљавали су се и око политичког утицаја у Камбоџи, где је Кина подржавала маоистичком идеологијом задојени режим Кмер Ружа, који је вербално и оружано провоцирао Вијетнам, па су услед тога, Кина и Вијетнам 1979. године повели и кратки погранични рат.
Територијални спорови, ширење кинеских инсталација у спорним водама, војно трвење у не тако давној прошлости и историјско неповерење које Вијетнамци осећају према Кини разлози су за то зашто ова држава, која је у рату против америчких окупатора изгубила преко милион људи, сада тражи начин да се одупре растућој кинеској моћи кроз економско, па чини се и војно зближавање с Вашингтоном. Зато се не треба чудити ако се у саставу вијетнамске армије, поред опреме руског порекла, ускоро нађу америчко и јапанско оружје.