Епилог европских избора – снажан политички потрес у Француској, тешка времена за Шолца и успех деснице

Највећи потрес у једној од кључних земаља Европске уније на изборима за Европски Парламент. Владајућа странка француског председника Емануела Макрона, Препород, пала је на око 15 одсто.

Крајње десна странка Национално окупљање Марин Ле Пен добила је двоструко више.

Само сат након објављивања резултата, зато се хитно али са неочекиваном одлуком огласио француски председник.

"Не могу да се претварам да се ништа није догодило. На изборима за ЕП научена је главна лекција, да партије које бране Европу нису оствариле добре резултате. Чуо сам вашу поруку и на њу ћу одговорити. Распуштам Народну скупштину и ускоро ћу потписати указ о расписивању нових парламентарних избора, први круг биће 30. јуна, други 7. јула", изјавио је Макрон.

Оцене су да ће то бити најважнији парламентарни избори за Француску и Французе у историји Пете републике.

Припреме су почеле, многи сматрају да је то ризичан потез за Макронову политичку будућност, три године пре краја мандата и месец пре Олимпијских игара у Паризу.

Ле Пенова спремна 

Ипак, Макрон циља на победу, нада се да ће мотивисати бираче који нису изашли на европске изборе. Ова победа несумњиво ће бити ветар у леђа за крајњу десницу, која је годинама била на маргинама.

"Спремни смо да преузмемо власт ако нам Французи дају поверење на предстојећим изборима. Спремни смо да искористимо моћ, окончамо масовну миграцију, да нам Французи буду приоритет, дамо предност куповној моћи. Спремни смо да Француска поново живи“, изјавила је Марин Ле Пен.

Приближно исти резултат као и пре пет година, 186 манадата остварио је савез десног центра – Европска народна партија, с главном кандидаткињом Урсулом фон дер Лајен. Уверена је да ће добити други мандат на месту председнице Европске комисије.

"Потребна нам је стабилност у овим турбулентним временима . Потребна нам је одговорност и континуитет. Увек сам говорила да желим да изградим широку већину за јаку Европу. Показала сам у свом првом мандату шта снажна Европа може да постигне. Мој циљ је да наставим овим путем. Са онима који су за Европљане, Украјину и владавину закона", рекла је Фон дер Лајенова.

Скретање Немачке удесно

Земља из које долази Фор Ден Лајен, Немачка, скренула је удесно.

Алтернатива за Немачку, друга је прошла кроз циљ, иза демохришћана, а испред владајућих социјалдемократа који имају најлошији изборни разултат од Другог светског рата. Пали су и Зелени.

Немачки канцелар искључује ванредне изборе, редовни су на јесен 2025.

"Ово је за нас историјски резултат. Друга смо најјача странка у држави и најјачи на истоку земље. Испред свих коалиционих партија у овој 'семафорској' влади. Испред црвених – социјалдемократа, жутих либерала и зелених", истиче Тино Крупала, лидер Алтернативе за Немачку.

У Белгији победа фламанских националиста, који промовишу антимигрантску политику и пораз либералне странке. Зато је Алексанадер Де Кро, од данас премијер у оставци. Италија је остала чврсто у рукама десничарске премијерке Мелони и њене странке Браћа Италије.

"Ово је изузетно важан догађај за мене, за све нас, јер су нам Италијани поручили да идемо напред и наставимо где смо стали. Поносна сам и на резултате Форца Италије и Лиге. Овако нешто се у прошлости није догодило. На нама је велика одговорност", поручује премијерка Италије Ђорђа Мелони.

Без изненеађења у Мађарској

Изборни успех десничара и у Аустрији и Холандији. У Мађарској без изненађења, победа Орбанове странке Фидес и коалиционих партера Дремохришћанске народне странке.

Премијер каже да су Мађари показали да ће казнити оне који у Бриселу раде против своје домовине, обећава да ће удвостручити напоре да држи Мађарску изван рата.

"Да сумирамо резултате избора: можемо да пошаљемо телеграм Бриселу у којем пише – стоп миграцијама, стоп родној политици, стоп рату, стоп Соросу, стоп Бриселу", наглашава мађарски премијер Виктор Орбан.

У Шпанији су опозициони конзервативци са минималном разликом постали најјача снага у земљи, а потом их следе социјалисти Педра Санчеза.

У Пољској је премијер Туск и његова Грађанска платформа успео да одбрани водећу позицију. У Грчкој највише гласова владајућој Новој демократији, с премијером Кирјакосом Мицотакисом на челу.

У Хрватској је поново, као и на недавним националним изборима, највише гласова освојио ХДЗ.

Амбасадор Европске Уније у Србији Емануел Жиофре каже да је то био веома добар изборни дан.

"Видимо све већу и важнију улогу ЕП и заинтересованост грађана за изборни процес. Резултати се морају поштовати, то је оно што грађани Уније желе. Све ове снаге мораће да раде заједно да се формира већина у парламенту. Крајем јуна очекујем избор председника Парламента, а затим према процедури и избор председника Европске комисије", каже Жиофре.

Избори су трајали од 6. до 9, јуна, право гласа имало је 360 милиона Европљана. Излазност у читавој Европској унији била је око 50 одсто. Нови сазив Европског парламента имаће 720 посланика.