Нових 720 посланика Европског парламента, за које су грађани из 27 држава чланица Европске уније гласали на изборима за Европски парламент, прво ће имати задатак у јулу да изаберу свог председника, а касније и да изаберу председника Европске комисије и одобре 27 комесара, укључујући високог представника ЕУ за спољне послове и безбедносну политику.
Како је речено данас у седишту Европског парламента у Бриселу, првобитно ће се у уторак састати Конференција председника ЕП, тело које се састоји од председника ЕП и председника политичких група, како би сагледали резултате избора и разменили мишљења о неколико питања, укључујући о датуму евентуалног избора председника ЕК, јавља дописница Танјуга.
Од сутра ће почети и процес формирања политичких групација у ЕП. Свака политичка групација у ЕП мора да има најмање 23 посланика из седам земаља ЕУ. Потом ће европски лидери, окупљени у Европском савету, имати неформалан самит 17. јуна, а затим и формалан самит од 27. до 28. јуна, на којем ће настојати да се договоре око највиших функција у ЕУ, укључујући око председника Европске комисије и Европског савета, као и око високог представника ЕУ за спољну политику и безбедност.
Новог председника Комисије Европском парламенту мора да предложи Европски савет, односно шефови држава и влада ЕУ, квалификованом већином, а требало би да том приликом узму у обзир исход избора за ЕП. Европска народна партија (ЕПП) десног центра, која је освојила највише мандата на изборима, моћи ће да, као највећа групација у ЕП, предложи своју водећу кандидаткињу за председника Комисије и актуелну председницу Урсулу фон дер Лајен за други мандат.
Након самита Европског савета, од 16. до 19. јула биће одржана конститутивна седница новог сазива Европског парламента, на којој би требало да буде изабран председник Европског парламента.
Од 22. до 25. јула биће одржани конститутивни састанци одбора ЕП, а потом би од 16. до 19. септембра требало да буде изабран председник Европске комисије, уколико се тако договори конференија председника ЕП.
Постоји могућност и да до избора новог председника ЕК дође у јулу.
Парламент бира председника Европске комисије апсолутном већином током тајног гласања.
Фон дер Лајенову је, да би била поново изабрана, потребно да подржи 361 од 720 посланика. Ако кандидат не добије потребну већину, лидери ЕУ ће морати да предложе новог кандидата у року од месец дана, након чега ће ЕП гласати о новом кандидату.
Новоименовани председник Европске комисије и земље чланице ЕУ накнадно ће предложити кандидате за нове комесаре. Свака земља добија по један портфељ. Од септембра у Европском парламенту требало би да почне процес саслушања 27 комесара ЕУ.
ЕП ће организовати саслушања кандидата за комесара како би посланици из релевантних скупштинских одбора могли да процене њихову подобност за своје предложене ресоре. Често се дешава да најмање један комесар падне на тесту, након чега његова земља мора да пошаље новог кандидата у Брисел.
Један од 27 комесара врши функцију потпредседника Комисије и високог представника за спољну политику и безбедност, а тренутно је то Шпанац Жозеп Борељ. Његову замену прво треба да предложи Европски савет квалификованом већином, а затим је потребна сагласност председника Комисије.
Процес у Европском парламенту завршиће се пленарним гласањем, које се очекује на јесен, а током којег ће посланици морати да одлуче да ли ће одобрити састав Европске комисије у целини.
Новог председника Европског савета, који ће наследити Шарла Мишела на тој функцији, бирају његови чланови, тачније шефови држава и влада ЕУ, квалификованом већином. Он би требало да преузме функцију 1. децембра.