среда, 14.12.2022, 07:40 -> 11:09
Огромна инвестиција Тајвана у САД која ће променити његову геополитичку позицију
Тајвански гигант индустрије полупроводника и највећи светски произвођач чипова по уговору TSMC објавио је да ће у своја постројења у САД уложити читавих 40 милијарди долара, што представља велики заокрет у односу на досадашњу политику компаније која се састојала искључиво од улагања у фабрике на Тајвану и у матици Кини. Истовремено, оснивач те компаније у САД храбро је изјавио да је дошао крај глобализацији и слободном тржишту, чиме је практично критиковао планове Вашингтона да у сарадњи са својим војнополитичким савезницима направи ланце снабдевања виталним сировинама и производима који заобилазе Кину.
Тајвански див TSMC, највећи светски произвођач чипова по уговору, одлучио је да у САД изгради постројења вредна чак 40 милијарди долара.
TSMC, основан 1987. године са седиштем у граду Хсинчу, поседује најсофистициранију технологију за производњу чипова који се користе за суперкомпјутере и сервере у којима је размак између транзисторских кола само пет, четири или три нанометра. Он располаже и са око 100 милијарди долара капитала за улагање у даље истраживање, усавршавање чипова и подизање нових фабрика.
Донедавно компанија је планирала да добар део тог капитала уложи у огромна постројења на сопственом острву и у матици Кини, али у и Јапану и САД, где су трошкови производње осетно већи.
Притом, око 12 милијарди је требало да оде у нову фабрику у америчкој држави Аризони, која би сваке године приходовала око десет милијарди зелених новчаница.
Међутим, тајванско предузеће је ове недеље саопштило да ће више него утростручити улагање у САД, односно да ће укупно улити фантастичних 40 милијарди долара у два постројења и одговарајуће истраживачке центре у највећој економији света.
Када обе фабрике TSMC у САД буду завршене у њима ће посао наћи око 4.500 радника, а оне ће испоручивати најсофистицираније чипове, моћне процесоре, с размаком између транзисторских кола од само четири, односно три нанометра.
Америчка политика штапа и шаргарепе уродила плодом
То практично значи да је TSMC, који више од четврт века није улагао у производњу у САД већ само у Тајван и матицу Кину, одлучио не само да се повинује америчким понудама и притисцима, већ и да суштински промени политику свог пословања у светлу растућих тензија између Тајпеја, Пекинга и Вашингтона.
Наиме, Тајван и Јужна Кореја, као највећи светски произвођачи чипова, па и Јапан и Холандија као крупни снабдевачи опреме за производњу тих важних компоненти, ове године нашли су се под великим притиском званичног Вашингтона да одустану од даљих улагања и уопште производње и испоруке чипова кинеским предузећима, те да допринесу технолошком и економском развоју САД тако што ће своје нове производне капацитете подићи на америчком тлу.
Вашингтон је у октобру донео законске акте којима се забрањује пренос знања и испорука технологија и делова америчког порекла Кини, чак и у случају када се чипови производе у иностранству, те прети санкцијама субјектима који се оглуше о те забране.
С обзиром на то да су САД, нарочито компаније "Ај-Би-Ем" и "Интел", у прошлости биле светски лидер у тој области, скоро сви чипови које производе тајванске и јужнокорејске компаније у нечему се ослањају на технологије чије патенте поседују Американци, што им под новонасталим околностима везује руке када је у питању пословање у Кини.
Готово истовремено са поменутим забранама, Вашингтон је донео крупни стимулативни пакет за стране улагаче у област производње чипова у самим САД како би привукао тајванске и јужнокорејске компаније да се преоријентишу са производње у Кини на продукцију на америчком тлу.
Све то подржала је и активна дипломатија на највишем нивоу, у склопу које су се председник Џозеф Бајден и председавајућа Доњег дома Конгреса Ненси Пелоси лично састајали с генералним директорима јужнокорејског "Самсунг електроникса" и тајванског TSMC, највећих светских произвођача чипова.
Критика америчке политике
Успостављање фабрике чипова, због скупе опреме потребне за производњу, данас типично кошта бар четири-пет милијарди долара, а постројења TSMC у Аризони ће када буду завршена заједно бити вредна десет пута више.
Своје производе она ће испоручивати домаћим купцима, америчким компанијама из електронске индустрије, као што су Apple, АMD, Nvidia и друге.
Скоковити раст инвестиције TSMC у САД обрадовао је америчког председника Бајдена, који је на церемонији у Аризони, уприличеној поводом почетка инсталирања производне опреме у првој од две планиране фабрике тајванске компаније, у уторак изјавио да се његова земља, која сада продукује само око десет одсто чипова у свету, захваљујући новообјављеним инвестицијама враћа на пут старе славе када је држала више од тридесет одсто светске производње тих компоненти које су мозак компјутера, робота, паметних телефона, па и ракета и савремених кућних уређаја.
Јер, поред мега инвестиције TSMC у две фабрике у Аризони, америчка влада је издејствовала улагања јужнокорејских гиганата "Самсунг електроникс" и "СК Хајникс" вредна 17, односно 15 милијарди долара, док је домаћи "Интел" најавио изградњу два велика постројења укупне вредности 40 милијарди долара.
Интересантно је, међутим, да је оснивач TSMC Морис Чанг на истом догађају у граду Фениксу изјавио како предстоји пуно посла, јер се прва инвестиција његове компаније у САД из средине деведесетих година завршила неуспехом, односно неподношљивим губицима.
Према његовим речима, TSMC, који је 1995. године успоставио фабрику у држави Вашингтон, тада је имао проблема са профитабилношћу, недостатком квалификовање радне снаге и културолошким разликама између тајванских и америчких радника. Он је чак рекао да се његов тадашњи сан о изградњи постројења у САД претворио у "ноћну мору".
Деведесетједногодишњи Чанг такође је додао да су глобализација и слободно тржиште на издисају, те да мисли да се неће скоро повратити.
Та храбра изјава трезвеног и реалистичног Чанга, који је у међувремену изградио технолошку империју која је у светској тржишној утакмици потукла америчке произвођаче полупроводника, несумњиво је критичка алузија на тренд раздвајања економија САД и њених војнополитичких савезника од Кине, односно стратегију Вашингтона за економско и војно слабљење Кине која се састоји од увођења царина на кинеске производе, ускраћивања извоза савремених технологија и дефицитарних сировина Пекингу и блокирања кинеских инвестиција у телекомуникације, виталну инфраструктуру и рударство у западним земљама.
Она је и показатељ да је његова компанија невољно пристала на то да своју будућност веже за САД.
Селидба индустрије чипова у САД промениће геополитички положај Тајвана
Аргументи које су Американци износили у настојању да убеде тајванске руководиоце да разреше кесу и отворе тајне технолошке досијее, те своје најнапредније и најосетљивије производне линије пребаце у САД су опасност да би у случају евентуалног оружаног конфликта у Тајванском мореузу постројење TSMC у Шангају могло да буде заплењено, а она на Тајвану одсечена од својих снабдевача и муштерија у иностранству, па чак и уништена у ракетним нападима.
Ово последње, међутим, чини се, мало вероватним, јер је тајванска индустрија чипова, као капиталом богати извор иновација, који је у матици Кини кроз тајванске произвођаче електронике као што је "Фокскон" последњих деценија омогућио запошљавање стотине хиљада радника и доносио нове технологије неопходне за функционисање привреде, Пекингу изузетно битна.
Инвестиција од чак 40 милијарди долара и трансфери технологије који ће је пратити снажно ће повезати тајванску и америчку економију и учинити пацифичко острво од 23 милиона становника још важнијим у очима политичке елите и војних кругова у Вашингтону.
То би могло да мотивише САД да се још снажније заложе за одбрану Тајвана и ојачају војнополитичку позицију тог острва које Пекинг сматра својом провинцијом. Бар краткорочно – док трају те инвестиције и успостављање производње.
Јер, најпре, сигурно је да ће изградња тајванских фабрика у САД на средњи и дужи рок смањити зависност америчке економије од увоза чипова с тог острва.
Такође, није немогућ развој ситуације у којој би амерички произвођачи чипова "Интел", "АМД" и "Nvidia" кроз сарадњу с тајванским и јужнокорејским фабрикама у САД, кроз добровољне трансфере технологије, запошљавање домаћих стручњака који су се претходно обучили у тим постројењима, па и копирање и индустријску шпијунажу могли да технолошки пристигну азијске произвођаче и тако до краја ове деценије постепено умање стратешку важност коју Тајван има за њихову земљу.
Заправо, слабљење технолошког значаја Тајвана за САД могло би да се деси још брже, ако се испостави да су тачне слутње медија у Тајпеју да ће се због отварања нових фабрика више стотина тајванских инжењера с ретким, дефицитарним знањем преселити у САД.
Успешним привлачењем инвестиција TSMC Вашингтон не само што је прибавио велику корист за своју економију решавањем проблема хроничне несташице чипова, већ се практично и технолошки осигурао за случај да избије оружани сукоб у Тајванском мореузу или то острво падне под контролу Пекинга.