Istočnoazijski proizvođači čipova u raljama američke geopolitike

Паралелно са јачањем војних веза са савезницима у Источној Азији кроз све учесталије заједничке маневре, поморске и ваздушне патроле и испоруке оружја чији је циљ да се обузда раст политичког и војног утицаја Пекинга у Азијско-пацифичком региону, Вашингтон последњих година вредно ради и на економском спутавању најмногољудније земље света кроз увођење већих тарифа на кинеске производе, спречавање кинеског улагања у стратешке секторе као што су енергетика и телекомуникације или ограничавање и забрана извоза напредних технологија Пекингу.

Економску компоненту те блоковске стратегије која укључује и смањивање зависности америчких и предузећа савезничких земаља од кинеског тржишта и инвестиција све чешће карактерише израз "раздвајање", јер она подразумева слабљење и прекид економских веза са Пекингом.

Она, међутим, истовремено значи и чвршће интегрисање америчке индустрије с привредама војнополитичких савезника у Источној Азији како би се диверсификовала економска размена, односно нашла тржишта која би била алтернатива кинеском и делиле важне технологије које доносе предност у економском развоју и војној способности - то у овом тренутку нарочито важи за производњу чипова, те развој информационих технологија и вештачке интелигенције.

Посебно снажан фокус стављен је на чипове, односно, полупроводнике, који су у последњих неколико година дефицитарни.

Сједињене Државе су ове године уложиле велике напоре да са Јапаном, Републиком Корејом и Тајваном оформе политичко-економски механизам усмерен на интеграцију њихових индустрија полупроводника назван "Чип четворка".

У оквиру њега, на пример, састајаће се министри иностраних послова и економије како би дискутовали о начинима за повећање производње, дељење релевантних знања и технологија, даље усавршавање чипова, те спречавање цурења те технологије геополитичким такмацима Вашингтона, нарочито Кини.

Америчка влада, на чију иницијативу је основана Четворка, дакле, најпре кроз њу жели да реши проблем несташице чипова, који је немала препрека већем привредном расту, али и да ускрати приступ Народној Републици Кини најсавременијим технологијама у области њихове производње, како би се успорио њен економски и војни развој, односно, одржала и повећала технолошка предност САД у глобалној геополитичкој утакмици са Пекингом.

Источна Азија је убедљиви светски лидер у производњи и развоју чипова. Само Тајван производи око половине свих светских чипова, а његове компаније имају удео од чак 90 посто на светском тржишту најсофистициранијих, односно, најмоћнијих чипова који садрже кола ширине мање од десет нанометара.

Америчка стратегија за овладавање чиповима

Ти напори Вашингтона састоје се из два основна дела: економских улагања у истраживање везано за чипове и проширивање производних капацитета и велике, агресивне дипломатске офанзиве.

Наиме, током лета у САД је усвојен законски акт који омогућава финансирање из државног буџета програма тешког читавих 52 милијарде долара за подстицање иновација и производње полупроводника, који подразумева значајне субвенције и пореске олакшице за стране (пре свега источноазијске) инвеститоре, који су посебно важни с обзиром да поседују најнапредније технологије.

Те субвенције и олакшице за стране компаније, међутим, условљене су тиме да оне десет година не смеју да направе значајније потезе у сврху ширења својих капацитета у трећим земљама.

Председник Џозеф Бајден се у мају приликом посете Републици Кореји најпре, директно с аеродрома, упутио у фабрику "Самсунг електроникса" која је шест месеци раније обећала колосално улагање у нову фабрику напредних логичких чипова у Тексасу која би запослила чак 2.000 радника, док је председница Доњег дома америчког парламента (Конгреса) Ненси Пелоси током своје чувене (из Пекинга гледано провокативне) посете Тајвану почетком августа у Тајпеју имала састанак са руководством највећег светског произвођача полупроводника "ТСМЦ".

Убрзо након ње престоницу двадесетромилионског пацифичког острва посетио је и гувернер Индијане Ерик Холкомб, који жели да привуче тајванске произвођаче и дизајнере чипова у своју државу.

Даље, крајем септембра америчка потпредседница Камала Харис искористила је свој боравак у Токију поводом државне сахране бившег премијера Шинза Абеа да окупи представнике јапанске индустрије чипова и презентује им повољности поменутог инвестиционог програма америчке владе.

Стручњаци тврде да се иза снажног настојања Вашингтона да привуче тајванске, јужнокорејске и јапанске произвођаче чипова, поред жеље да се надомести несташица тих есенцијалних компоненти и да се исте ускрате Пекингу како би се успорио развој кинеске економије и армије, налази и схватање да амерички "Интел" већ технолошки заостаје за својим такмацима са Тајвана и Корејског полуострва али и за холандским "АСМЛ"-ом, те да је за очување компетитивне предности америчке привреде у глобалној тржишној утакмици и технолошке предности америчке војске над кинеском неопходно концентрисање индустрије најсавременијих чипова на америчком тлу.

Та дипломатска офанзива која се састоји од штапа и шаргарепе, будући да се источноазијским компанијама прети затварањем америчког тржишта и санкцијама ако наставе да најсавременије технологије продају Кини и истовремено нуде огромне олакшице и финансијски стимуланси ако отворе постројења на америчком тлу даје прилично добре резултате.

Јер не само што је "Самсунг" пристао да у близини Остина подигне поменуто постројење укупне вредности од чак 17 милијарди долара, већ је и Тајвански "ТСМЦ" објавио да ће у Аризони подићи фабрику чипова од 12 милијарди долара. И "СК Хајникс" планира улагање од 15 милијарди долара у САД.

Даље, тајвански (и трећи светски) произвођач силиконских плочица за чипове "Глобал вејферс" планира да ове године почне изградњу постројења вредног пет милијарди долара у Тексасу.

Такође, један од највећих светских дизајнера чипова, тајванска команија "МедиаТек" у сарадњи с америчким универзитетом Пердју отвориће центар за пројектовање тих сложених, осетљивих компоненти у држави Индијани.

Прошле године обим продаје полупроводника у свету по први пут је прешао 500 милијарди долара, а до 2030. године би требало да достигне билион (1.000 милијарди) долара.

Рад Вашингтона на томе да стабилизује снабдевање чиповима који су данас незаобилазне компоненте не само у компјутерима и паметним телефонима или ракетном наоружању, већ и у аутомобилима и кућним апаратима има плода и у смислу да је, чини се, подстакло унутрашње инвестиције у земљама које су његови војнополитички савезници.

У Јапану је, на пример, пред посету тамошњег министра економије Коићија Хагиуде САД у јулу јавност упозната с одлуком владе у Токију да домаћем произвођачу чипова компанији "Киоксија", која је оформљена издвајањем из посрнуле корпорације "Тошиба" и у којој велики власнички удео има америчка фирма "Вестерн диџитал", додели помоћ од скоро 700 милиона долара.

Штавише, након поменутог састанка Харисове с представницима јапанске владе и индустрије у Токију крајем септембра, када је она нагласила да је Јапан када су у питању чипови од суштинске важности за снабдевање америчке економије, објављен је и финансијски стимулус владе у противвредности од око 320 милиона долара америчкој компанији "Микрон технолоџис" у сврху изградње фабрике ДРАМ чипова у граду Хирошима.

Дилеме и страховања произвођача чипова у земљама савезницама Вашингтона

Наравно, тајвански, јужнокорејски и јапански дизајнери и произвођачи чипова и опреме потребне за њихову израду нису просто жртве политичког притиска ради контрирања расту кинеске економске и војне моћи, већ и заинтересована страна, јер ће им у условима озбиљних несташица чипова широм света повећање капацитета производње у САД донети добар профит.

Проширење производног капацитета врло је скупо и када су чипови у питању и логистички изузетно сложено, па им државне субвенције којима их сада и њихове сопствене владе засипају несумњиво значе, и у смислу ублажавања ризика, какав је, рецимо, инфлација која се сада шири светом и може довести до значајног пада у потражњи за производима који садрже чипове, као што су аутомобили, компјутери и други.

Ипак, компаније из области производње полупроводника у земљама војнополитичким савезницима САД осећају се угроженим настојањем Вашингтона да технолошки изолује Кину - тајванске, јужнокорејске и јапанске компаније које послују у Кини страхују да ће америчка забрана извоза напредних телекомуникационих и информационих технологија и вештачке интелигенције озбиљно омести снабдевање њихових постројења у највећој азијској држави компонентама које су америчког порекла.

Оне од њих које имају интересе и у САД плаше се и да им прете финансијски пенали од америчке државе због тога што послују у Кини.

За те компаније је нарочито опасна могућност да би се као услов за наставак рада у САД од њих у будућности могло да тражи да сасвим напусте кинеско тржиште. У том смислу, тајвански, јужнокорејски и јапански произвођачи чипова, односно, опреме за њихову израду заиста имају доста разлога за бригу због инцијативе и притисака Вашингтона да се Пекинг технолошки изолује.

Наиме, Тајван је у 2021. години у Кину извезао робе и услуга у вредности од чак 189 милијарди америчких долара, а у том извозу добар удео заузимају машине и електроника, укључујући ту и интегрисана кола.

Велики број тајванских фабрика које производе чипове, паметне телефоне и компјутере налазе се на тлу матице Кине, па је веће економско одвајање од најмногољудније земље планете за њих практично немогуће.

Кина је највећи спољнотрговински партнер не само Тајвана, већ и Јапана и Републике Кореје.

На Кину, рецимо, отпада чак четвртина свог јужнокорејског извоза и 60 одсто извоза полупроводника. Јужнокорејски произвођачи полупроводника попут "Самсунг електроникса" и "СК Хајникса" прошле године су од Кинеза зарадили фантастичних 77 милијарди долара.

"Самсунг" у Кини производи 20 посто својих меморијских чипова, док је "СК Хајникс" још више предан Кини, одакле долази чак 40 процената његове продукције чипова.

Такође, четвртина капацитета јапанског произвођача машина и хемикалија потребних за израду чипова "Токио електрон" отпада на Кину.

Ту треба додати и чињеницу коју су у преговорима са америчким политичарима и привредницима истицали тајвански бизнисмени да успостављање фабрике чипова у САД кошта 50 посто више него на њиховом острву, због чега ни велике пореске олакшице које нуди америчка влада немају стимулативни ефект за њихова предузећа у оној мери у којој се можда надају у Вашингтону.

И, коначно, велики трансфери технологије Американцима кроз успостављање заједничких развојних и тест центара и отварање фабрика чипова у САД у догледној будућности ојачаће америчку индустрију и од ње направити још моћнијег конкурента.

Штавише, када је Тајван у питању, пренос његових знања и технологија у САД и смањење зависности америчке привреде од чипова који се праве на том пацифичком острву и у тајванским постројењима у матици Кини, иронично, могао би да умањи интерес Вашингтона да се директно војно укључи у његову одбрану од евентуалне кинеске војне интервенције.