Кремљ: Руски интереси у Украјини биће остварени војним или мирним путем; у Пољској разоткривена шпијунска мрежа

Украјински председник Володимир Зеленски разговарао је са председником Европског савета Антониом Костом о могућности затварања свих преговарачких кластера у процесу приступања Украјине Европској унији током ове године.

"Детаљно смо разговарали о процесу европских интеграција Украјине. Радимо на томе да до краја ове године затворимо све преговарачке кластере, а да следеће године пређемо на затварање преговарачких поглавља и убрзамо пут ка нашем приступању. Разговарали смо о новим идејама које би могле значајно да убрзају цео процес", навео је Зеленски.

Председник Украјине је истовремено указао на блиску координацију са Европском унијом по свим важним питањима. 

(Ukrinform)

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је да је Европска комисија уплатила Украјини нову траншу помоћи од 4,36 милијарди евра, од чега је 3,7 милијарди намењено макрофинансијској подршци, а 660 милиона евра одбрани.

Зеленски је захвалио председници Европске комисије Урсули фон дер Лајен и државама чланицама ЕУ на издвојеним средствима, наводећи да ће она бити искоришћена за јачање енергетске стабилности земље, набавку дронова, опреме за електронско ратовање и система противваздушне одбране.

Oценио je да је подршка Украјини уочи предстојеће зиме важна како би се спречило да Русија изазове нестанке струје и поремети свакодневни живот становништва. Средства су исплаћена у оквиру зајма ЕУ за подршку Украјини у укупном износу од 90 милијарди евра, за период од 2026. до 2027. године.

(Ukrinform)

Амбасадорка ЕУ у Украјини Катарина Матернова изјавила је данас да Украјина, упркос рату, наставља да спроводи реформе и држи корак са водећим земљама кандидатима за чланство у Европској унији, као и да циљ да преговоре о приступању заврши до краја 2028. године може бити остварен уз убрзање реформи.

Kоментаришући најновији извештај Европске комисије о проширењу, навела je да је ниво спремности Украјине за чланство повећан у 14 области и да ни у једној од процењиваних области није забележен назадак, пренео је Укринформ.

Према њеним речима, Украјина је, заједно са Албанијом, Молдавијом и Црном Гором, међу четири земље које предњаче у процесу приступања ЕУ.

Матернова је истакла да је Украјина отворила четири од шест преговарачких кластера и изразила наду да ће преостала два бити отворена до краја године.

Као један од најважнијих циљева навела је усвајање и спровођење привремених критеријума у области владавине права до средине наредне године, укључујући мере за борбу против корупције и организованог криминала, као и јачање институција.

Говорећи о финансијској помоћи ЕУ, Матернова је рекла да је Украјина ове јесени требало да добије 20 милијарди евра у замену за спровођење одобрених реформи.

Оценила је да би око 95 одсто законских мера могло да буде спроведено, уз могућност да поједине буду завршене наредне године, али је нагласила да то не би значило губитак средстава.

Истакла је и да је ЕУ од почетка рата издвојила око четири милијарде евра за подршку украјинском енергетском сектору, док је вредност зимског пакета помоћи за ову годину готово милијарду евра.

Помоћ обухвата подршку енергетским компанијама, набавку гаса, обнову оштећене инфраструктуре, као и испоруку генератора и друге опреме.

Према речима Матернове, Украјини је већ испоручено више од 11.000 генератора и других уређаја.

(Танјуг)

Интереси Русије у вези са Украјином могу се остварити мирним путем, под условом да у Кијеву постоји неко ко је спреман да преузме политичку одговорност за постизање решења, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

"Интереси Русије биће обезбеђени или војним путем, наставком Специјалне војне операције, или мирним путем, уколико у Кијеву постоји неко ко ће показати политичку вољу и преузети политичку одговорност", поручио је Песков.

(Интерфакс)

Пољска Агенција за унутрашњу безбедност (АБЊ) привела је шест особа осумњичених за деловање у оквиру организоване криминалне групе против интереса Пољске, а за које се сумња да су сарађивале са руским обавештајним службама, саопштио је министар задужен за координацију специјалних служби Томаш Сјемоњак.

Међу приведенима је пет држављана Пољске, старости од 25 до 52 године, и једна 37-годишња држављанка Русије, преноси пољска ТВП.

"Прикупљени докази указују на то да су приведени деловали у корист руских специјалних служби и учествовали у активностима којима је подржаван војни потенцијал Руске Федерације", написао је Сјемоњак на Иксу.

Према досадашњим резултатима истраге, група је наводно илегално допремала у Русију велике количине материјала војне намене, који се користе у производњи муниције и система наоружања.

(Танјуг)

Председница Европске комисије (ЕК) Урсула фон дер Лајен саопштила је да ЕУ данас исплаћује Украјини пакет финансијске помоћи у износу од 4,36 милијарди евра за основне јавне услуге и хитне одбрамбене потребе.

Она је написала на платформи Икс да непоколебљива подршка ЕУ Украјини не престаје док се настављају напори за постизање праведног и трајног мира у тој земљи.

"Док Русија наставља непрестане нападе, Украјина се спрема да дочека пету зиму од почетка рата", навела је Фон дер Лајен.

Средства су исплаћена у оквиру зајма ЕУ за подршку Украјини у укупном износу од 90 милијарди евра, за период од 2026. до 2027. године.

Претходна значајна исплата извршена је 2. октобра, када је ЕК уплатила 2,9 милијарди евра.

(Танјуг)

Не постоје конкретни планови за разговоре између руског и турског председника Владимира Путина и Реџепа Тајипа Ердогана, али они могу да буду организовани прилично брзо, уколико то буде потребно, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

Он је тако одговорио на питање о могућим контактима Путина са Ердоганом, пренела је РИА Новости.

Ердоган је данас рекао да жели да разговара са Путином о питањима у вези са решавањем сукоба у Украјини након недавног састанка са украјинским председником Володимиром Зеленским у Истанбулу.

Песков је рекао да ће интереси Русије у вези са ситуацијом у Украјини бити заштићени без обзира на то какав буде развој догађаја.

"Ово ће се десити или војним средствима, наставком специјалне војне операције, или мирним путем, ако се у Кијеву нађе неко ко ће показати политичку вољу и преузети одговорност", навео је Песков.

(Танјуг)

Потенцијално увођење антируских санкција након победе демократа на конгресним изборима било би неповољно за саме Сједињене Америчке Државе, изјавио је председник руског Савета безбедности Дмитриј Медведев.

Медведев је на платформи Макс, приликом анализирања резултата америчких средњорочних избора који су одржани 3. новембра, на којима су демократе убедљиво победиле и преузеле контролу над Сенатом и Представничким домом Конгреса, рекао да би до увођења "паклених санкција" могло да дође као резултат преговора да демократе одустану од импичмента републиканског председника Доналда Трампа, преноси Тас.

"Ово ће покренути нови талас раста цена нафте и повике незадовољства на бензинским пумпама у САД. И једноставно ће потпуно уништити односе са Кремљом", казао је Медведев.

Медведев је рекао да убедљив пораз странке председника САД Доналда Трампа на изборима за Конгрес још неће имати значајан утицај на руске интересе.

"Доналд Трамп је убедљиво изгубио битку за Конгрес. Како ће ово утицати на наше интересе? Не мислим да ће то имати неки значајан утицај. Пре свега нас занимају две ствари, украјински сукоб и санкције", навео је Медведев.

Додао је да не очекује да ће Трамп учинити нешто "егзотично", као што би била обустава помоћи Кијеву.

Он је казао да Русија, без обзира на резултате било каквих избора у САД, мора да сломи своје непријатеље "на бојном пољу до потпуне победе".

(Танјуг) 

Украјински дронови напали су током ноћи руску Рјазањску област, а мета напада били су рафинерија нафте компаније "Росњефт" и логистички центар трговинске компаније "Вајлдберис". Према извештајима локалних извора, на обе локације избили су пожари.

Губернатор Рјазањске области Павел Малков потврдио је да је после напада дошло до пожара на индустријским објектима. Навео је да су оштећени и далеководи, док је једна особа повређена.

Рјазањска рафинерија има годишњи капацитет прераде од 17 до 18 милиона тона сирове нафте. У њој се производе бензин, дизел-гориво, авионски керозин, лож-уље и битумен. Горивом снабдева Москву и централне делове Русије, а део производње намењен је и потребама руског Министарства одбране.

Рафинерија је и раније била мета напада дроновима. После напада у октобру обустављен је рад једне од главних јединица за прераду сирове нафте.

(Униан, Moscow Times, Телеграм) 

Руско Министарство одбране саопштило је да су током протекле ноћи руски системи противваздушне одбране пресрели и уништили 496 украјинских дронова авионског типа.

Према наводима министарства, дронови су оборени изнад Астраханске, Белгородске, Брјанске, Волгоградске, Вороњешке, Курске, Нижегородске, Орловске, Ростовске, Рјазањске, Тамбовске, Тулске и Московске области, као и изнад Краснодарске Покрајине и Крима.

Рјазањска област била је изложена интензивном нападу украјинских дронова, саопштио је губернатор те области Павел Малков.

Он је прецизирао да су оштећени далеководи, због чега је у појединим деловима града дошло до прекида у снабдевању струјом. У једној од школа су поломљени прозори, а настава је отказана.

У нападу је једна особа повређена, а лекари јој указују помоћ, додао је губернатор.

Како се наводи у саопштењу, руска ПВО дејствовала је и изнад Азовског и Црног мора.

(Известија)

Председник Украјине Володимир Зеленски разговарао је са специјалним изасланицима америчког председника Стивом Виткофом и Џаредом Кушнером уочи трилатералног састанка представника Украјине, Сједињених Америчких Држава и Русије, који би требало да буде одржан у Абу Дабију за мање од недељу дана.

Зеленски је на Фејсбуку навео да је разговор трајао сат и по и да су током њега детаљно размотрене припреме за састанак на нивоу преговарачких тимова.

"Сат и по сам веома детаљно разговарао са Стивом Виткофом и Џаредом Кушнером. Припремамо се за трилатерални формат на нивоу тимова Украјине, Сједињених Држава и Русије, и то за мање од недељу дана", рекао је украјински председник.

(Укринформ)

Најмање три особе повређене су током ноћи у руском нападу дроновима на Дњепропетровску област у централној Украјини, саопштио је шеф обласне војне управе Олександар Ганжа.

Он је објавио на Телеграму да је у нападима оштећена критична инфраструктура, након што су избили пожари.

Ганжа је навео да су службе за хитне случајеве ангажоване на месту напада.

(Укринформ)

Бивша портпаролка украјинског председника Володимира Зеленског, Јулија Мендел, изјавила је да сматра да Зеленски не жели окончање рата у Украјини, оцењујући да његовом најближем политичком окружењу наставак сукоба омогућава очување власти и политичког утицаја.

"Украјину уништавају обоје – рат (руског председника Владимира) Путина великих размера и аутократски режим Зеленског", изјавила је Јулија Мендел у интервјуу за немачки лист Берлинер цајтунг. 

Јулија Мендел, која је била портпаролка украјинског председника од 2019. до 2021. године, оптужила је украјинско руководство за корупцију, ауторитарно управљање и притисак на политичке критичаре.

"Једина победа за Украјину била би да се већ сада постигне реалистичан мировни споразум, обнови економија и демократија и омогући људима да се врате кућама", рекла је она.

Она је навела да је Украјина суочена са тешком економском, демографском и социјалном кризом, као и да корупција представља један од темеља функционисања државног система.

Истакла је да корупција постоји и у систему мобилизације, наводећи да се од мушкараца тражи новац како би избегли одлазак на фронт. Према њеним речима, размере такве корупције могле би да достигну око пет милијарди евра годишње.

Посебно је одбацила могућност слања украјинских мушкараца из европских земаља назад у Украјину ради мобилизације, оцењујући да би то било нехумано.

"Не можете слати мушкарце у машину за млевење меса", рекла је она, додајући да европски лидери треба да се снажније залажу за мировне преговоре.

Говорећи о демографској ситуацији, оценила је да је број становника Украјине драстично опао и да се земља суочава са озбиљним недостатком радно способног становништва.

Она је оптужила Зеленског и његове најближе сараднике да настоје да што дуже остану на власти, тврдећи да појединци из његовог окружења остварују финансијску корист од рата.

"Ако се рат настави, Украјини ће, нажалост, преостати само капитулација", оценила је Менделова.

Критиковала је однос украјинских власти према неистомишљеницима, наводећи да је против ње уведен десетогодишњи режим санкција, а да је украјинско тужилаштво званично терети за издају државе због њених јавних изјава и објава на друштвеним мрежама.

(Танјуг)