СБУ: Погођена руска лука Уст-Луга и ракетни брод; Лавров: Виткоф и Кушнер сутра с Путином o преговорима

Руске снаге су извеле напад дроном на пијацу у централном делу Чорноморска, у Одеској области, убивши четири особе и ранивши девет, известио је шеф ОВА Олег Кипер.Д

Додао је да је експлозија оштетила оближње стамбене зграде и аутомобиле и да спасилачке службе раде на месту удара.

(Украјинска правда)

Украјинске снаге извеле су напад дроновима на руски град Омск, због чега је на снази више сати била узбуна за опасност од напада беспилотним летелицама, а становницима је саветовано да не излазе на улице, саопштио је губернатор те области Виталиј Хоченко.

Узбуна је проглашена у 12.40 часова по московском времену, а шест сати након почетка напада Хоченко је, у објави на Телеграму позвао грађане да остану у затвореном простору.

Због напада су отказани сви планирани забавни и спортски догађаји у граду, укључујући позоришне и балетске представе, такмичење у уметничком клизању за Велику награду "Снага Сибира", као и отварање позоришног фестивала "Достојевски Омск".

За сада нема званично потврђених информација о метама напада нити о његовим последицама.

Локални Телеграм канали, позивајући се на изјаве очевидаца, пренели су да је избио пожар у Омској рафинерији нафте, као и да је могуће да је оштећена термоелектрана, међутим, Медуза напомиње да ти наводи нису потврђени.

Хоченко је у 18.46 часова по московском времену, саопштио да је режим узбуне укинут, али није изнео информације о евентуалној штети и последицама напада.

Омск се налази на удаљености већој од 2.400 километара од Украјине.

(Танјуг)

Украјина је напала руску луку и нафтну инфраструктуру у балтичкој луци Уст-Луга , као и ракетни брод Бујан-М, саопштила је Служба безбедности Украјине.

Наводи се да је ноћас СБУ, заједно са другим јединицама Одбрамбених снага, "напала важне руске лучке, рафинерије нафте и објекте транспортне инфраструктуре у луци Уст-Луга у Лењинградској области".

Агенција је известила да су дронови погодили неколико резервоара за складиштење, сваки са 30.000 тона, на терминалу Новатек-Уст-Луга. Дошло је и до изливања нафте.

Неколико резервоара за складиштење нафтних деривата оштећено је на нафтном терминалу Уст-Луга, што је изазвало велики пожар.Такође, пријављени су пожари и на терминалу АД "Фактор" и на железничкој станици "Лужскаја".

Највећа штета је, како се наводи, настала на резервоарским парковима, црпним станицама, цевоводима и инфраструктури за претовар нафте и нафтних деривата. Ватрогасне и спасилачке операције су у току на овим објектима.

СБУ је такође известила да је успешно уништила мали ракетни брод класе "Бујан-М", "Наро-Фоминск". Овај брод носи крстареће ракете "калибар" и "оникс" и лансиран је 2022. године.

(Унијан)

Кирил Буданов, шеф кабинета украјинског председника Володимира Зеленског, прешао је на руски језик током конференције за новинаре након трилатералних разговора у Абу Дабију.

"Разумем, треба ми времена", рекао је на руском.

Новинар из једне западне публикације поставио је Буданову питање на енглеском језику у вези са детаљима преговора, али је он такође затражио превод на енглески, након чега је прешао на руски.

Шеф председничке канцеларије, Кирил Буданов, већ мора да плати казну због говора на руском језику током сукоба у Петропавловској Боршаховки, у Кијевској области 2. новембра.

На друштвеним мрежама појавили су се извештаји о људима који су наводно насилно притворени у подруму зграде у Петропавловској Боршаховки. Локални становници су покушали да разбију капију, што је потом ескалирало у сукобе са органима реда и војске.

Буданов је, између осталих, стигао на лице места. Разговарао је са учесницима инцидента како би смирио ситуацију. На разним видео снимцима овог разговора, чуло се како Буданов говори на руском језику.

Елена Ивановскајска, повереница за заштиту државног језика саопштила је да су све неопходне правне процедуре у овом случају су већ покренуте и да ће законом утврђена казна бити плаћена у предвиђеном року.

(Известија, Унијан)

Русија не види могућност размене територија с Украјином, изјавио Владимир Медински, помоћник руског председника и шеф делегације на трилатералним преговорима у Абу Дабију.

"Тема могућих територијалних размена периодично се покреће са разних страна. Не видим никакву могућност за размену ових територија", рекао је Медински у интервјуу за новинску агенцију Вести.

Према његовим речима, зона безбедности дуж границе с Украјином је већ достигла значајне размере и наставља да се шири. Подсетио је да је након украјинске инвазије на Курску област донета одлука о стварању зоне безбедности дуж руске границе.

(Известија)

Запослени у Запорошкој нуклеарној електрани погинуо је у нападу украјинских оружаних снага, саопштила је прес служба електране.

"Још један запослени у Запорошкој нуклеарној електрани је преминуо у Енергодару. Ово је 15. радник који је погинуо у електрани од априла ове године", наводи се у саопштењу.

Пријављено је да је радник убијен ноћу у свом дому, где се одмарао после смене. Запорошка нуклеарна електрана наглашава да Кијев, нападом на град нуклеарних радника, намерно повећава ризике за нуклеарну безбедност.

(Известија)

Амбасадор Русије у Сједињеним Америчким Државама Александар Дарчијев преминуо је у 66. години, саопштило је Mинистарство спољних послова Русије. 

У саопштењу руског министарства наведено је да је Дарчијев био истакнути дипломата, искусан руководилац и стручњак за питања Сједињених Америчких Држава, који је обављао једну од најодговорнијих функција у руској спољној политици, преносе РИА Новости.

Дарчијев је дипломатску каријеру започео 1992. године, а током службе радио је на различитим позицијама у оквиру Министарства спољних послова Русије и у дипломатским представништвима у иностранству.

За амбасадора Русије у САД именован је у марту 2025. године, када је постао и стални посматрач Русије при Организацији америчких држава. Од 2005. до 2010. године био је саветник-изасланик руске амбасаде у САД. У периоду од 2021. до 2024. године обављао је функцију директора Департмана за Северну Америку, након чега је до 2025. године био на челу Департмана за Северни Атлантик.

Дарчијев је предводио руску делегацију на преговорима Русије и САД одржаним у фебруару 2025. године у Истанбулу.

(РИА Новости, Танјуг)

Руски председник Владимир Путин отворен је за могуће контакте с европским представницима, укључујући немачког канцелара Фридриха Мерца, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

Навео је да још није донета одлука о Путиновом учешћу на самиту Г20 у Сједињеним Америчким Државама, али да је Путин увек говорио да је отворен за контакте са свима, укључујући и Европљане, пренео је Тас.

На питање да ли се то односи и на Мерца, Песков је одговорио потврдно.

Мерц је раније изјавио да ће у неком тренутку доћи време да немачки канцелар разговара с руским председником, наводећи да не би избегавао разговор са Путином на маргинама самита Г20 у Мајамију који ће бити одржан 14. и 15. децембра.

(Тас, Танјуг)

Специјални изасланик америчког председника Стив Виткоф и саветник и зет Доналда Трампа Џаред Кушнер састаће се сутра са шефом Кремља Владимиром Путином у Москви, када ће га обавестити о дводневним разговорима одржани у Абу Дабију, након чега ће Путин одредити наредне акције руске стране, изјавио је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров.

Министар је за портал Вести рекао да Путин такође редовно добија извештаје од руске делегације у преговорима, односно свог помоћника Владимира Мединског. 

"И на основу онога што чује од Американаца, он ће одредити наш будући ток деловања", навео је Лавров. 

Кушнер је претходно најавио да ће он и Виткоф посетити сутра Москву, где ће се састати са Путином. Такође најавио је да ће након посете Москви заједно са Виткофом отпутовати у Даблин, где ће се састати са украјинским председником Володимиром Зеленским и "додатно размотрити неке од идеја до којих смо данас овде дошли".

(Танјуг)

Председник Володимир Зеленски изјавио је да Европа мора да учествује у свим преговорима о окончању рата између Украјине и Русије, а да Сједињене Америчке Државе треба да изврше притисак на Москву, након трилатералних мировних разговора у Абу Дабију.

"Приоритет Украјине је да се рат оконча што пре уз достојанствен мир. Верујем да Европа мора бити заступљена у свакој фази преговора", написао је он у објави на платформи Икс.

Према његовим речима, неопходно је да САД заузму снажну позицију и изврше утицај на Русију како би рат у Украјини био окончан.

"Захваљујем америчкој страни на организацији састанака и на посредовању. Захваљујем Емиратима на обезбеђивању простора за преговоре и захваљујем Мети и свим нашим европским пријатељима на њиховој начелној и снажној позицији у потрази за миром", написао је Зеленски.

(Танјуг)

Најмање три особе су погинуле, а 11 је повређено у руском нападу на пијацу у Черноморску у Одеској области на југозападу Украјине, саопштио је шеф војне обласне управе Олег Кипер.

Он је објавио на Телеграму да је једна особа погинула на лицу места, а да су две тешко повређене особе подлегле повредама у болници.

Кипер је навео да су у нападу оштећене куће.

(Укринформ)

Главни украјински преговарач током преговора у Абу Дабију Рустем Умеров оценио је да је постигнут "огроман напредак" по питањима безбедности и просперитета.

Он је оценио на конференцији за новинаре након трилатералних преговора у којима су учествале Украјина, Русија и Сједињене Америчке Државе (САД) да је направљен добар замах који може да допринесе постизању договора пре краја године.

Он се захвалио америчким изасланицима и додао да је на досадашњим састанцима ове године обављен добар посао.

(Sky News)

Помоћник руског председника и шеф руске делегације Владимир Медински изјавио је да су Русија и Украјина постигле договор о новој великој размени заробљеника током разговора у Абу Дабију, а да ће конкретни услови размене бити објављени ускоро.

Он је новинарима рекао да је током преговора између Русије, Сједињених Америчких Држава и Украјине покренуто и хуманитарно питање, пренео је Тас.

"У принципу смо се сложили око нове размене заробљеника великих размера, чији ће конкретни параметри бити објављени у блиској будућности", рекао је Медински.

(Танјуг)

Руске снаге су током ноћи напале дроновима објекат украјинске државне нафтне компаније Нафтогаз у Дњепропетровској области у Украјини, при чему је избио велики пожар и оштећена опрема, саопштила је та компанија.

У компанији су навели да су запослени у тренутку напада били у склоништу и да нико није повређен. Стручне екипе тренутно процењују размере штете, а компанија координира даље активности са локалним властима.

Руске снаге су током ноћи 11. новембра напале и шест великих електроенергетских подстаница и оштетиле далеководе различитих напонских нивоа.

(Укринформ) 

Преговори делегација Русије, Сједињених Америчких Држава и Украјине завршени су у Абу Дабију, а руска делегација ће се након разговора обратити медијима, преноси агенција РИА Новости.

Све делегације напустиле су место одржавања састанка у пратњи полицијских возила. Преговори су одржани иза затворених врата, без присуства медија.

(Танјуг) 

Руске снаге извеле су нападе на више области Украјине, усмеравајући ударе на енергетску и цивилну инфраструктуру. У Одеској области једна жена је подлегла повредама, у Харковској области повређене су две особе, док је у Кијеву оштећена приватна кућа.

Услед оштећења енергетских постројења у Одеској области, око 135.000 потрошача остало је без електричне енергије у деловима Болградског, Билгород-Дњестровског и Одеског округа.

Руске снаге напале су Харков и још 11 насеља у Харковској области, користећи ракете и беспилотне летелице. У Харкову је оштећено пет стамбених зграда, 58 гаража и 15 возила.

Штета је забележена и у Золочеву, Балаклеји и Лозови, где су оштећене куће, административни објекти, далеководи и образовна установа. У Новопавловки је оштећено десет кућа.

У Дарницком округу Кијева оштећена је приватна кућа. Према прелиминарним информацијама, у том нападу није било повређених.

Украјинска противваздушна одбрана саопштила је да је од вечери 10. новембра до јутра 11. новембра оборила 14 ракета "бандерол" и неутралисала 130 руских дронова.

(Укринформ)

Други дан трилатералних преговора представника Украјине, Сједињених Америчких Држава и Русије о окончању рата у Украјини почео је у Абу Дабију, а након разговора у том формату предвиђен је и одвојени састанак са европским партнерима.

Шеф украјинске делегације Рустем Умеров саопштио је да ће се најпре одржати трилатерални разговори, након чега ће уследити састанак са европским партнерима, преноси Укринформ.

Према наводима извора из руског преговарачког тима, трилатерални разговори требало је да почну у 12 часова по локалном времену, пренео је Интерфакс.

Први дан преговора одржан је у јуче иза затворених врата и трајао је око четири сата.

(Укринформ, Интерфакс)

Борбени авиони НАТО-а два пута су покушали да оборе дрон који је током ноћи из Белорусије улетео у литвански ваздушни простор, али у томе нису успели, а једна од испаљених ракета пала је у округу Биржај, саопштили су литвански војни званичници.

Према речима начелника Генералштаба литванских оружаних снага Гедријуса Пременецкаса, три дрона су претходно примећена на белоруској страни, али нису прешла границу Литваније, док је четврти објекат ушао у литвански ваздушни простор око 1.20, накратко прелетео и део Пољске, а затим се вратио у Литванију, пренео је ЛРТ.

НАТО авиони идентификовали су дрон у близини Каунаса, али у почетку нису покушали да га оборе због безбедности становника, пошто се налазио изнад насељеног подручја. Касније су два пута покушали да га униште, али без успеха. Једна ракета је промашила циљ и сама се уништила, а њени остаци пронађени су у округу Биржај. 

(Танјуг) 

Дронови су током ноћи погодили луку Уст-Луга у Лењинградској области, изазвавши пожар у којем су повређена три радника, саопштио је губернатор Александар Дрозденко. Према његовим речима, повређени нису животно угрожени, преноси Укринформ.

Тас наводи да је реч о најмасовнијем нападу дронова на Лењинградску област од почетка године. Према снимцима очевидаца, у луци је избио пожар великих размера.

Уст-Луга је највећа руска лука на Балтичком мору и друга по величини у Русији, после Новоросијска. У њеном саставу налазе се терминали за претовар нафте, нафтних деривата, угља, гаса, минералних ђубрива и контејнерског терета.

Према подацима Ројтерса, кроз ту луку је током 2025. године дневно извожено око 700.000 барела нафте.

Због опасности од напада дроновима, аеродром Пулково привремено је обуставио пријем и слање авиона. Два авиона на линијама из Истанбула и Хургаде преусмерена су у Хелсинки, док је још један лет из Хургаде слетео у Калињинград.

(Укринформ, Тас, Ројтерс, Танјуг)

Руска Федерална служба безбедности (ФСБ) саопштила је да су ухапшене две особе за које се сумња да су агенти пољских тајних служби и да су прикупљале податке о војним објектима у руској Калињинградској области, преноси Интерфакс.

Интерфакс је, позивајући се на ФСБ, објавио и да је седморо пољских држављана добило упозорења и забрану уласка у Русију због наводних контаката са пољским безбедносним службама.

(Reuters)

Руске снаге погодиле су теретни брод у Црном мору, југозападно од Одесе, који је превозио оружје и војну опрему за украјинске оружане снаге, саопштило је руско Министарство одбране.

У саопштењу се наводи и да су руски дронови током ноћи погодили три електроенергетске трафостанице у Дњепропетровској и Одеској области у Украјини.

(Reuters)

Санкције Европске уније против Русије нарушавају се због недоследне и недовољно ефикасне контроле у појединим државама чланицама, јер компаније користе земље са блажим надзором како би извозиле робу обухваћену забранама, упозорио је Европски ревизорски суд (ЕЦА) у извештају објављеном синоћ.

У извештају се указује на праксу такозваног "одабира најповољније јурисдикције", односно намерног бирања царинских испостава или надлежних институција у државама чланицама у којима су контроле мање строге.

Европски ревизорски суд оценио је да је неуједначена примена санкција један од кључних ризика који угрожавају њихово ефикасно спровођење у области трговине са Русијом, преноси Репортер.

"Ланац је јак онолико колико је јака његова најслабија карика", рекао је један од виших ревизора који су учествовали у изради извештаја, који је упозорио да таква пракса пружа "могућности криминалним групама да робу обухваћену санкцијама превозе преко места у којима су контроле слабије, где су расположиви ресурси мањи или су казне за кршење прописа блаже него у другим државама чланицама".

Ревизори су утврдили значајне разлике у примени санкција у пет држава обухваћених анализом – Бугарској, Немачкој, Летонији, Холандији и Пољској.

У извештају се наводи да Бугарска, која се сматра једном од држава ЕУ са блажим ставом према Русији, од 2022. године није пријавила ниједан случај кршења трговинских санкција ЕУ у вези са робом која се из Уније извози преко њене територије, односно преко Црног мора.

Насупрот томе, Летонија, која заузима један од најчвршћих ставова према Москви, пријавила је само током 2024. године 2.100 случајева кршења правила у вези са извозом робе из ЕУ.

Ревизори су навели и пример робе чији је извоз одобрила Италија, али су је пољске царинске власти накнадно означиле као спорну и вратиле у Италију, да би иста роба потом била директно отпремљена у Русију преко једне италијанске луке.

Извештај указује и на друге проблеме који отежавају спровођење европских санкција, укључујући непрецизне формулације у прописима, недовољну размену информација између националних влада и непостојање заједничких критеријума за процену укупне ефикасности санкција.

(Танјуг)