Зеленски: Преговори у Абу Дабију на техничком нивоу; Русија најављује обуставу ватре због хуманитарне мисије у Олешком

Начелник Генералштаба Оружаних снага Русије Валериј Герасимов најавио је да ће руске снаге 27. октобра од 4 сата ујутру, по локалном времену, обуставити ватру на Херсон ради спровођења хуманитарне операције у граду Олешки, у делу Херсонске области под руском контролом, како би се омогућила достава хуманитарне помоћи и безбедно кретање цивила.

"Ради заштите људи и достављања социјално важних терета биће спроведено инжењеријско извиђање и обезбеђено безбедно кретање хуманитарног конвоја до насеља Олешки у Херсонској области", изјавио је Герасимов, пренео је руски Интерфакс.

Украјински заштитник грађана Дмитро Лубинец претходно је потврдио да је постигнут договор о прекиду ватре и спровођењу хуманитарне мисије у Олешком, наводећи да ће се операција одвијати постепено и да ће њена реализација бити изузетно сложена.

Бела кућа саопштила је данас да ће Русија и Украјина привремено обуставити борбена дејства у Олешком, у делу Херсонске области под руском контролом, како би локалном становништву било омогућено да безбедно напусти град.

Према том саопштењу, договор је постигнут посредовањем прве даме САД Меланије Трамп.

Према наводима портала Медуза, до јесени 2026. године хуманитарна ситуација у граду Олешки постала је изузетно тешка, а становници су остали без хране, електричне енергије и адекватне медицинске помоћи, док им је безбедан излазак из града онемогућен.

Због ситуације у Олешком, руском председнику Владимиру Путину обратио се и папа Лав XIV, који је телефоном разговарао са руским лидером и позвао на прекид ватре како би се омогућила достава хуманитарне помоћи и добровољна и безбедна евакуација становништва.

(Танјуг/Интерфакс)

Споразум између Украјине и Русије о спровођењу хуманитарне мисије спасавања цивила из града Олешког предвиђа успостављање примирја, достављање хуманитарне помоћи и слободно кретање цивилног становништа, саопштио је украјински заштитник грађана Дмитро Лубинец.

Лубинец је у објави на Телеграму потврдио изјаву прве даме Сједињених Америчких Држава Меланије Трамп о покретању хуманитарне мисије и захвалио њој и њеном тиму на ангажовању, руковођењу и координацији преговора између украјинске и руске делегације.

Он је навео да је преговоре у име Украјине водио он, док је руску страну представљала Јана Валеријевна Лантратова.

Према постигнутом договору, биће обезбеђен прекид ватре, у Олешки ће бити допремљена хуманитарна помоћ, а цивилима ће бити омогућено слободно кретање из града.

"О Олешком сада зна цео свет", навео је украјински омбудсман, додајући да ће редовно обавештавати украјинску јавност о току операције и представљати остварене резултате.

Према његовим речима, украјинска страна је предузела и наставља да предузима све што је у њеној моћи како би спасла грађане који се налазе у Олешком.

(Танјуг/Телеграм)

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да руске и украјинске војне снаге усаглашавају рокове за прекид ватре у подручју Олешког у Херсонској области.

"Људи који то желе моћи ће да напусте то место", рекао је Песков, преносе Риа новости.

Песков је навео да Русија поздравља напоре прве даме САД Меланије Трамп, која је, како је рекао, значајно допринела хуманитарној операцији у Олешком.

Додао је да су велики допринос дали и руска омбудсманка Јана Лантратова и њен украјински колега Дмитро Лубинец.

Истовремено, Песков је рекао да сарадња између Вашингтона и Кијева на војном нивоу није прекинута.

"Не треба на ово гледати кроз ружичасте наочаре. Али то не спречава усаглашавање тако важних хуманитарних мисија, постизање договора и усаглашавање веома сложених детаља", рекао је Песков.

Бела кућа је раније данас саопштила да су Сједињене Америчке Државе постигле договор о обустави борбених дејстава у том граду, која би требало да ступи на снагу 29. октобра.

Олешки се налазе на левој обали Дњепра, насупрот Херсону, који је под контролом украјинских снага.

Гувернер Херсонске области Владимир Салдо раније је изјавио да украјинске снаге даљински минирају путеве и нападају дроновима возила како би онемогућиле допремање хране, горива и лекова.

Према његовим речима, украјинске снаге нападају и објекте енергетске и комуникационе инфраструктуре, како би изазвале тешку хуманитарну ситуацију.

Песков је раније рекао да руска војска чини све како би решила проблем допремања хране и лекова, оценивши да је ситуација у граду критична јер, како је навео, украјинске власти свим средствима покушавају да то спрече.

(Танјуг/Риа новости)

Председник Румуније Никушор Дан окривио Русију за напад на теретни брод под заставом Коморских острва, који је погођен дроном и потонуо у близини румунских територијалних вода, када је погинуо један морнар, док се тројица воде као нестала.

Дан је у објави на Фејсбуку оценио да је напад, након којег је брод "Хорив" потонуо у близини румунских територијалних вода, "јасно део ескалације коју Русија спроводи у контексту рата у Украјини", преноси Рапортер.

Румунско Министарство унутрашњих послова саопштило је да је 10 чланова посаде спасено, од којих је једна особа преминула, док се три особе и даље воде као нестале.

Брод је у нападу тешко оштећен и преврнуо се, наводи се у саопштењу.

Румунска поморска управа саопштила је да због неповољних временских услова и слабе видљивости спасавање из ваздуха хеликоптером није могуће.

Румунски премијер Лука Никулеску оценио је напад као "неприхватљив" и "флагрантно кршење међународног права".

Румунија је покренула спасилачку операцију након што је брод "Хорив" око 10 часова по локалном времену послао сигнал за помоћ, на око 24 километра од луке Констанца.

У акцији учествују бродови Румунске агенције за спасавање живота на мору и Министарства унутрашњих послова Румуније.

На броду је било 10 украјинских и троје азербејџанских чланова посаде.

Румунско председништво саопштило је јуче, након састанка Врховног савета за националну одбрану, да су "претње слободи пловидбе и критичној инфраструктури значајно повећане".

Румунија разматра убрзани развој капацитета за надзор мора, мере противминске заштите и ефикасније системе за одговор на дронове који неовлашћено улазе у њен ваздушни простор и територијалне воде, навело је председништво бте земље.

НАТО је након разговора о безбедности Црног мора у уторак саопштио да ће у регион распоредити додатне авионе, дронове и радарске системе због напада на бродове.

Сличан инцидент забележен је пре 10-ак дана у близини Сулине, када је дроновима погођен комерцијални брод под заставом Коморских острва.

Напади на цивилне бродове у водама у близини Румуније и Бугарске, чланица НАТО-а и Европске уније, последњих недеља изазвали су погибију или нестанак више морнара и осуде широм Европе.

(Танјуг/Рапортер)

Председник Украјине Володимир Зеленски изјавио је да су преговарачи Украјине, Русије и Сједињених Америчких Држава договорили састанак на техничком нивоу у првој половини новембра у Абу Дабију, изразивши наду да ће након тога уследити састанак лидера три земље.

Зеленски је рекао да је данас разговарао са америчким изасланицима Џаредом Кушнером и Стивом Виткофом, након њиховог састанка са председником Русије Владимиром Путином почетком ове недеље, преноси Ројтерс.

Навео је да би сваки мировни споразум морао да обухвати снажне безбедносне гаранције за Украјину и финансирање украјинске војске у наредних 10 година.

"План је да се састанак одржи у првој половини новембра и наравно, што пре", рекао је Зеленски путем видео-линка на скупу вашингтонског Института Хадсон.

Према његовим речима, много тога ће зависити од Русије, уз напомену да се сличан састанак, који је требало да буде одржан овог месеца, није догодио.

Зеленски је истакао значај наставка дипломатских напора усмерених на постизање прекида ватре и окончање рата, који је сада ушао у пету годину и додао да би и Европа требало да буде укључена у преговоре.

Председник Украјине је оценио да је од кључног значаја да након техничких разговора уследи састанак лидера Украјине, Русије и САД.

Зеленски је рекао и да украјинска војска и даље има проблема са приступом комуникационим системима "Старлинк", упркос уверавањима САД да су ограничења брзине уклоњена.

"Ограничења брзине на системима Старлинк и Старшилд и даље постоје и брзина није враћена", рекао је Зеленски, чиме је оспорио тврдњу америчког председника Доналда Трампа да су услуге у потпуности обновљене.

Украјина, такође, чека испоруку раније договорених пресретача за противваздушну одбрану, рекао је Зеленски, што додатно отежава одбрану земље од готово свакодневних масовних руских напада дроновима и пројектилима.

(Танјуг/Ројтерс)

Један хрватски поморац нестао је, а други је тешко повређен у нападу дроновима 15. октобра на танкер "Wine Trader" у румунским водама Црног мора.

На броду, који је пловио под заставом Сан Марина, било је 12 чланова посаде, од којих је пет спашено.

Хрватска амбасада у Букурешту у сталном је контакту с бродаром и надлежним службама.

Синдикат помораца покренуо је иницијативу да се Црно море прогласи ратном зоном, чиме би поморци могли сами одлучити желе ли пловити тим подручјем.

"Потрага за несталима на броду, који се налази усидрен испред румунске луке Сулина, још траје, али је отежана због његове удаљености од луке. Препорука наших синдикалних колега јесте да се брод премести у луку како би се потрага могла наставити у бољим условима. Још се није успело приступити свим деловима унутрашњости брода, где се, према проценама, налазе нестали поморци, односно њихова тела", рекао је Романо Перић, помоћник главног секретара Синдиката помораца Хрватске.

(Tанјуг)

Састанак о украјинском решењу, заказан у УАЕ у првој половини новембра, биће трилатерални, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

"Ништа се не може априори искључити, али ови преговори у Абу Дабију биће у трилатералном формату", одговорио је Песков на питање да ли би Европљани могли на њима да учествују.

Нагласио је да је свеобухватно решење кризе немогуће без разговора о безбедносним питањима за Москву и Кијев.

(РИА Новости)

На московском аеродрому Шереметјево у току је евакуација путника због претње од напада дроном, саопштио је тај аеродром.

Како се наводи, ова ограничења су уведена због безбедносних захтева.

"Упозорење на ваздушни напад тј. претња од напада беспилотним летелицама остаје на снази. Путници се евакуишу, а улаз у стерилну зону свих терминала је тренутно ограничен. Путници се обавештавају аудио путем", наводи се у саопштењу.

(РИА Новости, Танјуг)

У Украјину се вратило, након размене с руском страном 270 војника, потврдио је председник Володимир Зеленски.

"Код куће је 270 наших људи. Веома важан резултат. Припадници Националне гарде, укључујући војнике Азова, граничаре, војнике Теробороновца, војнике Поморских снага, Копнених снага, Ваздушно-десантних снага, Државне специјалне транспортне службе, као и девет цивила, враћају се кући. Већина њих је у заробљеништву од 2022. године“, истакао је Зеленски.

Према његовим речима, већина ослобођених су војници који су бранили Украјину у Маријупољу. Враћају се и браниоци из Доњецког, Луганског, Харковског, Запорожјег, Херсонског, Кијевског, Николајевског и Черниговског правца. Многи су незаконито осуђени у Русији.

Наводи и да је међу онима који се враћају и пет особа за које се веровало да су погинуле током руског терористичког напада у Оленивки у јулу 2022. године.

"Сећамо се сваког од њих и настављамо да трагамо за свима. Хвала свима који раде на разменама", поручио је Зеленски.

(Укринформ)

Русија је вратила 270 својих војника из украјинског заробљеништва, а још 270 ратних заробљеника из Украјинских оружаних снага (УОС) вратило се кући, објавило је руско Министарство одбране.

Руско војно особље тренутно се налази у Белорусији, где их лечи Јана Лантратова, руска комесарка за људска права. Након што добију неопходну психолошку и медицинску помоћ, биће превезени у Русију на даље лечење у медицинским установама Министарства одбране.

(Известија)

Украјина је репатрирала седам цивила из Русије. Исти број цивила се вратио у Русију, према речима Дмитра Лубинца, комесара украјинског парламента за људска права.

Напоменуо је да је размена одржана уз подршку Међународног комитета Црвеног крста, као део споразума са руском комесарком за људска права Јаном Лантратовом.

Међу онима који су се вратили кући биле су деведесетогодишња жена са ограниченом покретљивошћу и педесетогодишња Украјинка која је претрпела инфаркт миокарда, мождани удар и друге болести.

"Узимајући у обзир здравствено стање обе жене, обезбеђени су неопходни услови превоза приликом организовања њиховог повратка", додао је Лубинец.

Размена је такође резултирала повратком кући младе жене и њеног детета, који су били у Маријупољу на почетку инвазије великих размера. Због борби и окупације града, она није могла да се врати својој породици. Прибављање папирологије за дете представљало је значајну препреку. Сада су код куће и, иако им је потребна психолошка подршка, срећни су што су у Украјини, нагласио је Лубинец.

(Унијан)

Портпарол руског председника Дмитриј Песков објавио је да је први танкер са руским дизел горивом отишао у Сједињене Америчке Државе.

"Верујем да су већ стигли извештаји из Министарства енергетике да је први танкер заиста отпловио ка својим одредиштима, својим купцима и да ће се испоруке наставити ритмички", рекао је Песков новинарима.

Раније је било објављено да је прва пошиљка дизел горива из Русије у Сједињене Државе била заказана јуче.

(Интерфакс)

Један морнар је погинуо, а тројица се воде као нестала након што је комерцијални брод "Хорив", под заставом Коморских острва, наводно погођен дроном и потонуо у Црном мору, око 24 километра од румунске луке Констанца, саопштила је Румунска поморска управа.

Од укупно 13 чланова посаде, међу којима је било десет украјинских и троје азербејџанских држављана, спасено је девет морнара, док су из мора извучени и посмртни остаци једног члана посаде, пренео је Диги 24.

Румунске спасилачке службе покренуле су операцију потраге након што су око 10 часова примиле обавештење да је брод у невољи. 

Због неповољних временских услова и слабе видљивости, спасавање из ваздуха хеликоптером није било могуће.

Сличан инцидент забележен је пре десетак дана у близини Сулине, када је дроновима погођен комерцијални брод под заставом Коморских острва.

(Танјуг)

Ограничења брзине за сателитски комуникациони систем Старлинк у Украјини још нису укинута, а и даље се бележе случајеви губитка везе при брзини од 161 километар на сат, изјавио је извор из украјинског Министарства одбране за Укринформ.

Извор је навео да украјинске одбрамбене снаге и стручњаци Министарства одбране прате рад система Старлинк и Старшилд, али да за сада нема потврде о укидању ограничења.

Саветник украјинског председника Сергиј "Флеш" Бескрестнов потврдио је на Фејсбуку да систем и даље ради уз ограничења. Повремени случајеви рада при нешто већим брзинама вероватно су последица алгоритама компаније Спејс Икс или специфичних услова коришћења, а не укидања ограничења, навео је он.

(Укринформ)

Танкер под заставом Малте, са 40.000 тона руског дизела, кренуо је на пут ка Њујорку након договора председника Русије Владимира Путина и Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа, показују подаци британске аналитичке компаније ЛСЕГ.

Танкер средње величине  "Agioi Fanendes" укрцао је јуче у руској балтичкој луци Приморск 40.000 тона дизела, а очекује се се да ће 7. новембра стићи у Сједињене Америчке Државе, преноси Ројтерс.

Потпредседник руске владе Александар Нова најавио је у среду испоруку и истакао да је она само прва у низу.

(Reuters)

Аустријске власти су прогласиле четворицу руских дипломата персонама нон грата, објавио је Ројтерс позивајући се на саопштење аустријског Министарства спољних послова.

"На основу налаза аустријских безбедносних органа, аустријско Министарство спољних послова предузело је мере против четворице руских дипломата у Бечу", наводи се у саопштењу министарства.

(Reuters)

Руски "шахед" погодио је стамбену зграду у Житомирској области. Рањено је деветоро људи, међу којима је двоје деце.

У Ровенској области су током ноћи погођени стамбени и енергетски објекти као и предузећа. Није било жртава, а део Ровенске области је без струје.

Два радника су рањена у нападу дрона на бензинску станицу у Сумију, у Ковпаковском округу.

Оштећени су и прозори оближњих стамбених зграда, једне управне зграде и паркираног аутомобила. Пожари су локализовани, наводи Државна служба за ванредне ситуације.

(Укринформ, Украјинска правда)

Руске снаге су напале енергетски објекат ДТЕК Одеске електричне мреже и цивилну инфраструктуру јужног Одеског региона, објавио је начелник регионалне војне администрације, Олег Кипер.

Према његовим речима, рекреативна зона је такође била под непријатељским нападом.

"Четири зграде неактивног рекреативног центра су делимично уништене", навео је шеф ОВА.

(Укринформ)

Једна фабрика је оштећена у нападу украјинских дронова у Староосколском округу Белгородске области, саопштила је регионална оперативна група.

"У округу Стари Оскол извршено је 13 напада дронова на град Стари Оскол и села Ивановка и Незнамово, од којих је 12 оборено. Оштећено је једно предузеће", наводи се у саопштењу.

(Интерфакс)

Украјина преговара са чланицама Европске уније Пољском и Словачком о премештању царинских контрола камиона који превозе житарице намењене извозу с границе на локације унутар тих земаља, како би се спречили руски напади дроновима на камионе, објавио је Фајненшел тајмс, позивајући се на изворе упознате с тим питањем.

Министарство спољних послова саопштило је да је Кијев успоставио заједничке граничне контролне пунктове са Молдавијом и да жели да прошири ту иницијативу и на друге суседне земље, укључујући Пољску, преноси ФТ.

Портпарол министарства Георгиј Тихи изјавио је за тај лист да је ова иницијатива покренута због "новог безбедносног окружења, у којем Русија намерно покушава да напада наше границе", додајући да Кијев жели да што пре постигне споразум с Пољском.

(Financial times, Танјуг)

Системи противваздушне одбране оборили су 443 украјинска дрона изнад руских региона током ноћи.

Ка Московској области кретало се 155 беспилотних летелица, од којих је већина уништена на удаљеним тачкама, известио је градоначелник Сергеј Собјањин.

Навео је да је пет дронова неутралисано док су се приближавале престоници.

(Известија)

Становници Лублинског и Поткорпског војводства у Пољској добили су упозорење о опасности од руског напада на западне регионе Украјине, а пољски авиони су подигнути у ваздух, известила је Оперативна команда Пољске.

"Руски ваздушни напад на територију Украјине. Ситуација се прати. Пољска авијација делује у ваздушном простору земље. Чекајте даље извештаје", наводи војска.

(Украјинска правда)

Руске снаге су извеле масован напад на једну од термоелектрана украјинске енергетске компаније ДТЕК, због чега је постројење обуставило производњу електричне енергије, саопштила је та компанија.

Опрема електране је претрпела значајна оштећења, наводи се у саопштењу ДТЕК-а на Телеграму. 

Од почетка руске инвазије на Украјину у пуном обиму, термоелектране компаније ДТЕК биле су мета напада више од 230 пута, саопштила је компанија. 

Руска војска је пре неколико дана напале енергетска постројења у Житомирској области беспилотним летелицама на млазни погон.

(Укринформ)

Противваздушна одбрана неутралисала је 140 дронова које је руска војска користила за напад на Украјину током ноћи. Циљеви су погођени на 19 локација, саопштиле су.

Ваздухопловне Оружаних снага Украјине на Телеграму.

Према војним подацима, непријатељ је напао Украјину са 176 ударних дронова типа "шахед" (од којих 92 млазна), "гербер" и симулаторних дронова типа "пароди".

Лансирања су извршена из праваца руских насеља Брјанск, Шаталово, Орел, Курск и Приморско-Ахтарск, као и из привремено окупираних Гвардијска (Крим) и Доњецка, наводи Ваздухопловство Украјине.

(Укринформ)

Амерички државни секретар Марко Рубио разговарао је са генералним секретаром НАТО-а Марком Рутеом о безбедности Црног мора, као и текућим напорима да се посредовањем постигне мировно решење између Русије и Украјине, саопштио је синоћ Стејт департмент.

У саопштењу се наводи да су Рубио и Руте током телефонског разговора размотрили и припреме за састанак министара спољних послова НАТО-а у децембру.

Амерички председник Доналд Трамп изјавио је да је власник компаније "Спејс Икс" Илон Маск вратио Украјини приступ систему Старлинк, али је одбио да одговори на питања новинара да је са њим разговарао о тој теми, пренео је Ројтерс.

Претходно је лист Волстрит џорнал, позивајући се на америчке званичнике, пренео да је Трамп позвао Илону Маска и затражио од њега да укине ограничења употребе система Старлинк у Украјини.

Према наводима америчких и украјинских званичника које цитира овај лист, систем Старлинк је јуче, недуго након разговора Трампа и Маска, почео да функционише нормално.

(Танјуг)