Либан – катарска дипломатија бржа од Хезболаховог ТНТ-а и америчких претњи

Откриће 750 килограма експлозива у Хезболаховом камиону је и без детонације уздрмало темеље на којима почива килава стабилност Либана, пошто је ова шиитска милиција запретила одмаздом уколико им возачи и терет одмах не буду враћени. Либанска влада је, на наговор Американаца, блокирала рачуне банке која је требала да дистрибуира 200 милиона долара иранске помоћи. У тренутку када је 80 одсто Либанаца очекивало наставак хаоса, у помоћ је притекла катарска дипломатија.

Катарско обећање да ће финансирати изградњу две термоелектране у Либану и обезбедити течни гас за наредних 20 година измакло је ову државу са ивице нових сукоба, на којој је неспретно балансирала након нових размирица владе и Хезболаха.

Размена тешких речи почела је пре недељу дана када је патрола либанске војске, на прилазима Бејруту, запленила камион пун експлозива и ексера и ухапсила две особе, након чега су лидери Хезболаха запретили нередима уколико терет не буде враћен, а возачи ослобођени.

У камиону се, наводе либански медији, налазило око 750 килограма експлозива, ТНТ-а и пластичног Ц-4, као и неколико десетина килограма ексера, које су оперативци Хезболаха из Балбека возили ка јужном делу Бејрута.

Полиција је, одмах, терет описала као "покретну бомбу за убијање цивила", док су либанска војска и Хезболах, у неколико наврата, били на ивици отвореног сукоба. Државна телевизија је, истовремено, објавила истраживање јавног мњења према којем је чак 80 одсто испитаника било убеђено да следи нови рат.

Хезболах: Вратите нам бомбу

Посланик Хезболаха у либанском парламенту Хасан Фадилах је, одмах затим, признао да експлозив припада војном крилу његове организације, те затражио хитно ослобађање ухапшених.

"Тражимо да нам се врате и камион и терет", рекао је Фадилах.

Либански министар правде, Адел Насар је одлучно одбацио његов захтев, тврдећи да акција Хезболаха представља очигледно кршење закона којим се овој милиција забрањује да обавља било какве безбедносне операције.

Кулминација кризе је, накратко, одложена пошто је цео случај пребачен у надлежност врховног суда, иако су се на прилазима Бејруту, наједном, појавили наоружани и масирани припадници Хезболаха.

Америка против иранске помоћи

Умешао се и амерички државни секретар Марко Рубио, који је либанског председника Џозефа Ауна упозорио да "не долази у обзир" да експлозив буде враћен Хезболаху и затражио истрагу о пореклу заплењеног товара и планерима читаве акције.

Рубио је, истовремено, затражио да либанска централна банка повуче дозволу за рад финансијској инстутуцији Садерат, преко које је Хезболах требао да дистрибуира око 200 милиона долара иранске помоћи породицама чији су домови порушени у израелским нападима.

Иранска помоћ намењена је за око 50.000 најугроженијих породица са југа Либана, којима је, према плану Техерана, требало да буде исплаћено по 3.000 долара. До краја акције свакој од ових породица намењено је око 14.000 долара, али је цео процес успорен због компликованог и скупог пута новца до Либана, али и блокаде Садерата.

Када се чинило да је сукоб либанске војске и Хезболаха неминован, у Бејрут је стигао шеф катарске дипломатије, шеик Мухамед бин Абдулрахман ел Тани, који је обзнанио да ће Доха финансирати изградњу две термоелектране, које би смањиле оптерећење распадајућег електроенергетског система у земљи.

Тај систем у стању је да обезбеди свега неколико сати редовног снабдевања струјом дневно, док остатак Либанци купују од локалних дилера и њихових дизел генератора.

Катар је Либанцима обећао и уредно снабдевање течним гасом у наредних 20 година.

Власти у Дохи су, у претходних десетак година, поклониле Либану десетине милијарди долара, обезбеђивале плате за војску, те помагале школство и обнову инфраструктуре.