Извор: РТС

Тајмс: Кијев би могао да направи нуклеарну бомбу ако Трамп смањи помоћ; Стејт департмент: Севернокорејски војници у Курску

Рат у Украјини – 994. дан. Русија је извела напад на Украјину крстарећим ракетама и дроновима, на удару је био Кијев. Руске трупе преузеле су контролу над насељем Равнопољ у области Доњецка. Украјина је од САД добила грант од 1,35 милијарди долара, који ће бити усмерен на хуманитарне и социјалне програме, саопштио је украјински премијер Денис Шмихал. Ако Запад дозволи Кијеву да изводи нападе у дубину руске територије, одговор Русије на то ће бити неизбежан и разоран по Запад, упозорава Москва.

Зеленски: Шолц обећао да ће Украјини предати шести ПВО систем ИРИС-Т до краја године

Украјински председник Володимир Зеленски саопштио је након телефонског разговора са немачким канцеларом Олафом Шолцом, да ће шести од планираних система ПВО ИРИС-Т из Немачке стићи у Украјину до краја ове године.

Како се наводи на сајту прдседника Украјине, тема разговора била је набавка система противваздушне одбране за наредну годину и евентуална додатна помоћ у опреми за ПВО из Немачке.

"Олаф Шолц је саопштио да ће шести од планираних ПВО система ИРИС-Т стићи у Украјину до краја ове године", навео је украјински лидер, преноси Укринформ.

Зеленски је захвалио за војну подршку Немачке и њеног руководства у комбиновању напора партнера да помогну Украјини.

Током разговора, лидери су се фокусирали на то који су још напори потребни за најбољу одбрану и политичку подршку Украјине, а такође су координирали заједничке кораке за блиску будућност.

Посебно су се сложили да треба сачувати Рамштајн формат и одржати још један састанак координационе групе. Зеленски је навео да украјинску визију праведног и трајног мира треба представити на састанку Г20 у Бразилу и изразио захвалност што у том погледу "може да рачуна на Немачку".

Портпарол савезне владе Штефен Гебешрајт претходно је саопштио да је Шолц разговарао телефоном са председником Украјине о војној и хуманитарној ситуацији у Украјини.

Раније тог дана, Шолц је говорио у Бундестагу, где је обећао наставак подршке Украјини, али је још једном одбацио трансфер далекометног оружја Кијеву.

(Ukrinform)

Опширније Краће

Стејт департмент: Севернокорејски војници у Курску

Амерички Стејт департмент тврди да је више од 10.000 севернокорејских војника почело је да учествује у борбеним операцијама заједно са руским снагама, углавном у крајњој западној Курској области.

Амерички државни секретар Ентони Блинкен је раније данас на састанку са генералним секретаром НАТО-а Марком Рутеом поручио да распоређивање севернокорејских трупа као помоћ Русији у рату у Украјини, захтева "чврст одговор" и да ће га и добити.

Володимир Зеленски, украјински председник, у међувремену је упозорио да је Русија припремила око 50.000 војника, укључујући севернокорејске борце, за покушај протеривања украјинских снага из руског региона Курск.

(Guardian)

Опширније Краће

Лавров: Трампов повратак на власт неће променити приступ САД украјинској кризи

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров оценио је да победа Доналда Трампа на председничким изборима у САД вероватно неће променити приступ Вашингтона украјинској кризи јер, како је навео, САД неће само напустити своје стратешке интересе тамо.

"Фундаментални приступ Вашингтона питањима која се тичу Украјине, као и оних која се тичу Европе, неће се променити, јер ће Вашингтон увек настојати да контролише све што се дешава у орбити НАТО-а, посебно на територији НАТО-а", рекао је Лавров у интервјуу за тв канал Русија-1 .

Осим тога, додао је он, границе између Европске уније и НАТО постају "замагљене и војно и политички", преноси ТАС.

"Како ће они вршити ту контролу, може се само нагађати, није на мени да спекулишем, али постоје разне опције. Али да ће хтети да задрже ове процесе под њиховом контролом није спорно", додао је он.

Трамп је током предизборне кампање рекао да ће, ако се врати у Белу кућу, решити украјински сукоб и пре ступања на дужност, не наводећи детаље свог мировног плана.

Руски председник Владимир Путин раније је изнео услове за решавање ситуације у Украјини, који подразумевају повлачење украјинских трупа из Донбаса и Новоросије и одустајање од планова за улазак у НАТО.

Москва такође сматра да се морају уклонити све западне санкције Русији и гарантовати ванблоковски и ненуклеарни статус Украјине, подсећа ТАС.

(Танјуг

Опширније Краће

Генералштаб Украјине: Руси покушали да пробију у Купјанску, маскирани у украјинске униформе

Руска војска је покушала да пробије одбрану на Купјанском правцу у области Харкова, а неки од војника били су обучени у униформу украјинске војске, саопштио је Генералштаб Оружаних снага Украјине.

"Јуришне групе окупатора напале су положаје украјинских бораца у четири таласа, са почетком у 14.30 часова. За то су ангажовали 15 јединица опреме. Конкретно, тенкови, борбена оклопна возила и постројење за деминирање УР-77. Треба нагласити да су неки од руских војника били обучени у униформе Оружаних снага Украјине. То крши законе и правила ратовања и представља ратни злочин", наводи се у саопштењу, преноси агенција Суспилне.

Како се додаје, напад је одбијен, украјинска војска је уништила сву руску оклопну технику и део људства.

"Вреди истаћи професионализам и координацију наше пешадије, тенкиста, тобџија и руковаоца беспилотних летелица", додали су из Генералштаба.

(Ukrinform

Опширније Краће

Тајмс: Украјина би могла да направи нуклеарну бомбу ако Трамп смањи помоћ

Украјина може да направи елементарну нуклеарну бомбу у року од неколико месеци ако новоизабрани председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп одбије да испоручи Кијеву војну помоћ, пише британски Тајмс, позивајући се на ''документ припремљен за Министарство одбране Украјине''.

Напомиње се да ће земља моћи брзо да направи основни уређај за плутонијум користећи технологију сличну бомби баченој на Нагасаки 1945. године, наводи се у извештају.

"Стварање једноставне атомске бомбе, као што су Сједињене Америчке Државе урадиле са пројектом 'Менхетн', не би био тежак задатак 80 година касније", наводи се у документу.

Додаје се да би без времена за изградњу и рад великих постројења потребних за обогаћивање уранијума, у ратном периоду Украјина морала да се ослања на употребу плутонијума екстрахованог из истрошених горивних шипки уклоњених из украјинских нуклеарних реактора.

Украјина и даље контролише девет оперативних реактора и има значајно нуклеарно искуство, упркос томе што је одустала од трећег највећег нуклеарног арсенала на свету 1996. године.

"Тежина реакторског плутонијума доступног у Украјини може се проценити на седам тона...За стварање значајног арсенала нуклеарног оружја потребно је много мање материјала...Количина материјала је довољна за стотине бојевих глава тактичке снаге од неколико килотона", наводи се у документу.

Таква бомба ће имати отприлике једну десетину снаге бомбе "Дебељка" (Fat Man) коју су САД детонирале над Нагасакијем, закључују аутори документа.

"Ово би било довољно да уништи читаву руску ваздушну базу или концентрисане војне, индустријске или логистичке објекте. Тачна снага нуклеарног пуњења биће непредвидива, јер ће користити различите изотопе плутонијума", рекао је аутор извештаја Алексиј Јижак, начелник одељења Националног института за стратешке студије Украјине, државног истраживачког центра који делује као саветодавно тело председничке администрације и Савета за националну безбедност и одбрану Украјине.

Западни стручњаци сматрају да ће Украјини бити потребно најмање пет година да развије нуклеарно оружје и одговарајуће возило за испоруку, док Валентин Бадрак, директор Центра армије, инсистира на тврдњи да ће Украјина развити сопствене балистичке ракете за мање од годину дана.

"Украјина ће за шест месеци показати да има способност да ствара балистичке ракете великог домета: имаћемо ракете са дометом лета од 1.000 км", тврди Бадрак.

Аналитичари, како наводи Тајмс, кажу да би Велика Британија, ако САД напусте Украјину, могла да испуни безбедносне обавезе из Будимпештанског меморандума, помажући Украјини да развије нуклеарно одвраћање, с обзиром на то да Кијев нема конвенционална средства да спречи Русију да заузме Украјину.

Јижак је навео да постоји ризик да би неки од највећих градова Украјине, попут Дњепра и Харкова, могли пасти пре него што се развије оружје.

"Био сам изненађен поштовањем које Сједињене Америчке Државе имају према руској нуклеарној претњи. Можда нас је то коштало рата. Они третирају нуклеарно оружје као неку врсту Бога. Можда је време да се и том Богу молимо", додао је он.

Раније је украјински председник Володимир Зеленски изјавио да Украјина никада није рекла да жели да створи нуклеарно оружје, додаје Тајмс.

Он је подсетио на Будимпештански меморандум на основу којег је Украјина одустала од нуклеарног наоружања, али заузврат, како је навео, "није добила обећане безбедносне гаранције".

(Танјуг, Times)

Опширније Краће

Борељ са Блинкеном: Треба да зауставимо рат на праведан начин за Украјинце

Високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ разговарао је у Бриселу са америчким државним секретаром Ентонијем Блинкеном о тренутној глобалној политичкој ситуацији укључујући рат у Украјини и поручио да би требало зауставити рат на праведан начин за Украјинце.

Борељ коме истиче мандат на месту шефа дипломатије ЕУ захвалио је Блинкену на досадашњој сарадњи.

"Били сте веома добар колега и близак пријатељ којег смо толико пута позивали у Савет за спољне послове... Сећам се пре руског рата у Украјини, колико смо имали телефонских позива и састанака покушавајући да избегнемо рат. У томе нисмо успели; сада би требало да будемо у могућности да зауставимо рат на праведан начин за Украјинце", истакао је Борељ, наводи се у саопштењу на сајту ЕУ.

Борељ је подсетио да је Блинкен већ пет пута имао састанак у Савету за спољне послове, "много више него било који други гост (осим Украјине)". Такође је америчком државном секретару захвалио на сарадњи.

(Танјуг)

Опширније Краће

Москва упозорава Запад: Ако дозволите Кијеву да гађа Русију, одговор ће бити разоран

Ако Запад дозволи Кијеву да изводи нападе у дубину руске територије, одговор Русије на то ће бити неизбежан и разоран по Запад, изјавила је званична представница Министарства спољних послова Русије Марија Захарова.

Она је скренула пажњу на писања британских медија о намери премијера земље Кира Стармера и председника Француске Емануела Макрона да покушају да убеде актуелног лидера САД Џозефа Бајдена да дозволи Кијеву да изводи нападе ракетама "сторм шедоу" у дубину руске територије пре инаугурације новоизабраног председника САД Доналда Тампа. Како су наводили, у Лондону се надају да ће Бела кућа пристати на тај корак.

"Уколико кијевски режим добије дозволу за те нападе, ми ћемо сматрати да је то фактички улазак земаља НАТО у директан оружани сукоб са Русијом. То ће променити суштину сукоба и његову природу са свим последицама. Одговор на коришћење западних система дугог домета за нападе на територију наше земље биће неизбежан и деструктиван по њих", упозорила је Захарова.

Према њеним речима, украјински налози на друштвеним мрежама у међувремену спекулишу да режим Зеленског намерава да на западним ракетама промени ознаке и представи их као пројектиле украјинске производње како би гађао Русију.

"Ово није ништа друго до крвава превара, све у стилу Зеленског и целе те банде. Али ми добро знамо да је то немогуће без одобрења покровитеља. Желели бисмо да подсетимо Вашингтон, Париз, Лондон, Брисел да настављају да се играју ватром“, нагласила је она", истакла је Захарова.

Опширније Краће

Сибиха: Будућност света се одлучује у Украјини

Министар спољних послова Украјине Андреј Сибиха изјавио је у разговору са америчким државним секретаром Ентонијем Блинкеном да се будућност трансатлантске и глобалне безбедности одлучује у Украјини.

"Морамо зауставити (руску) агресију снагом оружја, санкцијама и дипломатијом. Овај тренутак је критичан. Овај рат није само због Украјине. Будућност трансатлантске и глобалне безбедности се одлучује у Украјини, а Русија користи иранске беспилотне летелице, као што сте рекли, и севернокорејске трупе за напад на Украјину. Заузврат пружа помоц́ тим режимима", рекао је Сибиха.

Украјински министар је истакао да тако тај рат подрива безбедност у југоисточној Азији и на Блиском истоку.

"Ово је све повезано. Ако желите да обезбедите дугорочан мир и стабилност у Европи, Азији и на Блиском истоку, морамо да натерамо Русију да прекине агресију. За ово нам је потребно више јединства и чврстих одлука", рекао је Сибиха, те се захвалио Блинкену што је био уз Украјину "на сваком кораку", током 994 дана колико траје руска агресија, саопштио је Стејт департмент.

Он је рекао и да Украјина ради и са новоизабраним председником САД Доналдом Трампом и његовим тимом, али и са одлазећом администрацијом, као и да та земља "веома цени помоћ САД".

Блинкен је рекао да су у НАТО савезу сви усредсређени на то да "Украјина има оно што јој је потребно да настави да се носи са текућом руском агресијом и да се постави у најјачу могуц́у позицију ове и следеће године, водећи рачуна да новац, муниција, мобилисане снаге буду тамо да се изборе са агресијом и да се ојача позиција Украјине".

"Наравно, имамо недавни развој размештања севернокорејских снага за помоц́ и подршку руској агресији. Ово је веома значајан и веома негативан развој догађаја, који повећава претњу безбедности и стабилности у Европи, али и у азијско-пацифичком региону", рекао је Блинкен.

Он је истакао да је "чињеница да је однос Русије и Северне Кореје двосмерна улица".

"Северна Кореја помаже Русији у агресији на Украјину. Истовремено, подршка коју Русија пружа Северној Кореји, потенцијално укључујући подршку њеним нуклеарним и ракетним програмима, представља претњу стабилности и безбедности и на Корејском полуострву. Тако да смо веома фокусирани на ово", казао је Блинкен.

Додао је да снажан фокус НАТО-а на корацима које ће "наставити да предузима да подржи Украјину".

"Раније сам поменуо да Сједињене Државе настављају да се старају да ресурси које смо посветили Украјини теку - осам милијарди долара у септембру, укључујуц́и значајно смањење наших војних залиха, и још скоро пола милијарде пре само неколико недеља. Одлучни смо да обезбедимо да сваки долар који имамо на располагању буде пребачен у Украјину у наредним месецима", закључио је Блинкен.

(Танјуг)

Опширније Краће

Више од 20 украјинских војника напустило положаје у Курску

Више од 20 украјинских војника напустило је положаје у руском региону Курск без дозволе својих надређених, рекли су руски извори за РИА Новости.

Извори су навели да је у последњих неколико дана више од 20 украјинских војника напустило своје положаје у Курском региону и побегло ка Сумској области у североисточној Украјини.

Истиче се да та бекства украјинских војника доводе целу групу у опасност од руског опкољавања. Украјинске снаге упале су 6. августа у област Курска.

Украјинска правда објавила је у октобру да је канцеларија државног тужиоца Украјине покренула око 60.000 кривичних предмета због неовлашћеног напуштања јединице и око 30.000 случајева дезертирања у редовима Оружаних снага Украјине од фебруара 2022. године.

Тужилаштво је навело да је од почетка ове године било три пута више случајева неовлашћеног напуштања јединица и готово четири пута више дезертирања него у истом периоду прошле године.

(Танјуг

Опширније Краће

Кијев: У Украјини се управо одлучује о будућности глобалне безбедности

Управо се у Украјини одлучује о будућности трансатлантске и глобалне безбедности, изјавио је министар спољних послова те земље Андриј Сибига.

Истиче да је америчком државном секретару Антонију Блинкену у Бриселу рекао да је рат у Украјини у критичном тренутку.

"Одбрана Украјине се не може ставити на чекање... Морамо да убрзамо све кључне одлуке", рекао је украјински званичник.

(Reuters)

Опширније Краће

САД отвара нову ваздухопловну базу у Пољској; Кремљ: Отварање базе захтева одговарајуће мере

Сједињене Америчке Државе званично отварају нову ваздухопловну базу у северном делу Пољске, у месту Редзиково, у склопу система одбрамбене ракетне заштите НАТО-а. 

Ројтерс пише да је база симбол снажног војно-стратешког савеза између Пољске и САД, а њен развој траје од 2000-их година.

Пољски министар спољних послова Радослав Сикорски рекао је да завршетак изградње базе потврђује одлучност САД да подрже Пољску, без обзира на политичке промене у Вашингтону.

Отварање базе америчке противракетне одбране у Пољској је покушај да се ограничи руски војни потенцијал и води до предузимања одговарајућих мера, изјавио је секретар за штампу Кремља Дмитриј Песков.

(Танјуг)

Reuters
Опширније Краће

Москва: Русија преузела контролу над Равнопољем

Руско министарство одбране саопштило је да су његове снаге преузеле контролу над насељем Ривнопољ у источној украјинској области Доњецка, известила је у руска државна новинска агенција РИА Новости.

(Reuters)

Опширније Краће

Шмихал: Украјина од САД добила грант вредан 1,35 милијарди долара

Украјина је од САД добила грант од 1,35 милијарди долара, који ће бити усмерен на хуманитарне и социјалне програме, саопштио је украјински премијер Денис Шмихал.

Прецизирао je да је америчка влада усмерила финансирање преко Америчке агенције за међународни развој (УСАИД) и у координацији са Министарством финансија САД и Стејт департментом, преноси Укринформ.

Шмихал је захвалио америчким партнерима на подршци, а такође је нагласио да његова влада наставља да ради са савезницима на мобилизацији неопходних финансијских средстава у овој и наредној години.

Светска банка је објавила нови пакет подршке Украјини у износу од 750 милиона долара, известио је раније Укринформ.

(Tanjug)

Опширније Краће

Кијев: Оборене четири ракете и 37 руских дронова

Украјинске ваздушне снаге саопштавају да су обориле четири од шест ракета и 37 од 90 дронова које је лансирала Русија током ноћи.

Војска Украјине тврди да је изгубила траг 47 руских дронова, а бележи да су још два напустила ваздушни простор.

(Reuters)

Опширније Краће

Москва: ПВО уништио 29 беспилотних летелица изнад руских региона

Руски системи ПВО су током ноћи уништили 29 беспилотних летелица Оружаних снага Украјине изнад територије Руске Федерације, саопштила прес-служба Министарства одбране Русије.

Истовремено, седам беспилотних летелица пресретнуто је над територијом Курске области, још седам над територијом Белгородске области, по пет над територијама Тверске и Брјанске области, три над територијом Пензенске области и још два изнад територије Вороњешке области.

(Известиа)

Опширније Краће

Херсон: Погинула жена у руском нападу дроном

Погинула је 52-годишња жена у руском нападу дроном на Берислав, известио је шеф Херсонске војне области Олександар Прокудин путем Телеграма.

"Услед бацања експлозива из непријатељског дрона, повређена су два мештана", наводи се у извештају обласне војне управе који преноси Укринформ.

(Телеграм, Укринформ)

Опширније Краће

Широм Украјине ваздушна узбуна, извршен ракетни напад на Кијев

Русија је употребила крстареће ракете лансиране из стратешких авиона, као и балистичке ракете, у првом ракетном нападу за више од два месеца, саопштила је украјинска војска.

"Експлозије у граду. ПВО снаге раде. Останите у склоништима!", саопштила је путем Телеграма Градска управа Кијева. 

Ројтерсови сведоци чули су експлозије у Кијеву након што су украјинске ваздухопловне снаге објавиле да је цела земља под узбунуном за ваздушне нападе након лансирања руских ракетних напада.

Украјинске власти нису саопштиле да има жртава или штете.

(Reuters)

Генерални секретар НАТО-а Марк Руте изјавио је да САД, Европска унија и глобални партнери морају да се уједине и повећају подршку Украјини да промени путању сукоба. 

Амерички Стејт департмент саопштио је да је око 10.000 севернокорејских војника почело са борбеним операцијама уз руске снаге, пренео је Ројтерс.

Од почетка рата у Украјини је погинуло 589 деце, а више од 1.681 је повређено, саопштило је украјинско Генерално тужилаштво за малолетнике.

Кандидаткиња за високу представницу ЕУ за спољне послове и безбедносну политику Каја Калас изјавила је Кина треба да осети "већу цену" за подршку Русији да настави рат у Украјини.

Читај ми!