Њујорк тајмс: Бајден дозволио Кијеву да АТАКМС-ом удари Русију; Москва: Путин је већ рекао - НАТО у рату

Руски председник Владимир Путин је раније говорио о нападима на руску територију америчким далекометним оружјем, изјавила званична представница Министарства спољних послова Русије Марија Захарова.

"Председник је говорио о овом питању", рекла је Захарова.

"Он је рекао да би тако нешто значило да су `земље НАТО-а у рату са Русијом", подсетила је Захарова.

(Известија)

Администрација америчког председника Џозефа Бајдена укинула је данас ограничења која су досад Украјини блокирала употребу америчког оружја за нападе дубоко на руску територију, рекли су извори упознати са ситуацијом, јавља Ројтерс.

"Украјина планира да изведе прве ударе на велике удаљености у наредним данима", рекли су извори, али нису открили детаље из безбедносних разлога, док је Бела кућа одбила да коментарише.

Према неименованим изворима Ројтерса, први дубоки напади вероватно ће бити изведени помоћу ракета АТАКМС, које имају домет до 300 километара.

Агенција наводи да није јасно хоће ли новоизабрани председник Доналд Трамп поништити Бајденову одлуку када преузме власт 20. јануара.

(Reuters)

Амерички председник Џозеф Бајден дозволио је Украјини да употреби америчке ракете дугог домета АТАКМС за удар на руску територију, преноси Њујорк тајмс.

Како се наводи Бајденова сагласност је добијена као одговор на неочекивану одлуку Русије да укључи севернокорејске трупе у непријатељства.

Неки амерички званичници изразили су забринутост да би украјинска употреба прекограничних пројектила могла да подстакне руског председника Владимира Путина да узврати и употреби силу против Сједињених Држава и њихових партнера.

Међутим, други амерички званичници су рекли да верују да су ови страхови преувеличани“, наводи Њујорк тајмс.

(New York Times)

Телефонски разговор руског председника Владимира Путина и немачког канцелара Олафа Шолца био је послован, детаљан и веома искрен, саопштио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

"Колико знам, то је био прилично пословни разговор. Детаљно и веома искрено, јер су ставови страна изнети обострано“, рекао је Песков.

Званичник Кремља је додао да је Путин разговарао са Шолцом на руском, преко преводиоца.

Иначе, познато је да руски председник течно говори немачки језик.

(Известија)

Сједињене Америчке Државе улажу у сукоб Русије и Украјине како би повећале профит од извоза нафте, течног природног гаса и ђубрива у европске земље, саопштио је на Телеграму заменик председника Савета безбедности Руске Федерације Дмитриј Медведев.

Напоменуо је да у контексту несташице сировина, која је изазвана антируским санкцијама, европске земље "немају куда", па су се током ове године удвостручиле испоруке нафте из Сједињених Држава у Европу, а природни течни гаса за 181 одсто.

Према Медведеву, резерве минерала на територијама Донбаса су вишеструко веће од оних што је остало у Украјини, што такође привлачи Сједињене Државе.

"Зато данас Зеленски покушава да одржи амерички интерес за конфликт трговином приступом природним ресурсима", написао је заменик председника Савета безбедности.

(Известија)

Северна Кореја може послати укупно до 100.000 војника да подрже руски рат у Украјини ако савез између Пјонгјанга и Москве настави да се продубљује пише Блумберг позивајући се на изворе упознате са проценама неких од земаља Г20.

Саговорници су нагласили да такав потез није на помолу, те да ће војна подршка оваквог обима, уколико до ње дође, највероватније бити обезбеђена у групама уз ротацију трупа током времена, а не у оквиру појединачног распоређивања.

(Bloomberg)

Пољски премијер Доналд Туск рекао је да је најновији напад Русије на Украјину доказао неефикасност телефонске дипломатије.

Премијер Пољске тврди да телефонска дипломатија не може да замени стварну подршку Украјини од целог Запада.

"Путина нико неће зауставити телефонским позивима. Синоћни напад, један од највећих у овом рату, доказао је да телефонска дипломатија не може да замени стварну подршку Украјини од целог Запада. Следеће недеље биће одлучујуће не само за сам рат, већ и за нашу будућност", нагласио је Туск.

(Европска правда)

Преговори између руског председника Владимира Путина и новоизабраног  америчког Доналда Трампа могу се одржати када се за то укаже потреба на обе стране, изјавио званични представник Кремља Дмитриј Песков.

"Видећемо како ће се ситуација развијати, могу се очекивати неки контакти. Али немогуће је претпоставити када ће се то догодити“, рекао је он у интервјуу новинару Павлу Зарубину.

Прес-секретар председника Руске Федерације је нагласио да у овом тренутку "нема сигнала", али ако је потребно, преговори се могу брзо организовати.

(Известија)

Десничарске странке које су победиле на изборима 2024. године у неколико држава Европске уније (ЕУ) требало би да заузму оштар став против својих влада да наставе војни сукоб у Украјини, саопштио је мађарски премијер Виктор Орбан током говора на првој генералној скупштини партијског савеза Патриоте Европе.

"Морамо одлучно да изјавимо: не родној пропаганди, не рату [у Украјини], не миграцији“, пренела је Орбанове речи мађарска агенција МТИ.

Мађарски премијер сматра да ће након победе десничарских партија на изборима за Европски парламент (ЕП), у Холандији, Аустрији и Чешкој, као и именовања Доналда Трампа на место шефа Беле кућа, патриотске снаге су на путу да "постану већина у свету".

(МТИ)

Главна и одговорна уредник руског листа "Народна газета" Јулија Кузњецова погинула је у нападу украјинске беспилотне летелице у Куској области, саопштиле су регионалне власти.

"Данас је Јулија Кузњецова, главна уредница листа 'Народнаја газета' из Болшесолдачког округа, трагично погинула у овом округу након што је украјински дрон гађао њено возило", саопштио је губернатор Алексеј Смирнов.

Он је рекао да је Кузњецова носила важне архивске досијее из канцеларије листа и припремала се за објављивање новог чланка о тренутној ситуацији у региону, преноси агенција Тас

Смирнов је додао да су у нападу дроном повређене две особе које су пребачене на болничко лечење.

(ТАСС, Танјуг)

Немачки канцелар Олаф Шолц изјавио је да је његов телефонски разговор са председником Русије Владимиром Путином показао да руски лидер није променио начин размишљања о рату Украјини.

Шолц је новинарима на аеродрому у Берлину, пред одлазак на самит Г20 у Бразилу, рекао да је "вредело разговарати са Путином" да би се разбиле све илузије да је могуће да Запад обустави подршку Украјини.

Немачки канцелар је рекао да је позвао Путина јер сматра да није добро да Вашингтон након избора Доналда Трампа за председника буде у редовном контакту са руским председником, док су сви европски лидери обуставили комуникације са Кремљом, пренео је Ројтерс.

"Разговор је био веома детаљан, али је допринео сазнању да се мало тога променило у ставовима руског председника у односу на рат, а то није добра вест", навео је Шолц.

Шолц је у петак у телефонском разговору са Путином затражио да Русија покаже спремност на преговоре с Украјином у циљу праведног и трајног мира и захтевао да Русија повуче своје трупе с украјинске територије.

Пре разговора са Путином Шолц је разговарао са украјинским председником Володимиром Зеленским.

Разговор Путина и Шолца трајао је око сат времена.

Двојица лидера су последњи пут разговарали у децембру 2022. године.

(Танјуг, Reuters)

У нападу украјинског дрона погинула је једна особа у Белгородском региону, саопштио је губернатор те области Вјечеслав Глатков.

"У селу Бирјуч, у округу Валујски, где је 27. октобра 2022. године уведено ванредно стање, непријатељски дрон напао је путнички аутомобил. Супруга преминулог је била у истом аутомобилу, она је жива, одбила је лекарску помоћ", написао је Гладков на свом Телеграм каналу, преноси агенција РИА Новости.

Губернатор је напоменуо да су, упркос ванредном стању које постоји већ две године, неки мештани села одбили да напусте своје домове и чак су потписали да одбијају да се преселе.

Пре тога је Министарство одбране Русије саопштило да су руске трупе напале инфраструктуру војних аеродрома Оружаних снага Украјине, постројења за производњу гаса и енергетику, као и складиште дронова.

"Оперативно-тактичка авијација, јуришне беспилотне летелице, ракетне снаге и артиљерија Оружаних снага Руске Федерације оштетиле су у Украјини инфраструктуру војних аеродрома, постројења за производњу гаса и енергетику која се користе за рад војно-индустријских предузећа, складиште беспилотних летелица, као и непријатељску живу силу и војну опрему у 144 региона", наводи се у извештају руског Министарства.

Према подацима одељења, системи противваздушне одбране оборили су четири вођене бомбе француске производње Хамер, два пројектила вишеструког лансирног система ХИМАРС америчке производње и 108 беспилотних летелица, известила је руска агенција.

(Танјуг) 

У руском гранатирању складишта у Дњепропетровској области погинула су два радника железнице, а још три особе су повређене.

"Имамо тужне вести из Дњепропетровске области. У последицама непријатељског гранатирања железничког депоа погинула су два железничара. Још троје наших колега је повређено, њихово стање је тренутно стабилно", наводи се у званичном саопштењу, преноси Укринформ.

Наводи се да је неколико железничких деоница на југу, западу и североистоку Украјине без струје због масовног руског гранатирања.

Руске снаге су данас са својих ратних бродова у Црном мору лансирале крстареће ракете "калибар". Поред тога, руска ратна авијација је подигла стратешке бомбардере и ракетирала циљеве у Украјини, као и дронове "шахед".

(Укрінформ) 

Председник Украјине Володимир Зеленски изјавио је јутрос да су у нападу руских снага дроновима на Николајев убијене две особе, а рањено шест, укључујући двоје деце.

"Моје најдубље саучешће породицама и вољенима жртава. Нека подручја су и даље без струје, али све неопходне службе раде на ублажавању последица руског напада и на обнављању инфраструктуре. Циљ непријатеља била је наша енергетска инфраструктура широм Украјине. Нажалост, нека постројења су претрпела оштећења од директних погодака и падајућих остатака", објавио је Зеленски на мрежи Икс.

Према његовим тврдњама, масовни комбиновани руски напад био је усмерен на све регионе Украјине.

"Током ноћи и јутрос, руске снаге су користиле различите врсте дронова, укључујући 'шахед', као и крстареће, балистичке и аеробалистичке ракете – 'циркон', 'искандер' и 'кинџал'. Укупно је испаљено око 120 ракета и 90 дронова. Наше јединице противваздухопловне одбране уништиле су више од 140 циљева у ваздуху", навео је Зеленски.

Он је захвалио украјинским противваздухопловним јединицама које су учествовале у одбијању руског напада.

"Дејствовале су противавионске ракетне снаге, наша авијација. Захвални смо пилотима Ф-16, авиона СУ и мигова, мобилним ватреним групама и јединицама за електронско ратовање – сви су радили заједно на организован и координисан начин. Захваљујем им на поузданој заштити", објавио је Зеленски.

(X)

Пољска је због руског напада широм Украјине рано јутрос активирала своје ваздухопловне снаге.

"Због масовног напада Руске Федерације крстарећим пројектилима, балистичким пројектилима и беспилотним летелицама на објекте који се налазе, између осталог, и у западној Украјини, пољски и савезнички ратни авиони започели су дејства у нашем ваздушном простору", саопштено је јутрос на платформи Икс из командног центра пољске војске.

У саопштењу се додаје да су активиране све расположиве снаге и средства којима располаже пољска војска, као и да су подигнути дежурни борбени авиони, а противваздухопловна одбрана и радарски извиђачки системи су у приправности највишег степена.

Русија је рано јутрос извела масовни ваздушни напад на Украјину. На удару је била електроенергетска инфраструктура.

Вишеструке снажне експлозије забележене су у главном граду Кијеву између 6.30 сати и 7.15 сати по локалном времену.

Експлозије су се чуле у Полтавској, Дњепропетровској, Черкаској, Хмељницкој и Вињицкој области, Кијеву, Николајеву, Кривом Рогу, Дњепру, Павлограду, граду Запорожју на југоистоку Украјине и у црноморској луци Одеса, а украјинске ваздухопловне снаге издале су упозорење на ваздушне ударе за целу територију земље.

Становницима је упућен позив да се склоне јер велики број пројектила, укључујући различите врсте крстарећих пројектила, лети кроз украјински ваздушни простор.

Ваздухопловне снаге Украјине, издале су око шест сати ујутру по локалном времену, упозорење на ваздушне ударе за целу територију земље.

(Укрінформ, Reuters)

У нападу дрона на фабрику у Ижевску у Удмуртији, догодила се експлозија у којој је повређена једна особа, саопштио је први човек региона Александар Бречалов.

Повређени који је задобио повреду главе је хоспитализован, додао је Бречалов.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен прокоментарисала је то што је руски Гаспром прекинуо испоруке гаса Аустрији, рекавши да је упркос "уценама" Русије Европа спремна за зиму и да има резерве гаса.

"Руски председник Владимир Путин поново користи енергију као оружје. Покушава да уцени Аустрију и Европу прекидом испоруке гаса. Спремни смо за то и спремни за зиму. Складишта гаса широм ЕУ су пуна", навела је Фон дер Лајенова на платформи Икс.

Она је додала, цитирајући аустријског савезног канцелара Карла Нехамера, да је "Европа јединствена у подршци Аустрији".

Руски Гаспром је у петак саопштио да ће од јуче престати да испоручује транзит природног гаса преко Украјине аустријској компанији ОМВ. Касније је ова вест потврђена у Аустрији.

Аустријска нафтна и гасна компанија ОМВ у делимичном власништву државе продужила је 2018. године уговор о снабдевању гасом са руским Гаспромом до 2040. године. 

Аустрија је током сукоба у Украјини купила 79 одсто свог природног гаса од Русије, који је долазио у транзиту преко Украјине.

Савезни канцелар Аустрије је изјавио да се његова земља спрема за могући прекид испоруке гаса из Русије и да сада већ има у својим складиштима гаса више од годишњег обима потрошње, те стога "Путин неће успети да уцењује и баци Аустрију на колена".

(Танјуг)

Руска војска је током ноћи и рано јутрос извела масовни ваздушни напад на Украјину. На удару је била електроенергетска инфраструктура, саопштио је министар енергетике Герман Галушчен на Телеграму.

"Руски ракетни напад циљао је електроенергетску инфраструктуру широм Украјине, што је довело до превентивних прекида у снабдевању", саопштио је Галушчен на Телеграму.

Начелник Запорошке регионалне војне управе Иван Федоров известио је о експлозијама у Запорожју.

"У Запорожју се чују експлозије... Напад на регион се наставља. Останите на сигурним местима. Чувајте себе и своје најмилије", рекао је Федоров.

Вишеструке снажне експлозије забележене су у главном граду Кијеву између 6.30 и 7.15 сати по локалном времену.

Експлозије су се чуле и Кијевској, Полтавској, Дњепропетровској, Черкаској, Хмељницкој и Вињицкој, Харковској, Сумској и Черниговској области, Николајеву, Одеси, граду Запорожју, Кривом Рогу, Дњепру и Павлограду.

Ваздухопловне снаге издале су упозорење на ваздушне ударе за целу територију земље.

(Укрінформ)

Северна Кореја је испоручила Русији ракетне и артиљеријске системе дугог домета, а неки од њих су распоређени у региону Курска, пише Фајненшел тајмс, позивајући се на неименоване изворе.

Британски лист наводи да је Пјонгјанг последњих недеља Русији испоручио педесетак самоходних топова М-1989 "коксан" калибра 170 милиметара домаће производње, који су раније примећени у Краснојарску у Русији.

Такође је испоручено двадесет вишецевних ракетних система од 240 милиметара, који представљају аналогну верзију совјетског система "ураган" и може да испаљује и конвенционалну и вођену муницију.

Претходно је Северна Кореја саопштила да је модернизовала тај противваздухопловни ракетни систем и опремила га "високопрецизним" ракетама. 

Испоруке оружја из Северне Кореје означавају најновије проширење подршке Северне Кореје инвазији Русије на Украјину, наводи ФТ.

Мајкл Кофман, виши сарадник Карнегијеве задужбине за међународни мир, рекао је новинарима да Русија следи образац продубљивања севернокорејске интервенције, почевши од слања великих количина муниције и оружја, па до директног учешћа у рату, што би могло помоћи руским снагама да поново заузму Курску област.

"Северна Кореја је већ одиграла кључну улогу у обезбеђивању милиона артиљеријских метака за руску војску 2023. године. А ове године је додатно продубила своје учешће слањем више од 12.000 војника", навео је он.

Председник Украјине Володимир Зеленски је 13. октобра изјавио да Русија и Северна Кореја "појачавају савез" и да се не ради само о снабдевању оружјем које се користи против Украјине, већ и о "примопредаји људи" за руске трупе.

Зеленски је нешто касније рекао да се Северна Кореја "заправо укључила" у рат против Украјине. Руски председник Владимир Путин поднео је 14. октобра руској Државној думи нацрт о ратификацији споразума о "свеобухватном стратешком партнерству" између Русије и Северне Кореје, а споразум је ратификован 24. октобра.

(Financial Times)