Путин: Нуклеарно оружје нам није потребно за победу; Бајден се извинио Украјини због одлагања помоћи

Број погинулих у украјинском гранатирању села Садово у Херсонској области порастао је на 22, а 15 особа је повређено, саопштио је губернтор Херсонске области Владимир Салдо. 

"Најмање 22 цивила убијено је у украјинском гранатирању села Садово у области Херсон која је под контролом руских снага", изјавио је Салдо, додајући да је међу жртвама и деветогодишње дете.

У нападу је погођена мала продавница у стамбеној зони, рекао је Салдо.

Када су мештани кренули да помогну жртвама првог удара, уследио је други ударац, погодивши исто подручје, додао је убернтор Херсонске области.

Према речима гувернера, укупно је 17 цивила убијено у продавници и око ње, а још четири особе које су живеле у оближњим кућама су настрадале.

"Најмање 15 особа је такође повређено у нападу", рекао је Салдо, додајући да је петоро у критичном стању.

(Известия)

Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутерес неће присуствовати глобалном самиту о мировној формули за Украјину у Швајцарској следеће недеље, изјавио је портпарол УН Стефан Дижарик.

Мировни самит ће бити одржан у швајцарском Биргенстоку 15. и 16. јуна, а досад је 107 држава и међународних организација потврдило учешће, пренео је Кијев индепендент.

Како наводи кијевски портал, Украјина се нада да ће догађај обухватити неколико кључних области, попут "енергетске безбедности, размене заробљеника са Русијом, повратка отете деце и глобалне безбедности хране".

На питање о списку путовања који су планирани за следећу недељу, Дижарик је рекао да генерални секретар УН неће ићи на самит.

"Мислим да смо рекли да ће УН бити представљене на одговарајућем нивоу и све стране које организују самит су обавештене," рекао је портпарол УН.

(Kyiv Independent)

Министарство унутрашњих послова Русије саопштило је да је издало потерницу за бившом премијерком Украјине Јулијом Тимошенко.

"Јулија Владимировна Тимошенко, рођена 27. новембра 1960. године, тражи се према члану Кривичног закона", навео је руски МУП, не наводећи за које је кривично дело Тимошенко оптужена, пренео је Спутњик.

Тимошенко је била на функцији премијера Украјине од фебруара до септембра 2005. године, када је њена влада распуштена, а поново је преузела ту функцију у децембру 2007. године.         

Почетком 2010. године кандидовала се за председника Украјине. 

(Танјуг)

Председник Владимир Зеленски рекао је да украјински народ признаје и утврђује његов легитимитет, док је критиковао легитимитет руског председника Владимира Путина.

"Легитимитет председника Зеленског признаје народ Украјине. Наш народ је слободан. Путинов легитимитет признаје само друг Путин", рекао је Зеленски на конференцији за новинаре у Паризу.

(Reuters)

САД ће можда у наредним годинама морати да повећају број распоређеног стратешког нуклеарног оружја ради одвраћања повећаних претњи противничких земаља да би се заштитио амерички народ и земље савезници, изјавио је виши помоћник Беле куће за националну безбедност Пранај Вади.

Вади је рекао пред америчком Асоцијацијом за контролу наоружања да САД остају "привржене међународној контроли наоружања" и неширењу нуклеарног оружја.

Напоменуо је да је Русија одбила да разговара о новом споразуму који би требало да замени Нови СТАРТ из 2010. године, који ограничава распоређивање стратешког нуклеарног оружја и чије важење истиче 2026. године.

Вади је истакао и да је Кина одбила разговоре о свом проширењу нуклеарног арсенала. 

(Reuters)

Француска је за прва четири месеца 2024. године, Украјини испоручила војну опрему у вредности од укупно 420 милиона евра, а Париз је одвојено исплатио 900 милиона евра Европском фонду за мир, наводи се у ажурираном извештају француског Министарства одбране о војној помоћи Украјини.

У првим месецима године, Француска је Украјини испоручила испоручила оброке (више од 100.000 јединица), уређаје за ноћно осматрање (1.526 јединица), 15 противтенковских система, 34 оклопна и медицинска возила, 19 чамаца Zodiac Futura, 60 извиђачких беспилотних летелица, као и малокалибарско оружје, гориво и муницију, додаје се у извештају.

Истакнуто је да је Француска испоручила бомбе ваздух-земља, укључујући 63 бомбе модела Мк81 и неодређени број ААСМ бомби.

Ови финансијски напори праћени су акцијама у области обуке кадрова, а од почетка године у армијама Пољске и Француске већ обучено скоро 2.000 украјинских војника.

"У исто време, Француска доприноси безбедности источног крила Европе преко копненог размештања у Румунији и Естонији, привременог ваздушног размештања у Литванији, као и сталним поморским присуством на Балтику и Медитерану", наводи француско Министарство одбране. 

(Танјуг)

Руски председник Владимир Путин рекао је да Русија нема потребе да користи нуклеарно оружје за победу у Украјини, те да не види услове за употребу таквог оружја, затраживши да престану разговори о тој теми.

Путин је, међутим, рекао је да не искључује промену руске нуклеарне доктрине, која утврђује услове под којима би такво оружје могло да се користи.

Истакао је да би Русија, ако је потребно, могла да тестира нуклеарно оружје, иако у овом тренутку за тим не види потребу.

"Употреба је могућа у изузетном случају угрожавања суверенитета и територијалног интегритета земље. Не мислим да је до таквог случаја дошло. Нема такве потребе", рекао је Путин на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу.

(Reuters)

Амерички министар одбране Лојд Остин рекао је да нова политика Вашингтона која дозвољава украјинској војсци да изводи ограничене нападе унутар Русије америчком муницијом бити "веома, веома корисна Украјинцима у будућности".

Остин је разговарао са новинаром Си-Ен-Ен Волфом Блицером, где се придружио другим светским лидерима поводом осамдесете годишњице Дана Д, укључујући председника Џозефа Бајдена, француског председника Емануела Макрона, британског премијера Ришија Сунака и канадског премијера Џастина Трудоа.

Остинови коментари уследили су неколико дана након што је Бајден дао Украјини дозволу да нападне америчком муницијом унутар руске територије, иако је те нападе ограничио на мете близу границе Харкова, где су руске снаге концентрисале своје напоре.

Упитан о слабљењу подршке у САД, Остин је рекао да верује да постоји "снажна подршка Украјини" међу обе политичке странке, упркос вишемесечном одлагању слања последњег пакета помоћи у Конгресу.

Нагласио је да сматра да се руски председник Владимир Путин вероватно неће зауставити на Украјини, већ да ће се конфликт проширити''.

''Украјина је важна, не само за потребе Украјине, не само за Европу – важна је за нас и за цео свет. Морамо да се уверимо да Путин нема могућност да згази Украјину јер, као што је председник (Бајден) рекао, постоје добре шансе, готово извесне, да се Путин ту неће зауставити. Наставиће да напредује у другим актима агресије", рекао је Остин.

(CNN)

Украјина и Молдавија испуњавају све критеријуме потребне за формални почетак преговора о чланству у ЕУ, саопштила је Европска комисија, након што је украјински премијер Денис Шмигаљ изразио наду да би преговори могли да почну касније овог месеца.

"Потврђујемо да Комисија сматра да су две земље испуниле све кораке", рекла је портпаролка ЕК Ана Писонеро.

Према њеним речима, одлука је сада у рукама држава чланица, односно на њима је да усвоје преговарачки оквир.

(Reuters)

Три особе су погинуле када се у Луганску срушила кућа након напада оружаних снага Украјине, саопштило је руско Министарство за ванредне ситуације.

Седморо је спасено из рушевина, а Ватрогасно-спасилачке јединице настављају претрагу терена.

Сједињене Америчке Државе издвајају Украјини нови пакет помоћи од 225 милиона долара, који ће ићи, посебно, на обнову електроенергетских мрежа, изјавио је председник Џозеф Бајден током састанка са председником Украјине Володимиром Зеленским.

"Најавио сам шест пакета значајних средстава. Такође, додељујем додатни пакет – 225 милиона долара, који ће посебно отићи на обнову електроенергетских мрежа. Никада вас нећемо оставити. Уверавам вас, ми ћемо бити уз вас“, нагласио је Бајден.

Бајден се, такође, јавно извинио Украјини због вишемесечног задржавања америчке војне помоћи у Конгресу.

Председник САД је нагласио да Вашингтон стоји уз Украјину, упркос одлагању помоћи, обећавши Вашингтон неће окренути леђа Кијеву.

Према Си-Ен-Ен-у, овај пакет помоћи ће укључивати муницију за ракетне артиљеријске системе ХИМАРС; минобацачке системе и артиљеријске гранате, противваздушне ракете ХАВК, противваздушне ракете "стингер", противтенковске системе "јавелин и АТ-4, хаубице 155 мм, оклопна возила, патролне чамце, експлозив и резервне делове.

(Укринформ)

Број рањених у гранатирању Луганска од стране украјинских оружаних снага порастао је на 35 људи, саопштила је министарка здравља Луганске Народне Републике (ЛНР) Наталија Пашченко.

Напомиње се да међу жртвама има троје малолетника: 16, 15 и 8 година. Раније је саопштено да је 22 повређено.

"Пет особа је у тешком стању. Животи деце нису у опасности, њихово стање се оцењује као умерено“, појаснила је Пашченко.

(Известия) 

Министарство одбране Русије саопштило је да су украјинске снаге напале две стамбене зграде у Луганску  америчким пројектилом АТАКМС. 

"Четири америчке ракете оборили су руски системи противваздушне одбране. Једна ракета је погодила две стамбене зграде“, наводи Министарство.

 Осим тога, оштећене су две школе, три вртића и две образовне установе.

(Известия) 

Најмање 22- особе, међу којима је и двоје деце, повређене су у украјинском гранатирању Луганска, саопштио је помоћник министра здравља Руске Федерације Алексеј Кузњецов.

Сви рањени су хоспитализовани.

Улаз у стамбену зграду у Луганску потпуно се срушио након ракетног удара украјинске војске, саопштиле су Интерфаксу градске службе за ванредне ситуације.

Страхује се да можда испод рушевина има људи.

(Интерфакс)

Пољски фармери прекинули протест испред пункта Гребене–Рава-Руска, потврдио је портпарол Државне граничне службе Украјине пуковник Андриј Демченко.

Тренутно сви контролни пунктови на граници са Пољском раде као и обично.

(Украјинска правда)

Председник Украјине Володимир Зеленски говорио је у Народној скупштини Француске.

"Из победа слободних народа пре 80 година рођена је Европа – наша Европа, континент који може да буде извор наде“, нагласио је председник, подсећајући на годишњицу искрцавања савезничких трупа у Нормандији.

"Управо су добијене битке вратиле Европу човечанству. Без ових добијених битака не би било ничега, ни вас, ни мене, нити слободне Европе као концепта“, додао је Зеленски.

Према његовим речима, током церемоније у Нормандији осећао се двојако: "Радост што је та победа извојевана. И осећај дужности – да се избори за ову победу. Живимо у времену када је Европа престала да буде континент мира. И то у време када се нацизам, нажалост, поново враћа. Када поново покушавају да прекроје Европу и кажу да поједини народи не заслужују самостално постојање. Све ово је усмерено на Украјину. Али, као што већ видите, може се даље", објаснио је председник.

Према Зеленском, руски режим не признаје границе. Ни Европа му није довољна. Већ је уништио Сирију и иде даље, на пример, у Сахел и већ преузима Африку.

"Украјина је кључ безбедности целе Европе", рекао је он.

Сада се битка наставља у Украјини, али она има исти егзистенцијални значај за Европљане“, додао је председник.

Изразио је наду да Европа неће "доћи до тога да без искрцавања савезника преко океана није могуће победити. Таква победа, да одговара интересима целе Европе".

Зеленски је захвалио Француској и Французима за сву пружену помоћ, као и за закључен безбедносни споразум. Посланици су говор поздравили вишеминутним аплаузом.

Западне земље су се приближиле тачки без повратка у украјинском сукобу, што би их могло довести до директног окршаја с Русијом, саопштио je мађарски премијер Виктор Орбан.

"Ово је последња прилика да се уразумимо, јер када дођемо до тачке без повратка, неће бити могуће да се вратимо на старо, а ми смо веома близу тога", рекао је Орбан на радију Кошут.

То, каже, показују ратоборне изјаве лидера земаља Европске уније и НАТО-а, на пример, француског председника Емануела Макрона о слању борбених авиона "мираж 2000-5" Украјини.

Председник Украјине Володимир Зеленски посетиће Берлин 11. јуна, где се очекује да ће први пут лично говорити у Бундестагу, објавио је немачки лист Франкфуртер алгемајне цајтунг, позивајући се на своје изворе.

Док је Зеленски раније говорио у Бундестагу путем видео-везе, ово би било први пут да говори пред немачким парламентом, а захтевао би и састанак са посланицима на посебној седници, наводи лист.

Посета Зеленског долази након што је Берлин недавно направио велики заокрет, објављујући да више није против коришћења немачког оружје за украјински напад на руску територију.

(Frankfurter Allgemeine Zeitung)

Руска артиљерија и дронови од синоћ нападају Никопољ у Дњепропетровској области, рањене су две жене, саопштио је шеф ОВА Сергиј Лисак.

Наводи да је у граду више пожара. Оштећено је десетак приватних кућа и гаража. Два привредна објекта су уништена, а десет оштећено, као о неколико аутомобила. 

Поред тога, Лисак, додаје да су погођени и далеководи.

(Украјинска правда)

Руска ПВО оборила је изнад територије Федерације укупно 28 украјинских беспилотних летелица, саопштило је руско Министарство одбране.

Уништени су дронови изнад Крима, Азовског мора, Краснодарске Покрајине, Белгородске и Ростовске области.

(РИА Новости, Танјуг)

Одбрамбене снаге Украјине обориле су ноћас пет крстарећих ракета и 48 od 53 јуришна дрона "шахед", пренео је командант ваздухопловства Оружаних снага генерал-потпуковник Николај Олешчук.

(Укринформ)

У Украјини се наставља рат. Ноћас је ракетама и дроном нападнута Кијевска област, рекао је Руслан Кравченко, начелник Кијевске обласне војне управе, преноси Укринформ.

Није било повређених, али је избио пожар на једном од индустријских објеката.

(Укринформ)