Извор: РТС

Кијев шаље затворенике у војску; тензије између Лондона и Москве због Украјине

Рат у Украјини – 805. дан. Локалне украјинске власти саопштиле су да је више деце рањено у руском ваздушном нападу на Харков. Са друге стране, Кремљ трвди да су заузета два села у Доњецком и Харковском региону. Док трају борбе, Кијев је усвојио закон према којем би и затвореници могли да служе војску. Даље од фронта, расту тензије између Лондона и Москве по питању Украјине након што су Британци протерали руског војног аташеа из Уједињеног Крављества.

Евростат: Више од четири милиона Украјинаца користи привремену заштиту у ЕУ

До краја марта, 4,2 милиона људи који су напустили Украјину због рата са Русијом имало је статус привремене заштите у земљама ЕУ, објавио је данас Евростат.

Како се наводи у извештају, главне земље ЕУ које су доделиле статус привремене заштите Украјинцима биле су Немачка (1,3 милиона људи, 30,9 одсто од укупног броја), Пољска (955,5 хиљада људи или 22,7 одсто) и Чешка (364,3 хиљаде, 8,7 одсто).

(Eurostat)

Опширније Краће

Украјина: Усвојен нацрт закона о служењу војног рока за затворенике

Украјински парламент одобрио је нацрт закона који би омогућио неким категоријама затвореника да служе у оружаним снагама Украјине и боре се у рату против Русије.

Закон је усвојен након другог читања, а подржало га је 279 од укупно 450 чланова парламента.

Предлог закона треба да потпише председник државе Володимир Зеленски, који је подржао идеју.

Предлог је први пут поднет парламенту у марту ове године у оквиру напора да се попуне редови Оружаних снага Украјине у току рата са Русијом.

Заменица министра правде Украјине Олена Висоцка изјавила је да би предлог могао да ослободи 50.000 регрута међу онима који су већ одслужили казну, као и 26.000 оних који су тренутно у затвору.

Руска војска такође је из својих затвора регрутовала потенцијалне војнике који би служили у Украјини у замјену за ослобађање од казне.

Олена Шуљак, челница странке Слуга народа украјинског председника Володимира Зеленског, објавила је на Фејсбуку да ће војна служба бити добровољна и да неки затвореници неће имати ову могућност, пре свих они осуђени за кривична дела као што су убиство двоје или више људи, сексуално насиље и тешка корупција.

У Украјини је у априлу усвојен закон о војној мобилизацији с циљем повећања броја војника. Тај закон обавезује Украјинце старости од 18 до 60 година да доставе  војним властима своје личне податке како би канцеларије за регрутацију лакше могле да размотре ко може да буде мобилисан.

(Kyiv Independent, Танјуг)

Опширније Краће

Захарова најавила оштар одговор Русије на потезе званичног Лондона

Протеривање руског војног аташеа из Уједињеног Краљевства и потези Велике Британије усмерени на руску дипломатску мисију и некретнине добиће пропорционалан одговор Москве који ће бити оштар и адекватан, најавила је портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова.

"Потези британских власти које су буквално опседнуте русофобијом, у потпуности потврђују пристрасну и непријатељску природу енглеске политике према Русији. Више пута смо упозоравали званични Лондон да ће све непријатељске акције наићи на оштар и адекватан одговор", наводи се у саопштењу Захарове.

Велика Британија је претходно саопштила да ће протерати руског војног аташеа, да ће укинути дипломатски статус за поједине некретнине и ограничити дипломатске визе за представнике Руске Федерације.

(Reuters)

Опширније Краће

Председник Словачке предложио руско-украјинске преговоре у Братислави

Словачки председник Петер Пелегрини позвао је на мир између Русије и Украјине и рекао да, ако је потребно, Братислава може бити домаћин могућих преговора, пренели су словачки медији.

Пелегрини је политички савезник премијера словачке владе Роберта Фица, који се снажно противио слању војне помоћи Украјини и увођењу санкција Русији, преноси дневник Кијев Индипендент.

Говорећи данас у граду Банска Бистрица поводом Дана победе у Европи, недавно изабрани председник Словачке рекао је да европски лидери имају одговорност да обезбеде мир у Украјини како би се избегли "трагични сценарији".

"Хајде да разговарамо о примирју, о сценаријима мира, хајде да мобилизујемо дипломатију и оружје схватимо као последње средство", рекао је Пелегрини.

Осим неуспелих преговора почетком 2022. године, није било директних мировних преговора између Кијева и Москве током руско-украјинског сукоба.

Швајцарска ће бити домаћин мировног самита о Украјини средином јуна, на који су позвани представници око 160 земаља, али не и Русија.

Међутим, званична Москва је саопштила да не би учествовала чак и да је позвана.

Догађај у Швајцарској биће фокусиран на украјински мировни предлог у 10 тачака, план који је први пут представио председник Украјине у јесен 2022. године, а који, између осталог, позива на потпуно повлачење руских трупа са окупираних територија Украјине.

(Танјуг)

Опширније Краће

Украјина: У руском ваздушном нападу на Харков повређено четворо деце

У руском ваздушном нападу на школски стадион у Харкову повређено је најмање четворо деце и три одрасле особе, саопштили су украјинских званичници.

Двоје тинејџера хоспитализовано је у тешком стању, рекао је регионални гувернер Олех Синегубов на платформи Телеграм.

Тужилаштво је саопштило да су школа и оближњи стамбени објекти оштећени током напада.

Како наводи Ројтерс, руски напади на Харков су се интензивирали последњих месеци, а мете су често цивилне и енергетске инфраструктуре.

Русија пориче наводе да циља цивиле.

(Танјуг)

Опширније Краће

Сијарто: Мађарска неће учестововати у иницијативи НАТО-а за помоћ Украјини

Мађарска неће учествовати у дугорочном плану НАТО-а за помоћ Украјини, поручио је шеф мађарске дипломатије Петер Сијато.

''Мађарска ће упркос притиску остати изван луде мисије НАТО-а'', рекао је Сијато.

Савезници НАТО-а су се у априлу договорили да започну планирање дугорочне војне подршке Украјини у рату против Русије, кроз формирање фонда вредног 100 милијарди евра.

Према том плану, НАТО би преузео неке послове координације од коалиције коју предводе САД, познате као Рамштајн група, преноси Ројтерс.

Потпарол мађарске владе Золтан Ковач, коментаришући иницијативу НАТО-а претходног месеца, саопштио је да Будимпешта неће подржати ниједан предлог који би могао да ''приближи Алијансу рату или је промени из дефанзивне у офанзивну коалицију''.

Ројтерс наводи да су се односи Будимпеште и НАТО-а погоршали услед мађарског одуговлачења ратификације предлога о приступању Шведске у Алијансу, што је завршено у марту, али и због веза премијера Виктора Орбана са Русијом упркос рату у Украјини.

Амерички амбасадор у Будимпешти Дејвид Пресман претходно је упозорио Мађарску о наводној опасности блиских односа са Москвом.

Такође је рекао да ће Запад морати да ''заштити своје безбедносне интересе'' уколико не буде промене у политци Будимпеште према Москви.

(Танјуг)

Опширније Краће

ЕУ постигла договор о употреби замрзнутих руских средстава за војну помоћ Украјини

Амбасадори земаља чланица Европске уније постигли су данас договор у начелу о томе да се приходи од замрзнутих руских средстава користе за војну помоћ Украјини, саопштило је белгијско председништво ЕУ.

"Тај новац ће бити коришћен како би се подржао опоравак и војна одбрана Украјине у контексту руске агресије", објавило је белгијско председништво на платформи Икс.

Председница Европске комисије поздравила је овај политички договор.

"Нема јачег симбола и нема веће користи од тог новца него да се Украјина и читава Европа учине сигурнијим местом за живот", навела је Фон дер Лајен на мрежи Икс.

(Икс)

Опширније Краће

Врховна Рада усвојила законе о мобилизацији, ратном законодавству

Врховна рада Украјине усвојила је предлог закона о продужењу ратног законодавства и мобилизације у Украјини на 90 дана, саопштио је посланик Алексеј Гончаренко.

Гончаренко је прецизирао да је 339 посланика гласало за продужење ратног законодавства, док је 336 гласало за продужење мобилизације.

Посланик Јарослав Железњак најавио је на свом Телеграм каналу да ће ратно законодавство и мобилизација бити продужени до 11. августа.

 

Поновљено продужење ратног законодавства онемогућило је парламентарне и председничке изборе у земљи, а петогодишњи председнички мандат Зеленског истиче 21. маја.

(Танјуг)

Опширније Краће

Украјински парламент дозвољава мобилизацију неких категорија осуђеника

Украјински парламент усвојио је закон којим се дозвољава мобилизација неких категорија осуђеника, саопштили су посланици, преноси Ројтерс.

"Они осуђени за убиство са предумишљајем, силовање, сексуално насиље и злочине против националне безбедности неће бити мобилисани", рекао је Алексиј Хончаренко, један од парламентараца на Телеграму.

(Reuters)

Опширније Краће

Москва тврди да је заузела два села у Украјини

Руске снаге заузеле су село Кисливка у украјинској области Харков и село Новокалинове у Доњецкој области, саопштило је Министарство одбране Русије.

У саопштењу се наводи да су руске снаге гађале војне и енергетске објекте у Украјини дроновима и пројектилима у знак одмазде за украјинске ударе на руске енергетске објекте.

(Reuters)

Опширније Краће

Укренерго: Руски напад преко ноћи могао би да доведе до нестанка струје

Руски напади на украјинску енергетску инфраструктуру током ноћи изазвали су дефицит у мрежном систему који би могао да доведе до нестанка струје за потрошаче широм земље увече, саопштио је украјински мрежни оператер Укренерго.

У нападу су оштећене хидроелектране и термоелектране, наводи Укренерго у саопштењу путем Телеграмa.

(Reuters)

Опширније Краће

Русија каже да ће циљати француске трупе ако буду послате у Украјину

Русија је упозорила Француску да ће, ако председник Емануел Макрон пошаље трупе у Украјину, руска војска на њих гледати као на легитимне мете.

Портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова рекла је да Русија већ види све већи број француских држављана међу погинулима у рату у Украјини.

(Reuters)

Опширније Краће

Зеленски: Русија ноћас напала са 50 ракета и 20 дронова

Украјински председник Володимир Зеленски рекао је да је Русија током ноћи лансирала 50 ракета и 20 дронова на украјинску инфраструктуру.

Шеф ваздухопловних снага рекао је да је ПВО оборила 39 ракета и 20 дронова.

(Reuters)

Руски напад нанео озбиљну штету украјинским електранама

Ваздушни напад Русије изазвао је озбиљнo оштећење на опреми у три термоелектране, саопштила је највећа украјинска приватна електропривредна компанија ДТЕК.

"Опрема је озбиљно оштећена. Енергетски инжењери тренутно раде на елиминисању последица напада“, саопштено је из компаније.

Начелник области Лавова саопштио је да је погођена енергетска инфраструктура у том граду. Услед ракетног напада избио је пожар на генератору. Нема жртава.

(Reuters)

На украјинском фронту борбе не престају. Према украјинским изворима, руске снаге гранатирале су током јучерашњег дана североисточну област Суми, при чему је једна особа погинула, а четворо рањено, међу којима и двоје деце.

С друге стране, власти у Луганску тврде да су украјинске снаге извеле напад на складиште нафте на периферији града, због чега је дошло до пожара.

Претходно су украјинске контраобавештајне службе, како тврде, ухапсиле руске агенте и осујетиле планове руске Федералне службе безбедности (ФСБ) да елиминише председника Украјине Володимира Зеленског и друге представнике највишег војног и политичког врха државе.

Тим украјинског државног тужилаштва саопштио је да је, анализирањем севернокорејских балистичких ракета које је Русија лансирала од краја децембра 2023. до краја фебруара 2024. године, утврђено да је стопа њихове неуспешности висока.

“Отприлике половина севернокорејских пројектила је скренула са програмиране путање и експлодирала у ваздуху”, наведено је из канцеларије тужилаштва.

У Москви је одржана пета инаугурација Владимира Путина, који је у обраћању на свечаности смисао свог рада назвао “спасавањем Русије и народа земље”, захваливши се на подршци онима који се боре за отаџбину.

Говор је завршио речима: "Заједно ћемо победити".

Истовремено са припремама за нуклеарну вежбу коју спроводи Москва, Белорусија је започела проверу спремности своје војске да примени тактичко нуклеарно оружје.

С друге стране, у Европи је постигнут договор да се око 90 одсто прихода добијених од руске имовине замрзнуте у Европској унији искористи за куповину наоружања за Украјину.

"Важно је да се такође сложимо да се овај новац може користити за куповину оружја не само у ЕУ, већ и за куповину широм света", рекао је немачки канцелар Олаф Шолц.

Амерички званичник Џон Кирби је затим поручио да је најбољи начин да Русија заштити своје трупе од удара оружја западне производње - “да их повуче са територије Украјине“.

Читај ми!