Други дан рада Скупштине обележиле полемике о поделама у друштву, пожарима и помоћи грађанима

Посланици Скупштине Србије завршили су у 18 часова рад, а расправу о 59 тачака дневног реда наставиће сутра у 10 сати.

Посланици су при крају начелне расправе, а потом ће прећи на расправу у поједностима.

На дневном реду је, између осталог, предлог ребаланса буџета, Предлог закона о правосудној академији, као и измене Закона о спречавању корупције и сет финансијских закона.

У поподневном делу седнице полемисали су и шеф посланичке групе Српске напредне странке Миленко Јованов и посланик Странке слободе и правде Драган Ђилас о поделама у друштву.

Ђилас је изјавио је да је у говору у Скупштини Србије пре две године рекао да Србијом влада организована криминална група која има четири дела и крила, међу којима су политичко, које чини Српска напредна странка, и милитантно, које чине "криминалци, батинаши, хулигани" са којима та странка сарађује.

"Институционално, кога чине делови тужилаштва, полиције, БИА, правосуђа, пореске управе и разних агенција који спроводе тортуру над неистомишљеницима и који чувају криминалце и лопове лојалне режиму, и медијско, које је састављено од десетина таблоида, портала и свих телевизија са националном фреквенцијом који лажу народ, величају председника и уништавају свакога ко се дрзне да каже своје мишљење", рекао је Ђилас у Скупштини.

Ђилас је навео да је актуелна власт поделила народ до крајњих граница, нагласивши да су генерације одрасле гледајући како се комшије, колеге и чланови породице деле око тога ко је "издајник", а ко "патриота". "Направили сте лажну стварност. И док сте ту лажну слику одржавали у животу, права Србија је тонула", рекао је Ђилас, додајући да је тонула у распад институција, поверења и пристојности који друштво држе на окупу.

"Обећавали сте свашта. И сваки пут када обећање није испуњено, нисте рекли извини, већ сте направили ново обећање. Крали сте као да сутра не постоји", рекао је Ђилас.

Одговарајући Ђиласу, шеф посланичке групе СНС Миленко Јованов истакао је, да је то неистина и подметачина и додао да они који су за блокаде деле људе на "ћације" и оне који то нису.

Јованов је такође рекао да су они који су за блокаде прогањали родитеље по вајбер групама и прогањали децу и истакао да ће народ на изборима дати одговор на све што је рађено у претходном периоду.

"Постоје људи на политичкој сцени који су добар пример за младе људе, и ово је био један од таквих људи. Добар пример да млади науче док су млади да новцем не можеш све да купиш у животу. Да новац може да ти помогне неке ствари да решиш. Можеш да купиш странку. Можеш да купиш и неке функционере да те окруже. Али не можеш да купиш наклоност народа", додао је Јованов.

Председник Србија центра (СРЦЕ) Здравко Понош изјавио је а је потребно усвојити ребаланс буџета у Скупштини Србије "јер је власти Српске напредне странке потребно да уочи избора "купи гласове" грађана, пошто на изборе не сме да изађе са својим резултатима".

"Није више довољно да покрадете стандардним методама, па гласови бирача морају да се купе, и то чините тамо где мислите да је најјефтиније, од сиротиње", рекао је Понош у обраћању у парламенту.

"Питаћете - откуд сиротиња кад смо економски тигар? Па тако што сте формирали слој унесрећених, сиромашних људи, и материјално и духовно, јер такви су вам требали", додао је Понош. 

Понош је критиковао политику владајуће већине тврдећи да је "формирала сиротињу" а грађане које иду на скупове на којима је председник Србије Александар Вучић назвао је "пониженим стадом".

Након што је Понош те грађане назвао "стадом", председница Скупштине Ана Брнабић изрекла му је опомену и истакла да у Скупштини нико неће народ називати "стадом".

Понош је одговорио да у Новом завету пише да се Исус ученицима обраћа као малом стаду, на шта је Ана Брнабић истакла да он није мсилио на стадо у библијском смислу.

Посланик Зелено-левог фронта Радомир Лазовић затражио је оставку и одговорност министра унутрашњих послова Ивице Дачића због "занемаривања Сектора за ванредне ситуације и чињенице да Србија нема адекватну заштиту од пожара нити од последица климатских промена".

Лазовић је са седници Скупштине Србије казао да је и раније тражио Дачићеву одговорност, али, како наводи, за криминал, пребијање студената, злоупотребу полиције.

Он је, поводом пожара у земљи, рекао да није на време активиран Механизам цивилне заштите Европске уније, него се чекало да изгори више од 5.000 хектара површине.

Лазовић је рекао и да "све чешће горе депоније - у Кули, Зрењанину, Друглићима код Пријепоља, док је с друге стране Србија жедна, рестрикције за воду су све веће, док у Војводини по правилу, воде нема".

Шеф посланичке групе Српске напредне странке Миленко Јованов је истакао да је ове године било жртава у пожарима широм Европе, док у Србији није било. 

Јованов је рекао Лазовићу да је могао тамо где је стварно пожар да оде и покаже своје знање, а не да, како је рекао, "по живим људима прска противпожаним апаратом".

Министарка заштите животне средине Сара Павков изјавила је да се 2012. године, према званичној статистици, пречишћавало 1,5 одсто отпадних вода које су одлазиле у водотокове, а данас се, заједно са привредним субјектима, са различитим типовима третмана пречишћава 27 одсто.

Она је навела да су 2012. године комуналне отпадне воде већине градова испуштане у реку без икаквог третмана, а да су данас у погону постројења за пречишћавање отпадних вода у Суботици, Шапцу, Лесковцу, Рашки, Брусу и Блацу.

"Тренутно се гради постројење за пречишћавање отпадних вода у Нишу, Краљеву, Чачку, Белој Паланци, Бечеју, Сечњу, Апатину, Пећинцима и Ваљеву", рекла је Павков током расправе у Скупштини одговарајући на наводе посланика опозиције о загађености животне средине.

Додала је да су 2012. године затечене три санитарне депоније и три које су тек кренуле да се граде, а да 2026. године имамо 13 изграђених санитарних депонија, пет регионалних центара који су у функцији, 19 затворених несанитарних депонија и још неколико регионалних центара који се граде.

Посланици Скупштине Србије и у поподневном делу седнице највише расправљају о предлогу ребаланса буџета.

Посланици власти најавили су подршку, док су посланици опозиције наставили да износе критике на предлог ребаланса буџета и остале законе који су на дневном реду седнице.

Посланица Српске напредне странке (СНС) Данијела Николић рекла је да се предложеним ребалансом буџета одговара на питања каква Србија се гради, упркос свим притисцима и истакла да је економски јака Србија политички самосталнија Србија.

"Ребаланс буџета за мене има и много шире значење: економски јака Србија је политички самосталнија Србија, Србија која има стабилне јавне финансије може више да уложи у своје грађане, здравство, образовање, инфраструктуру, породице и младе. Али исто тако, само економски снажна и политички стабилна Србија може снажно и истрајно да буде уз свој народ на Косову и Метохији", рекла је Николић.

Посланик СНС-а Мирослав Кондић је навео да ће подржати предлог ребаланса буџета јер сматра да он омогућава да држава одговорно одговори на нове околности, настави развојне пројекте и додатно подржи области које су од непосредног значаја за живот грађана.

Са друге стране, посланици опозиције критикују предлог ребаланса буџета.

Посланица Народног покрета Србије Ивана Роквић рекла је да ће та странка увек бити за помоћ најугроженијима и онима којима је та помоћ најпотребнија, али да су против тога да се помоћ дели "сваки пут када се најаве избори".

Народни посланик Еколошког устанка Драган Јонић такође сматра да ребалансом буџета владајућа већина троши паре пореских обвезника на помоћ пред изборе.

Посланица СДА Санџака Минела Календер тврдила је да у предлозима закона не види довољно разумевања за положај Бошњака и да код измена Закона о судијама остаје питање како се законско начело одговарајуће заступљености доследно примењује када је реч о заступљености Бошњака у судовима.

Посланик Зелено-левог фронта Растислав Динић изнео је став да се Предлогом закона о измени и допунама Закона о црквама и верским заједницама не даје Српској православној цркви право да оснује универзитет, јер она то право, како каже, већ има, већ да се овим предлогом будућем Универзитету СПЦ даје се привилегован статус.

Посланици Скупштине Србије наставили су нешто после 15 часова обједињену расправу о 59 тачака дневног реда, после једносатне паузе.

На дневном реду је, између осталог, Предлог ребаланса буџета за 2026. годину, Предлог закона о Правосудној академији, као и измене и допуне Закона о спречавању корупције.

Седница је почела у понедељак.

Председница Скупштине Србије Ана Брнабић прогласила је једночасовну паузу у раду парламента, а посланици ће у 15.00 часова наставити обједињену начелну расправу о 59 тачака дневног реда.

Више посланика опозиције изјавило је у Скупштини Србије да грађанима не треба "милостиња" пред изборе, већ уређена држава током година између избора, док је министар финансија Синиша Мали истакао да је држава анализарала ко су грађани који су најугроженији и највише погођен кризом и да није тачно да "свима иде исто" због избора.

Посалница Покрета слободних грађана Ана Орег рекла је да се Србија налази пред новим изборним циклусом и да власт поново користи државне ресурсе како би куповала благонаклоност грађана.

"Држава не сме да грађанима пред изборе дели милостињу како би куповала њихову подршку. Посао државе је да створи услове у којима човек може да живи од свог рада, а не да чека једнократну помоћ власти", поручила је Ана Орег.

Посланик Србија центра Стефан Јањић оценио је да је јасно да се ребаланс буџета спроводи због "куповине гласова која се спрема на предстојећим изборима". Реагујући на образложење министра финансија Синише Малог да су и друге земље ЕУ имали видове помоћи грађана какве се планирају у Србији, Јањић је нагласио да је то лаж и да то није реализовано у Данској и Грчкој.

"У Данској јесте био предлог да се помогне породицама са ниским примањима, али нити је усвојен, нити је спроведен. Слагао је и да је Грчка то радила. У Грчкој никад није спроведен овакав вид помоћи, већ је свака помоћ стриктно таргетирана на најсиромашније слојеве друштва", рекао је Јањић.

Коменатришући посету председника Србије Александра Вучића ватрогасцима у Делиблатској пешчари, Јањић је рекао да га је било "тужно" гледати како прави "пикник на згаришту".

После Јањићевог излагања, посланик СНС Миленко Јованов упитао га је зашто лидер Србија центра Здравко Понош, који има пасоше и Србије и Хрватске, никад не критикује хрватске власти, већ само српске. 

Мали је, коментаришући излагање Јањића о разликама у ценама у 2012. години у односу на 2016. годину, навео да је те податке "погрешно интерпретирао".

Он је истакао да је 2012. просечна плата била 41.377 динара, а потрошачка корпа 64.896 динара, док је за првих пет месеци ове године просечна плата у Србији била 119.282 динара, а потрошачка корпа 109.108 динара. "Просечна нето зарада у јуну 2026. године износила је 120.401 динар, односно 1.026 евра, а у односу на јун прошле године она је реално већа 9,4 одсто", рекао је Мали.

Министар финансија Синиша Мали изјавио је да је просечна нето плата у јуну износила 120.401 динар, односно 1.026 евра, што је 9,4 одсто више него у истом месецу прошле године.

Тврди да је покривеност просечне потрошачке корпе просечном зарадом порасла са 69,4 одсто у 2012. на 108,6 одсто у првих пет месеци ове године, оценивши да то показује да је Србија на добром путу када је реч о животном стандарду.

Мали је те податке изнео одговарајући на критике посланика странке Србија центар (СРЦЕ) Стефана Јањића, који је оспорио владине оцене о расту животног стандарда и наводећи пример неких прехрамбених производа који су, како је рекао, од 2012. поскупели и до четири пута.

Мали је одбацио његове наводе као нетачне, док је Јањић указао и на то да помоћ грађанима не би требало представљати као универзалну меру ако је усмерена пре свега на најугроженије.

Говорећи о државној помоћи због раста цена, Мали је оценио да су оне усмерене на оне који су највише погођени кризом. Навео да је Влада део већих буџетских прихода усмерио ка пензионерима са најнижим примањима, корисницима дечјег додатка, социјалне помоћи и борачког додатка.

Посланици Скупштине Србије искористили су своје право да поставе питања извршној власти, као и сваког уторка када је седница у току.

Данас је фокус био на питањима безбедносне ситуације на KиМ, еколошке ситуације на југу Србије, као и могућности побољшања услова за рад у центрима за социјални рад.

Посланик Покрета социјалиста Бојан Торбица је, говорећи о ситуацији на KиМ, истакао да је свако смањење припадника Kфора за Србе на KиМ велика опасност и додао да би се тиме послала порука да је такозвано Kосово наводно "успешна држава" која гарантује безбедност свим својим грађанима, што, како је истакао, наравно није истина.

"Наша држава мора да уради све да до сукоба не дође, тако што неће бити отворен мост на Ибру и тако што манастир Високи Дечани неће обезбеђивати 'шиптарска' полиција, него Kфор, као и до сада", рекао је Торбица.

Рекао је да није добио одговор на питање шта је учињено да се помогне петорици неосновано ухапшених Срба које Приштина терети за случај Рачак и шта је на томе учинила Влада и Kанцеларија за Kосово и Метохију.

Посланик Еколошког устанка Драган Јонић поставио је питање министарки Сари Павков о, како је тврдио, изливању мазута у Нишаву из простора бивше гумарске индустрије Димитровград.

"Лично сам пре десетак дана био тамо и ситуација изгледа овако: мазут се налази и даље у кориту реке Нишаве, свако одбија одговорност, нико није одговоран, али се зато трујемо сви, како становници Димитровграда, тако и оних градова који се налазе низводно", рекао је Јонић и питао министарку Сару Павков да ли је приликом њене посете Димитровграду обавештена о томе шта се дешава и да ли је предузела било какве мере.

Посланик "Ми снага народа" Борислав Антонијевић поставио је питање за Министарство здравља о менаџементу гинеколошко-акушерске клинике "Народни фронт".

"Шта ће предузети Министарство здравља, обзиром да комплетан менаџмент клинике чине професори у пензији, од в. д. директора, заменика в. д. директора до руководећих функција у Управном одбору и да ли су проверени услови под којима ова лица обављају руководеће функције, као и њихова радна способност, имајући у виду године старости", рекао је он.

Питао је такође шта ће предузети Министарство здравља поводом тога што, како тврди, на Kлиници постоје лекари који су у радном односу на основу уговора о раду, а који се дуже време не појављују на свом радном месту.

Посланица Радничке партије Ирена Живковић питала је да ли постоји стратегија која би се суштински примењивала у пракси и на терену, а која би уредила центре за социјални рад.

"Плате радника Центра за социјални рад јесу најнижа цена зараде у Србији, раде по најнижој цени. Међутим, није само то проблем, још већи проблем је кадрирање, где на једног стручног радника дође преко 1.000 предмета и нови радници који долазе не желе просто да раде у таквом систему", тврди Жиковић.

Посланици Скупштине Србије наставили су нешто после 10 часова ванредну седницу, на чијем дневном реду је 59 тачака, од којих је прва предлог ребаланса буџета за ову годину.

На почетку посланици постављају питања представницима извршне власти, након чега ће наставити обједињену начелну расправу о свим тачкама дневног реда.