среда, 19.07.2023, 09:55 -> 21:31
Посланици Скупштине Србије за данас завршили рад на седници четвртог ванредног заседања, где се разматра више предлога закона и међународних споразума о зајмовима, међу којима су измене и допуне закона о планирању и изградњи, о озакоњењу објеката, као и о финансијској подршци породици са децом. Премијерка Ана Брнабић предложила Славицу Ђукић Дејановић за министарку просвете.
Посланици су око 21 час завршили данашњу седницу. Обједињену расправу о 30 законских предлога и споразума наставиће сутра.
Данас су своја излагања завршили овлашћени представници посланичких група, а сутра се прелази на листу пријављених говорника.
Посланици највише полемисали о Закону о планирању и изградњи.
Новцем који Србија намерава да добије из зајмова, по уговорима који су на дневном реду данашњег заседања Скупштине Србије, градиће се саобраћајнице и финансирати друге потребе неопходне Србији и њеним грађанима, изјавио је министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић.
Он је у парламенту, одговарајући на опаску посланика Мирослава Алексића да се Србија овим уговорима задужује за 1,27 милијарди евра, рекао да се тим новцем између осталог граде научно-технолошки паркови у Нишу и Чачку, бизнис инкубатор у Крушевцу, као и брза саобраћајница Шабац-Лозница, а обезбедиће се и новац за Моравски коридор.
Осврћући се на критике изречене на данашњој седници, а и оне раније које се односе на укидање конверзије земљишта, Весић је рекао да државно земљиште није предмет конверзије и да је за 12 година од конверзије приходовано само 30 милиона евра.
''Овај податак довољно показује да конверзија није Србији донела много новца па иза себе имамо 12 изгубљених година које се не могу вратити“, рекао је Весић.
Када је реч о Предлогу закона о озакоњењу објеката, нагласио је да се њиме не завршава озакоњење нелегализованих објеката, већ се решава ургентна ситуација за људе који живе у објектима који нису легализовани, јер ће они добити воду, струју и слично.
Овим предлогом се, појаснио је Весић, не прејудицира да ли ће легализација објекта бити дозвољена или не.
Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић изјавила је данас, одговарајући на питање посланика Александра Јовановића Ћуте о наводном отварању рудника у селу Мазгош, да се тамо не ради експлоатација угља, већ се само обављају истраживања.
Ђедовићева је појаснила да добијање дозволе за истражна права не значи аутоматско отварање рудника.
"Уколико неко сматра да се врши нелегална експлоатација, може да се обрати надлежним органима који могу да испитају тако нешто. Што се тиче Министарства рударства, постоје релевантне инспекције, а уколико су потребне додатне информације министарство ће одговорити на сва питања”, поручила је Ђедовић.
Додала је да је компанија која је добила истражно право испунила све законом прописане услове да врши истраживања.
"Село Мазгош припада општини Димитровград и на граници је са Бугарском. У исто време, са друге стране границе на територији Бугарске се врши више година и деценија експоатација угља, и то активно, за разлику од Србије”, рекла је Ђедовићева.
Према њеним речима, то што се негде врше истраживања не значи да та локација има велики потенцијал и да ће доћи до отварања рудника.
Навела је да се у 10 одсто случајева где се обављају геолошка истраживања дође до отварања рудника и то због немогућности утврђивања билансних резерви минералних сировина.
"Кад су у питању металична минерална сировина, тај проценат је испод пет одсто, тако да истражна права не значе аутоматско отварање рудника”, рекла је Ђедовићева и додала да пре отварању рудника претходи велики број радњи.
Нагласила је да се све компаније које врше експоалатцију минералних сировина на територији Србије морају придржавати закона и прописаних услова и мера које прописује Министарство за заштиту животне средине.
Министар финансија Синиша Мали изјавио је данас да су јавне финансије Србије стабилне и навео да је бруто домаћи производ лане износио 60 милијарди евра, а да ће ове године достићи 68 милијарди евра.
Он је, реагујући на примедбе неких посланика у Скупштини Србије да се Србија још задужује, рекао да је удео нашег јавног дуга у БДП-у тренутно 51,7 одсто, што је далеко испод нивоа Мастрихта и да се задуженост мери тиме.
"Она се не мери износом дуга, него његовим уделом у БДП-у, а он је код нас 51,7 одсто, док је просек Европске уније 95 одсто, а неке развијене земље имају и преко 100 одсто", рекао је Мали.
Додао је да ће то што се Србија сада задужује позитивно утицати на живот грађана Србије јер се узима новац за оно што је њима потребно и улаже се у зелену агенду која чува животну средину, у путеве и пруге који су свима потребни, у канализациону мрежу.
Водимо одговорну економску политику, водимо рачуна о сваком динару, ниједна инвестиција нам не касни, све обавезе измирујемо на време, рекао је Мали.
Подсетио је да следи повећање плата у јавном сектору, пензионерских примања као и помоћ мајкама деце млађе од 16 година у износу од по 10.000 динара.
Премијерка Ана Брнабић предложила је Скупштини Србије Славицу Ђукић Дејановић за министарку просвете и рекла како верује да ће она успешно и добро обављати ту дужност.
Брнабићева је пред посланицима прочитала биографију Славице Ђукић Дејановић и навела да је у седам мандата била посланица у Скупштини Србије, парламенту Савезне Републике Југославије и Државне заједнице Србије и Црне Горе, а да је у прелазној Влади Србије била министарка за бригу о породици. Од 2012. до 2014. године била је министарка здравља, а од августа 2016. до октобра 2020. обављала је дужност министарке без портфеља задужене за демографију и популациону политику.
Брнабићева је рекла и да је Славица Ђукић Дејановић била њена специјална саветница задужена за имплементацију Агенде УН за одрживи развој.
"Верујем да ће и сарадња са телима УН за Агенду одрживог развоја и сво њено раније искуство, али и искуство као редовног професора и шефа Катедре за психијатрију, као и место проректора за међународну сарадњу Универзитета у Крагујевцу помоћи професорки докторки Славици Ђукић Дејановић да успешно и добро обавља функцију министра просвете“, рекла је Брнабићева.
Премијерка Ана Брнабић изјавила је да ће у 2023. години за мере финансијске подршке породицама са децом из републичког буџета бити издвојено око 87 милијарди динара.
Брнабићева је, образлажући измене и допуне Закона о финансијској подршци породици са децом, истакла да је та подршка "никада већа у историји Србије" и да те мере "коначно дају разултате".
"После скоро четири деценије успели смо да зауставимо негативан тренд, тренд укупног пада новорођене деце", истакла је Брнабићева која образлаже све тачке дневног реда седнице.
Посланици Скупштине Србије започели су данас седницу на чијем је дневном реду 30 тачака, а предлоге закона образложила је премијерка Ана Брнабић наводећи да ће једним од прописа бити омогућена уплата новчане помоћи младима до 16 година.
У парламенту су и министри финансија Синиша Мали, за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић, за бригу о породици Дарија Кисић, за пољопривреду Јелена Танасковић.
Посланици, између осталог, разматрају више предлога закона из области економије.
На четвртом ванредном заседању разматрају се и измене и допуне закона о ваздушном саобраћају, енергетици, железници, запошљавању странаца, странцима, као и Закона о посебним условима за реализацију пројекта изградње станова за припаднике снага безбедности.
На дневном реду седнице су и предлози закона о интероперабилности железничког система, Привременом регистру мајки и других лица којима се уплаћује новчана помоћ, престанку важења Закона о посебним поступцима ради реализације пројеката изградње и реконструкције линијских инфраструктурних објеката од посебног значаја за Србију.
На дневном реду је и предлог да се за министра просвете изабере Славица Ђукић Дејановић, кандидаткиња за ту функцију из СПС-а.
