Посланици о амандманима, претплати за Јавни сервис, али и о литијуму

Посланици Скупштине Србије завршили су рад, а сутра ће наставити расправу по амандманима на измене и допуне Закона о платним услугама.

Гувернернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић рекла је да је НБС благовремено поднела закон и најкарћем року одговорила на амандмане.

"Измене и допуне закона о платним услугама су услов за приступање пројекту СЕПА, такозваном регионалном плаћању, које треба да превазиђе и неке постојеће проблеме и убрза сарадњу унутар региона, а да нас нико не зароби чекањем", рекла је Табаковић.

Навела је да је реч о усклађивању са европско директивом ПСД2.

Претходно су посланици завршили расправу у појединостима на законски предлог који се тиче повећања претплате за јавни сервис са 299 на 350 динара, као и на измене закона о посебним условима за реализацију пројекта изградње станова за припаднике снага безбедности.

Гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић изјавила је да Србија данас има рекордних 27 милијарди евра бруто девизних резерви и 46,5 тона злата те да је само на пет тона које је купила у јулу зарадила 20 милиона долара.

Током скупштинске расправе о амандманима на измене и допуне Закона о платним услугама, Табаковићева је навела и чињеницу да је од августа 2012. године, закључно са данашњим даном НБС купила десет милијарди евра, а да је динар ојачао 1,3 одсто .

Наглсила је да не може да верује да се неки посланици смеју ономе што је углед земље чији су држављани.

Посланици Скупштине Србије завршили су расправу у појединостима на законски предлог који се тиче повећања претплате за Јавни сервис.

У наставку седнице посланици разматрају амандмане на измене и допуне Закона о посебним условима за реализацију пројекта изградње станова за припаднике снага безбедности.

Закон је у неколико наврата претрпео измене, а сада се једна до промена односи на начин обрачуна.

На дневном реду је укупно 60 тачака, а обједињену начелну расправу о свим тачкама дневног реда посланици су завршили јуче.

Међу тачкама дневног реда је и Декларација, која је усвојена на Свесрпском сабору.

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов изјавио је да ће повећање ТВ таксе од 50 динара допринети бољем функционисање јавних сервиса, а посебно информисању на језицима националних мањина на РТВ и РТС.

"Незнатно повећања таксе биће у функцији тих програма. По томе се РТВ препознаје не само у Србији, већ и у Европи. Емитује програм на 14 језика, и то не само информативни, већ и друге програме. РТВ је пример како треба обезбедити информисање на матерњем језику", рекао је Жигманов на седници Скупштине Србије на којој су разматрани амандани на предложене законске измене којима се предвиђа повећање таксе за РТС са 299 на 349 динара. 

Навео је да слично функционише и Радио Нови Сад, а да у оквиру РТС постоји редакција на ромском и албанском језику, а да је одржан округли сто како би се могло успоставити информисање и на бошњачком језику.

"Свесни смо изазова, а то су висина плата професионалних новинара и запошљлавања младих. Верујем да ће повећањем таксе бити решен и тај проблем уз задржавање квалитета и развој програмских садржаја на језицима националних мањина", поручио је министар.

Посланици Скупштине Србије после редовне паузе од сат времена наставили су расправу по амандманима на законски предлог који се тиче повећања претплате за јавни сервис.

Посланици опозиције најавили су да неће гласати за повећање претплате за РТС критикујући рад јавног сервиса, а министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић рекао је да је за њега разумљиво да ће опозиција бити против предлога који подразумева повећање дажбина чак и кад се ради о минималном повећању таксе од 50 динара, али да је неопходно да се обезбеди стабилан начин финансирања јавних сервиса.

Највише времена током преподневне расправе посланици су потрошили на полемику о експлоатацији литијума и пројекта "Јадар".

Шефица посланичке групе Странке слободе и правде Мариника Тепић рекла је да нико није против рударства, него против рудника "Рио Тинто", рудника литијума који власт преваром покушава да изгура након избора и та превара, како је рекла, неће да прође тек тако.

Она је рекла да ће гласати против повећања претплате за јавни сервис и да "грађани три пута плаћају РТС".

“Испада да грађани Србије три пута плаћају РТС - из буџета, то је новац грађана, преко претплате коју подижете исто је то новац грађана и плаћају трећи пут преко Министарства рударства", рекла је Тепићева.

Министарка Дубравка Ђедовић Хандановић упитала је посланике опозиције о најави скупа у Београду да ли испод Народне скупштине има нешто да се копа, пошто, како је рекла, користе "накарадно реч копање“ и тиме скрнаве рударску струку и 150 хиљада људи који од тога живе.

"У Шапцу нема истражних права и тамо сте говорили неистине, такође у Тополи смо чули много неистина у виду ископавања истраживања литијума и других сировина, па смо објаснили да се у Тополи истражује мермерисани кречњак, грађевински камен. Јуче је постављено питање што се тиче Нишког округа. Апсолутно је и то неистина, нема никаквих истраживачких радова за литијум у Нишком округу“, објаснила је Ђедовићева.

Међутим, рекла је да има истраживања на три истражна поља и што се тиче експлоатационог кречњака и калцита као индустријске сировине.

"Злоупотребљава се и рударска струка, то су виталне и базне гране наше индустрије које су нам неопоходне и за производњу лекова и за пијаћу воду и за нафту коју користимо, за аутомобиле, аутобусе, камионе, гас од ког се грејемо“, каже Ђедовић Хандановић.

Напоменула је да споразум када се потпише са ЕУ има највеће еколошке стандарде и може да се гарантује да овај пројекат може да се изведе по највећим стандардима, еколошким социјалним и да се поштује заштита права радника.

"Отварање било каквог рудника је вишедеценијски процес и апсолутно се поштују и закони и прописи кад је у питању издавање истражних права и експлоатационих права која захтевају обимну документацију, поступно прегледање сваке дозволе, упита. Нико ништа не ради напамет и против грађана“, рекла је Ђедовић Хандановић.

Министар Нeмања Старовић каже да је за њега је разумљиво да ће посланици опозиције бити против предлога који подразумевају повећање дажбина према грађанима чак и кад се ради о минималном повећању тв таксе од 50 динара, али сматра да није добро да се у дискусији износе подаци који нису тачни.

"Уколико неко има разлога да буде незадовољан уређивањем РТС-а то смо ми који смо чланови владе као и колеге који су посланици владајуће коалиције, али ми морамо да знамо да РТС и РТВ уређивачку политику утврђују на сасвим независан начин, и да на то не можемо да утичемо ни ми из владе ни владајућа коалиција али ни посланици опозиције“, рекао је Старовић.

Према његовим речима, уколико желимо да имамо јавне сервисе морамо обезбедити стабилан систем финансирања.

"Три су модела - прикупљање таксе, субвенције, а трећи је мешовити модел. Ми смо се определили за први модел како би се искључила свака чак и теоретска могућност утицаја извршне власти на уређивачку политику јавних сервиса и зато смо 2021. кад је утврђена досадашња висина таксе у потпуности укинули све субвенције из буџета", каже Старовић.

Представници опозиције најавили су да ће гласати против повећања таксе за Јавни медијски сервис са 299 на 349 динара, јер сматрају да је то "пропагандно гласило власти и Александра Вучића".

Посланици Народног покрета Србије, Зелено левог фронта, Странке слободе и правде (ССП), Еколошког устанка, коалиције НАДА и покрета Ми-снага народа-Бранимир Несторовић су исказали низ примедби на извештавање Радио-телевизије Србије у информативним емисијама, "цензуру сваког критичког мишљења", као и промовисање коцкања у рекламама.

Далибор Јекић из ССП рекао је да "РТС свој лого треба да промени у СНС, јер је гласило те партије", а Бранко Лукић из Несторовићевог покрета оценио је да РТС не заслужује име јавног сервиса.

Шеф посланичке групе Зелено-леви фронт Радомир Лазовић рекао је да претплату не треба повећавати јер, како је оценио, "РТС крши право на истинито и правовремено информисање". 

Посланик коалиције НАДА Владимир Ђорђевић најавио је да ће та посланичка група гласати против јер, како каже, овај привремени начин финансирања има идеју да се претвори у стално финансирање.

Како каже, лично би се залагао за повећање претплате када би РТС и РТВ појачали "културно образовни програм под називом 'Нећете копати'".

Посланици су наставили расправу о амандманима на предлог закона о повећању претплате за медијске јавне сервисе.

На почетку седнице, посланици, по пословнику, имају право да затраже објашњења и обавештења од државних функционера, а први се јавио шеф посланичког клуба Еколошки устанак Александар Јовановић, који је питао министра унутрашњих послова Ивицу Дачића да одговори у колико градова су у понедељак увече одржани протести против копања литијума и колико људи им је присуствовало.

Он је од Дачића затражио да одговори шта ће полиција радити и како ће се понашати кад ускоро почну масовни протести широм Србије, и хоће ли власт, као и 2021. године, кад види колико људи је против ископавања литијума, да се пред тиме повуче.

Јовановић је питао и чија је вила у којој живи и "башкари се већ годинама" председница Скупштине Ана Брнабић, ко плаћа воду и струју, и затражио да покаже рачуне.

Његово питање министарки екологије и заштите животне средине Ирени Вујовић колико грађана Србије годишње умире од последица загађења ваздуха, јер подаци Светске здравствене организације показују да је то 15.000.

Њега је занимао и одговор министра инфраструктуре, саобраћаја и грађевине Горана Весића, ко је издао дозволу да се "ставе у цеви" Јошаничку реку и Рупску реку.

Председавајућа седницом Марина Рагуш рекла је да Весић није присутан на седници, јер је позитиван на коронавирус, исто као и премијер Милош Вучевић.

Посланика коалиције НАДА Љубинка Ђурковића занимало је зашто још није објављен предлог обавезног служења војног рока, што је, према обећањима председника Србије Александра Вучића, Генералштаб требало да уради и достави му у мају.

Настављено је прво ванредно заседање Народне скупштине. Седницом председава Марина Рагуш, а присуствује 112 посланика.

Седница је почела затраживањем обавештења и објашњења од функционера, у складу са пословником.