У Европи чине 80, а у Србији 10 одсто компанија – како да породичне фирме постану стуб развоја

Пре осамнаест година основале су породичну винарију "Алексић". Данас, сестре Драгана, Маја и Марија власнице су бренда "Врања", и својим винима, на најбољи начин, широм Европе представљају југ Србије.

"Када причамо о извозу, то је прво кренуло од једне палете, па две и онда је дошло до тога да иде цео шлепер. У виноградарству то није посао за једну годину, то је посао за генерације које долазе и надамо се да ће деца наше деце наставити да се баве тим", каже Маја Алексић.

У винарији је запослено 40 радника, а у периоду бербе и прераде ангажују и додатну радну снагу.

"Тада се сви утркујемо ко ће да исплати већи доходак и да кроз већи трошак добије на квалитету рада, односно на већој профитабилности", истиче Драган Алексић.

Долазак страних породичних компанија

У Србију стиже и све више страних породичних компанија. Једна од њих је аустријска, стара 80 година. Изградили су 25.000 квадратних метара продајног простора и запослили више од 250 радника.

"Овде сам се запослила преко конкурса, пријавила сам се редовним путем, прошла сам селекцију и на моје велико задовољство сада сам запослена", наводи Јелена Николић, трговац у "Леснини".

Њена колегиница Бранка Лукић додаје да имају редовне обуке са људима који долазе из Немачке и Италије, као и могућност напредовања. 

У "Леснини" кажу да су уложили више од 50 милиона евра у изградњу два објекта и да је више од 90 одсто запослених у фирми од првог дана.

Директор "Леснине" у Србији Александар Павићевић каже да је код породичних фирми пословање домаћинско, као и приступ према запосленима, али пре свега према купцима.

"Самим тим је другачији начин пословања када су приватне фирме у односу на велике корпорације. Ми већ послујемо са не тако малим бројем српских произвођача, ко год се бави производњом намештаја има шансу да сарађује и послује са нама", наглашава Павићевић.

Важност породичних фирми, оцењују стручњаци, мора да увиди и држава. Што су веће, све мање су потребне члановима породице, а све више друштву – због радника које запошљавају.

"Један од начина како држава може да помогне породичним компанијама јесте да им даје субвенције. Као што се страним инвеститорима дају субвенције, мислим да је далеко паметније давати домаћим породичним компанијама", сматра Борис Вукић, саветник за породичне фирме. 

Два проблема – професионални менаџмент и смена генерација

Пре годину дана, у Привредној комори Србије основана је Секција за породично предузетништво. Окупила је власнике породичних фирми које би требало да дефинишу шта се код нас подразумева под породичном компанијом.

"Два најчешћа проблема са којима се суочавају власници породичних фирми у нашој земљи су пре свега тај прелазак са једне на другу генерацију. То је нешто што се појавило као један, заиста, од највећих проблема. Други проблем је када, у ком тренутку треба увести професионални менаџмент у вођење породичне компаније", каже директорка ПКС Бранислава Симанић.

Претече данашњих породичних фирми

Историја развоја привреде памти многе угледне индустријалце, претече данашњих породичних фирми, попут Дунђерског, Ћеловића, Вајферта.

За разлику од српских породица, чији су развој фирми зауставили ратове и социјализам, у свету су породичне фирме неки од најпознатијих брендова – "Форд", "Фереро", "Хенкел", "Бенетон". Пет стотина највећих породичних фирми у свету запошљавају 21 милион људи.