Немачка привреда посрће, а зараде менаџера су рекордне – највише је добио челник једног аутомобилског гиганта

Најплаћенији менаџер 2023. у Немачкој долази из кризом погођене аутомобилске индустрије: шеф “Фолксвагена“ Оливер Блуме зарадио је око 10,3 милиона евра. Он је тиме први шеф неке DAX фирме чија је плата премашила границу од десет милиона евра.

На другом месту је Бјорн Гулден из “Адидаса“ са 9,2 милиона евра, док је треће место заузео Кристијан Зевинг из “Дојче банке“ с примањима од девет милиона евра, према студији удружења за заштиту инвеститора DSW.

Рекордна 2023. за менаџере

Зараде чланова управа компанија које су на немачкој берзи у пословној 2023. години порасле су у просеку за једанаест одсто - достигле рекордних 2,65 милиона евра, према новој студији ревизорске компаније EY.

Анализирана је укупна директна зарада која укључује фиксну плату и бонусе за чланове управе који су били на функцијама током целе пословне године.

Међутим, тај просек се односи на све фирме које су обухваћене индексима немачке берзе, дакле на DAX, MDAX и SDAX - укупно 160 највећих фирми у Немачкој.

DAX индекс мери кретање вредности 40 највећих компанија на немачком тржишту акција. То је немачка прва лига, и представља 80 процената тржишне капитализације компанија које се котирају на берзи у Немачкој.

DAX индексна породица укључује и индексе као што је MDAX, (средњи dax) који обухвата следећих по величини 50 компанија и SDAX (мали dax), који укључује још 70 великих компанија.

Вратимо се зарадама: Директори компанија из DAX-а зарађују - такође у просеку - 5,7 милиона евра, док директори компанија из MDAX-а зарађују 3,5 милиона евра и на крају SDAX-а само 2,1 милион евра.

Немачка берза: Прошла година је била одлична

Гинтер Фридл са универзитета у Минхену, економиста и аутор студије удружења за заштиту инвеститора DSW наглашава колико су се компаније на немачкој берзи добро носиле с "макроекономском ситуацијом“ прошле године.

Јер, бруто домаћи производ Немачке 2023. је опао за 0,3 одсто, а инфлација је износила 5,9 процената. Монетарна политика такође је поставила препреке тим компанијама, будући да је Европска централна банка у неколико наврата повећала референтну каматну стопу, достигавши у септембру 4,5 процената. Више каматне стопе чине инвестиције у акције мање атрактивним.

Ипак, када се погледају појединачне компаније, разлике су веома велике: осигуравајуће компаније имале рекордне профите, а банке су профитирале од пораста каматних стопа.

"Иако ови показатељи сугеришу да је протекла година била изазовна, инвеститори на тржиштима капитала гледали су оптимистичније на будућност", наводи Фридл.

DAX је забележио позитивну динамику. Немачки индекс је 2023. скочио за 20,3 одсто - упркос паду прихода и профита компанија које га чине.

Рекордне плате расту упркос лошем пословању фирме?

Ево шта о повећању ионако огромних плата каже Јенс Масман, партнер у компанији EY која је анализирала зараде врхунских немачких менаџера: "Врло позитиван развој плата многих чланова управа прошле године може на први поглед деловати изненађујуће, јер су компаније на немачкој берзи у целини имале стагнирајуће приходе и профит".

"Поред тога, слаби резултати у погледу прихода, профита или цене акција не морају нужно довести до смањења плата у управном одбору. Код компанија које су у фази трансформације, привремени губици су неизбежни. Ако руководство у таквом периоду постигне боље резултате од очекиваних, то може довести до повећања плата", каже Масман.

"Такође, ЕСГ циљеви (Environmental, Social, Governance - циљеви у вези са заштитом животне средине, социјалним питањима и управљањем) постају све важнији, а њихово остварење је независно од оперативног или финансијског учинка компаније", каже Матје Мајер, такође партнер у ЕY.

"Системи накнада у компанијама су последњих година константно развијани како би се прилагодили промењеним економским и друштвеним условима и захтевима. Тема одрживости добија значајан простор у дискусијама о платама у управном одбору. У међувремену, скоро све DAX компаније су интегрисале ЕСГ циљеве у своје системе накнада."

Поред тога, "висина плата за чланове управног одбора треба да буде примерена и привлачна и у међународном поређењу" – и то такође има улогу у оцени развоја плата, каже Мајер.

Врхунски менаџери у САД, па и Француској, Швајцарској зарађују много више

Сви волимо поређења, све је релативно, па да видимо како стоје врхунски менаџери немачких концерна са својом просечном зарадом од 5,7 милиона евра - у међународном контексту?

Наравно, најплаћенији су менаџери у САД - у просеку зарађују 24,2 милиона евра. Највише је примио Тим Кук, шеф “Епла“ - 58,4 милиона евра, и то упркос томе што су му примања у односу на 2022. скоро преполовљена за 41,3 одсто, истиче Кристијане Хецл, извршна директорка DSW-а и стручњакиња за зараде.

На другом месту је Сатја Надела, шеф “Мајкрософта“, са 44,8 милиона евра, док је шеф “Сејлесфорса“ Марк Бениоф, зарадио 36,6 милиона евра.

А и када се погледа по Европи, види се да немачки менаџери, који то и иначе стално истичу - по својим примањима нису ни близу врху.

Тако менаџери фирми на француској берзи CAC40 зарађују у просеку 6,9 милиона евра, а они на швајцарској СМИ, 7,6 милиона евра.

Најплаћенији менаџер у Европи тренутно је Бернар Шарл: 67-годишњи председник управног одбора софтверске компаније “Dassault Systèmes“, прошле године је примио 46,7 милиона евра.

Шеф “Фолксвагена“ Блуме, са својих 10,3 милиона евра заузима - тек дванаесто место у Европи. И то онда на крају - у том свету - и не делује тако много.

Јер, ипак је он менаџер највеће фирме у Европи и највећег произвођача аутомобила на свету који је 2023. продао возила у вредности од 323,3 милијарде евра.